Mitar Deurić: Probus će biti princ Fruške gore

Pre dve godine vinarija Deurić, koja je tek koju godinu ranije izbacila prva vina na tržište, osvojila je najviše zlatnih medalja u Sofiji na balkanskom nadmetanju BIWC, čak četiri. Sledeće godine sva vina koja su poslata u Beč na ocenjivanje AWC dobila su priznanja, jedno zlato i pet srebra, dok su na Decanteru te iste godine osvojila jedno srebro i pet bronzi. Konačno, ove godine, gotovo ekperimentalni penušavac The i potpuno novo vino Probus 276, osvojili su srebro i bronzu na Decanteru.

Mislim da je vinarima u Srbiji važan izvoz i da će se u budućnosti mnogo više raditi na tome.Sudeći po tim uspesima vinarija Deurić se već sada upisala u sam vrh domaćeg vinarstva, pri čemu drži gotovo najniže cene vina naspram konkurencije u toj „prvoj domaćoj vinskoj ligi“, a što nije mala stvar. Da li se takva praksa može isplatiti i koliko zbilja znače osvojene medalje za dalji uspešan razvoj vinarije pitali smo prvog čoveka vinarije i preduzeća Atos Fructum?

- Svesni smo činjenice da iz godine u godinu napredujemo. Oformili smo tim za velika dela i polako se penjemo lestvicama uspeha. Takođe smo svesni da uspeh i veliki rezultati ne dolaze preko noći, za njih su potrebni veliki rad, odricanje i vreme. Što se tiče odnosa cene i kvaliteta vina, naša poslovna filozofija je jasna, nudimo tržištu odličan kvalitet po konkurentnoj ceni u cilju da što više ljubitelja i potrošača vina dobije mogućnost da proba vina naše vinarije. Fokusirani smo na ostvarenje cilja, a to je da se vinarija Deurić od strane potrošača percipira kao savremena fruškogorska vinarija koja proizvodi vrhunska vina s istaknutom prepoznatljivošću teroara i vinogorja iz kojeg dolazi.

Da li je možda za vas pojam jabuke posao, a vino ljubav, ili obrnuto, ili se to ne može tako gledati?
- Mogu da kažem da imam sreću da su mi racionalni pristup poslu i ljubav isprepletani u projektima koje vodim. Bez učešća ljubavi u poslu kojim se bavite ne možete se nadati velikim rezultatima i uspehu. Svaki posao nosi momente velikih izazova i poteškoća i bez ljubavi u takvim momentima može doći do pada motivacije i odustajanja. Jabuke i vino su dobro ukomponovan miks ljubavi i profesionalnog pristupa poslu.

Atos Fructum je možda jedini proizvođač jabuke u Srbiji koji ih izvozi i u Englesku, a vinarija se bliži godišnjoj proizvodnji od 200.000 litara. Da da li je izvoz jedino rešenje kad obim proizvodnje pređe tu granicu?
- Mislim da nije jedino ali je poželjno. Mi vina izvozimo u Crnu Goru, BiH i Hrvatsku. Tržište vina u Srbije je rastuće i prvi korak u prodaji je dobro pozicioniranje na sopstvenom, domaćem tržištu. Izvoz je sledeći korak u prodaji koji nosi i određenu verifikaciju kvaliteta, pogotovo ako se vino izvozi na tradicionalno jaka vinska tržišta. Mislim da je vinarima u Srbiji važan izvoz i da će se u budućnosti mnogo više raditi na tome.

Podrum vinarije Deurić jedan je od najlepših u Srbiji

Ljudi se sve više oslobađaju predrasuda i žele da probaju nešto novo, nešto drugačije i u tome vidim šansu cele Srbije kada su internacionalne sorte u pitanju.Da li otvarate neka nova tržišta u svetu?
- Pripremamo se da u toku ove godine realizujemo izvoz vina na dva nova tržišta koja su veoma interesantna za nas. U pitanju su Skandinavija i Rusija.

Koliko pratite stanje na svetskoj berzi vina i kakva su zapažanja u vezi vaših ali i srpskih vina, šta treba ciljati u budućnosti?
- Pratimo dešavanja na svetskom tržištu ali je ta priča nepregledno more gde se trendovi menjaju intenzivno. Što se tiče srpskih vina na svetskom tržištu, već danas se može naslutiti da će domaće, autohtone sorte biti nešto što je najinteresantnije stranoj publici i stranim tržištima.

Lepota vinskog biznisa je u tome što konstantno okrivate nešto novo.Koje prepreke očekuju naše vinare u tom kontekstu?
- Nisam pobornik priča koje se često mogu čuti na tržištu gde potrošač iz Francuske ili Italije ne želi da pije šardone ili pino noar iz Srbije jer već imaju dobrih vina od tih sorti na domaćem tržištu. Svaki teroar nosi neku drugačiju i jedinstvenu priču, tako da se čak razlikuju šardone sa Fruške gore i iz Šumadije, a tek kakva je razlika izmedju šardonea sa Fruške gore i onog iz Burgundije. Ljudi se sve više oslobađaju predrasuda i žele da probaju nešto novo, nešto drugačije i u tome vidim šansu cele Srbije kada su internacionalne sorte u pitanju.

