Radovan Vukoje: Priča je zaokružena

Njegov Podrumi Vukoje 1982 s pratećim ugostiteljskim objektima povezuje tradiciju i istoriju sa tehnološkim udobnostima savremenog doba, nudeći pritom jedinstveno uživanje u vrhunskim vinima.

U Srbiji je 2017. godina označena kao ona iz koje se očekuju izuzetna vina, dok u Hrvatskoj i nije baš tako. Kakva je berba bila u Hercegovini?
- Prezadovoljan sam kvalitetom. Količina možda nije na planiranom nivou, ali kvalitet je fantastičan. Imali smo idealne uslove tokom berbe, radili lagano, neometano i bili u prilici da kreiramo vrhunska vina. Doista čekujemo dosta velikih vina iz te berbe, ali svakako ne pre 2021. ili 2022. godine, kad će i izaći na tržište.

Već su na tržištu neka sveža vina iz berbe 2017?
- Naravno, bela Tribunia, kupaža sorti šardone i malvazije dubrovačke, to je fantastično vino koje beleži enorman rast prodaje u regionu. Isto tako i prošlogodišnja žilavka već osvaja ljubitelje vina i mogu reći da je jedna od najboljih do sad. Pritom, vina iz linije Primavera su takođe ugledala tržište, a prve ocene su izuzetne.

Niste neko ko često šalje vina na ocenjivanja?
- U poslednjih godinu-dve nisam previše slao vina jer smo u proteklih 15 godina ubedljivo najbolji u BiH, a i u regionu nema više od dve-tri vinarije sa više od 500 medalja. Tako posmatrano, slanje vina na ocenjivanja pomalo gubi smisao. Pojavljujemo se ipak jednom do dva puta godišnje, pa i to gledam da su neka nova tržišta gde tek počinjem da radim. Početkom 2018. sam u Kini osvojio značajne nagrade sa vrancem, žilavkom, kaberneom, merloom i širazom, što mi je mnogo značilo za proboj na to zahtevno i najviše rastuće tržište, gde sad prodajem 50.000 boca. Značajno se proširila i prodaja u Americi, možda u perspektivi dam vina na neko njihovo takmičenje. Pritom, ovo što je ovde u našim evropskim prostorima, sigurno da ne postoji sajam na kome nisam ocenjivan. Poslednji put sam se pojavio na ocenjivanju AWC u Beču, jer tamo dosta vina prodajem, što ima smisla, pri čemu tvrdim da me u Austriji za nekakvu medalju sa Decantera niko nikada nije pitao.

Izazova nikada dovoljno, destilerija i uljara predstavljaju novi projekat Podruma Vukoje

Ali vam ipak međunarodne medalje daju uvid u ono što drugi ljudi, stručnjaci, misle o vašim vinima?
- Ono što u poslednje vreme radim jeste da u vinariji okupim dosta dobrih svetskih enologa i vinskih kritičara na konto čijih reakcija mogu da sagledam stanje stvari. Jer vi kada pošaljete svoj proizvod na veliko svetsko ocenjivanje gde ima nekih 17 ili 18 hiljada uzoraka, šta možete da očekujete? Ko zna ko je i kako probao to vino. To znam jer sam i sam ocenjivač i sertifikovani degustator, bio sam na puno ocenjivanja, dobro znam kako to ide. Mnogo mi više znači sud kad je vinski kritičar u vinariji i kad je jedan na jedan sa mojim vinom. Upravo smo novu berbu prošli sa Darelom Džozefom, poznatim Master of Wine koji dugo prati naša vina i koji je bio prezadovoljan berbom. Radili smo skupa neke degustacije tokom poslednjih pet-šest godina, pogotovu na austrijskom tržištu, ali ova berba ga je u pravom smislu oduševila.

Neko vaše vino mu se posebno svidelo?
- Vukoje Vranac, a zatim merlo i kaberne, a od svežih bela Tribunia.

Da li će se i ove godine u Vinskoj Galeriji održati Festival žilavke?
- Naravno, planiram da to bude tradicionalna manifestacija i 17. avgusta idemo dalje uz još bogatiji program, iako je prošlogodišnja priča bila fantastična, sa više od 600 posetilaca iz regiona, vinskih kritičara, enofila... Svi su jednoglasno izjavili da odavno nisu bili na tako interesantnoj manifestaciji, a mogli smo da probamo vina iz 18 vinarija koje su svu svoju energiju posvetile isključivo jednoj žilavci.

Da li razmišljate o proizvodnji oranž vina?
- Ne razmišljam o dugoj već samo o nešto dužoj maceraciji. Ove godine sam probao nešto sa tamjanikom, dobio neke interesantne rezultate, ali oranž vina sigurno neću raditi. Za to moraš biti u duši „oranžista“. Poštujem tu priču, ali onda bih morao raditi samo to u biodinamičkom smislu.

Kao uspešan vinar imate priliku da obilazite svet i upoznajete zanimljive predele i kuhinje. Koliko je to važno za vina koja nastaju u vašem podrumu?
- Ono što radim sadržano je u onome što je u čaši. Svi ti festivali i putovanja samo su okvir čitave slike. Naša priča je vinograd, vreme u vinogradu te godine i uporni rad u njemu. Sve što smo sabrali u vinogradu kasnije odškolujemo u podrumu, pa što duže školujemo, možemo očekivati bolje rezultate. Velika vina mogu izaći iz podruma tek nakon pet-šest godina, a nekada ni tada nisu spremna već im treba sedam, osam da bi bila na vrhuncu. Moramo biti strpljivi gde strpljenje možda i nije odlika naroda s ovih prostora. Zato svoja vina s autorskim potpisom, iz one najviše linije u vinariji, ne želim da pustim na tržište dok nisu gotova i u najboljoj kondiciji. Da je barem dostignut nivo zlatne medalje, pa ćemo onu platinastu možda na kraju i napraviti.

Volite izazove?
- Uvek tražim neki novi, poznat sam po tome. Zato se i nisam zadržao samo na dve sorte koje su temelj naše kuće, već sam uz vranac i žilavku proširio vidike na internacionalne sorte kaberne, širaz, pino noar i merlo. Pritom sam vratio i neke autohtone poput malvazije dubrovačke i tamjanike, i opet napravio neka velika vina od šardonea kao najrasprostranjenije sorte na svetu. Od njega radim i penušavac, što znači da svake godine postoji novi izazov. Možda je lep primer ove priče blanc de noir, mirni pino beli rađen od crnog grožđa. To je ono što mene hrani, daje mi posebnu strast. A u ovom našem poslu strast mora biti uvek na vrhuncu, bez toga ne bih došao do velikih rezultata.

Jedan od većih izazova je svakako pokretanje destilerije alkoholnih pića i uljare...
- Da, to je za mene neka vrsta starog sna, još iz školskih dana. Ove godine je najbitnije da u pravom smislu postavim destileriju kao novi projekat Podruma Vukoje. U portfoliju alkoholnog programa radimo više od deset različitih destilata, od svake sorte posebno. Proizvodimo i izuzetno lepe likere od naših hercegovačkih lekovitih trava, a već pet godina čekam konjak da sazrije. I još ću čekati tri godine da krene na tržište.

Vrhunska oprema za proizvodnju craft džina

Spominje se i proizvodnja džina, što nije baš uobičajeno ovde u regionu...
- To je veliki izazov, namera je da pravim craft džin, uzeo sam fantastičnu opremu od nemačkog proizvođača Adolf Adriana, specijalizovanog za vrhunske destilate, a opet sve što nam je potrebno, sve sastojke za ta divna pića možemo da nađemo ovde kod nas u Hercegovini.

A maslinova ulja?
- Dobili smo prva maslinova ulja kao izuzetan proizvod od pet različitih sorti i sve to sad možemo da probamo u našim restoranima Vinskoj Galeriji, Vili Pergola i u Vinogradarevoj kući. Putujući i školujući se po Italiji video sam kako je komplementarno složena čitava priča. Gotovo da nema ozbiljnog vinara koji nema i dobar destilat i dobro maslinovo ulje, te je deo moje želje bio da u našoj Hercegovini napravim nešto slično. Kao neko ko vodi modernu priču vinarstva i vinogradarstva, i kako uvek imam želju za dokazivanjem, konačno sam rešio da taj prostor što postoji u Hercegovini kao idealan za mediteranske kulture iskoristim, a samo se po sebi nametnulo da uz destilate razvijem i maslinarstvo.

Koliko imate maslina i da li prerađujete samo ono što uzgojite?
- Sve što proizvodimo uvek je samo naša sirovinska baza. Maslinovih stabala imamo oko hiljadu, a u planu je podizanje još tri do pet hiljada, što pokazuje da se i sa tom kulturom nameravam ozbiljno baviti.

Da li ima nekih noviteta i u turističko-ugostiteljskom segmentu?
- Uz trofej Bijeli grozd namenjen najboljim podrumima u jugoistočnoj Evropi za aspekt vinskog turizma koji smo dobili u Iloku, kasnije se još mnogo lepih i zanimljivih stvari dešavalo tokom zime i proleća. Izuzetne Dalmatinske večere, najčuveniji kuvari na jednom mestu. Imali smo za dane Svetog Trifuna gostovanje Dragana Šljivića, jednog od najboljih kuvara u regionu, a posebno bih podvukao da naša saradnja sa Veselinom Vesom Mrakićem u tom konsultantskom delu sve više jača. Mrakić, vlasnik kultnih restorana „Bistro des Begrues“ i „Brasserie la Baloise“ u Ženevi, trenutno je na misiji razvoja libanske kuhinje, postavlja najbolje libanske restorane širom sveta, gde bih istakao one u Dubaiju i Londonu. Istovremeno sa nama kreira modernu hercegovačku priču na tanjiru, jer je neko ko je sa naših prostora i razume dobro svaku našu namirnicu. Radimo za ovo leto zajedno sa njim novi meni za Vinsku Galeriju koji sadrži dosta sastojaka od povrća koje sami proizvodimo. To će biti gotovo do sredine juna i trajaće naredna tri meseca, pa već možemo najaviti finu slow food večeru kao uvod u taj period. Na kraju, moram da istaknem činjenicu kako je, što se turizma tiče, ova godina najbolja do sada u Podrumu Vukoje. Već je mnogo rezervisanih kapaciteta, termina tokom leta za raznorazne evente, a posebno raduje što Vinogradareva kuća beleži rast u broju poseta pošto nam je želja da kroz agroturizam upoznamo ljude sa vinovom lozom, našim kvalitetima i specifičnostima.

Foto: Ivana Čutura

RADOVAN VUKOJE:
SUPERHERCEGOVAC KAO VINSKI AMBASADOR