Koliko je napredovao vaš vinski ukus i znanje od kad ste angažovali čuvenog enologa Dominika Delteila prilikom postavljanja vinarije?
- Napredovanje i učenje je kontinuiran proces koji se nikada ne završava. Normalno je da danas znamo mnogo više nego pre četiri-pet godina kada smo počinjali. Učimo i sazrevamo sa svakom novom berbom i svakim novim vinom. Saradnja sa Dominikom je od samog početka postavljena na zdrave osnove i dobro se razvija. Od njega smo mnogo naučili, imali smo sreću da je on veliki stručnjak ali pre svega čovek koji je sa obe noge čvrsto na zemlji, bez velikih maštarija i praznih priča. Takođe, on je u našu vinariju uneo notu sofisticirane vinske umetnosti kada je pravljenje vina u pitanju, jer se danas i najsitnijim detaljima u proizvodnji poklanja velika pažnja. Dominik je važan deo našeg sazrevanja kao vinarije ali je samo jedna od karika u lancu gde je tim zapravo ključ uspeha.

Koliko je tog napretka uočljivo u finalnoj verziji Probusa 276, koliko ste zapravo vi učestvovali u njegovom nastajanju?
- Napredak je uočljiv u svim našim vinima, a što se Probusa 276 tiče ovo je bila nulta berba i kao takva pokazala je veliki potencijal. Na tom vinu ćemo dosta raditi i shodno tome očekujemo još bolje rezultate. Imajući u vidu da se radi o lokalnoj sorti, na kojoj se nije mnogo radilo u prošlosti, pred nama je dug put ali smo prvi korak upravo već napravili – proizveli smo vino odličnog kvaliteta i najavili svetlu budućnost za probus kao sortu. Uvereni smo da ima potencijal da bude veliko vino i kao takav ubrzo postane princ sa  Fruške gore.

Kako bi izgledalo vaše imaginarno najbolje na svetu vino?
- Nema potrebe da bude imaginarno. Probao sam mnogo dobrih vina i zaista se ne bih mogao odlučiti koje je najbolje. Lepota vinskog biznisa je u tome što konstantno okrivate nešto novo, nešto što vas po ko zna koji put ostavi bez daha i duboko vam se ureže u sećanje. Volim da pijem nemačka i austrijska bela vina, neka od najboljih vina koja sam probao dolaze iz Južnog Tirola. Što se tiče crvenih, tu je uvek dobra stara Francuska. Smatram da Srbija ima odlična vina i trudim se kad god sam u mogućnosti da probam neko novo domaće vino.

Srbija ima odlična vina i trudim se kad god sam u mogućnosti da probam neko novo domaće vino.Ima li neka etiketa s područja ex-YU scene?
- Što se tiče prostora bivše Jugoslavije, pokušavam da ne budem subjektivan ali najviše mi se dopadaju upravo naša, srpska vina. Srpsko vinarstvo je u ozbiljnom usponu. Sve više manjih, kvalitetnih vinarija se pojavljuje na tržištu, dok postojeće rade na konstantnom jačanju kvaliteta. Fruška gora je napravila možda i najveći iskorak u razvoju i od regije koja je nekada nosila epitet rinfuznih i masovnih vina danas proizvodi neka od najboljih na Balkanu.

Kad se očekuje vaša prva morava?
- Ove nas godine očekuje takozvana nulta berba morave. Vinograd je u odličnoj formi, grožđe vrhunskog kvaliteta i nadamo se dobrom vinu. Dosta smo unutar vinarije pričali o odabiru stila i pravca i doneli odluku da morava bude suvo, sortno vino s izraženim sortnim karakteristikama, kao što su uostalom i druga vina u našoj liniji sortnih vina. Nakon ove prerade bićemo mnogo pametniji kada je morava u pitanju, ali ako se i delimično pokaže kao probus možemo očekivati ozbiljno vino.

Fruška gora je napravila možda i najveći iskorak u razvoju i od regije koja je nekada nosila epitet rinfuznih i masovnih vina danas proizvodi neka od najboljih na Balkanu.Koje vam se vino najbolje prodaje?
- Zadovoljni smo prodajom svih vina, ali ako bih morao da izdvojim perjanice to bi svakako bili Pinot Noir i Probus276 od crvenih, te Chardonnay od belih etiketa.

Da li ste zadovoljni razvojem vinskog turizma u vinariji Deurić i šta treba učiniti da ljudi shvate kako je vino najbolje u podrumu gde se proizvodi?
- Vinski turizam je veoma važan segment u našem poslovanju. Vinska kultura u Srbiji se razvija, potrošači na samo da sve više piju vino već se i ozbiljno edukuju na tu temu. Piti vino u vinariji, na mestu gde je to vino nastalo, u prelepom prirodnom ambijentu predtsvalja vrhunac uživanja u vinu. Sve je manje konzumenata koji vino piju iz čiste potrebe da se napiju, a sve više onih koji žele da se uz vino edukuju i dožive novo iskustvo. Pobeći iz gradske gužve i pokloniti sebi nekoliko sati uživanja u ambijentu netaknute prirode Fruške gore i dobrim vinima zaista je najdragocenija stvar koju hedonista može sebi da pokoni. Kod mnogih ljudi to je više od momenta uživanja, to postaje lifestyle.

Penušavac The i Probus 276 novi su aduti vinarije Deurić

Kome je namenjen vaš penušavac The i šta sprečava Srbe da se više okrenu konzumaciji penušavih vina?
- The je penušavo vino od sorte šardone napravljeno tradicionalnom metodom, sekundarnom fermentacijom u boci. To je  kompleksno i nesvakidašnje penušavo vino namenjeno ozbiljnim poznavaocima i ljubiteljima vina. Kako se potrošači u Srbiji sve više edukuju na temu vina, siguran sam da će trend uživanja u penušavim vinima doći i kod nas. Potrebno je vreme i strpljenje uz dodatni napor vinara da takvu vrstu vina približe publici, a ja sam siguran da tržište postoji.

Foto: Martin Candir i arhiva