Slavoljub Jeremić: Što je dobro ne treba menjati

Jeremić se čvrsto drži priče da tim koji dobija ne treba menjati, pa njegov sovinjon Sonata, pre nešto više od godinu dana proglašen za najbolje vino Srbije, kao i u Icon varijanti, roze Rondo, blend kabernea i merloa Kanon te sortni Merlot Terroire zasad neće imati konkurenciju u podrumu. Ili ipak hoće?

Planirate li neku novu etiketu?
- Ne planiramo, izuzev male promene. Naime, dolazi nam na rod nekih 50 ari malbeka. Prvobitna zamisao kod sadnje bila je da ne ide samostalno, a da li će ga uopšte biti i u kojoj meri tek ćemo videti. Namera je da čini začin od nekih 10 procenata u kupaži merloa i kabernea, no nismo još eksperimentisali ni probali jer nismo imali grožđe, pa će nam ove godine to biti prvi put.

Imate dobro vino, modernu vinariju, ispunjenu koncertnu dvoranu, čini se da je proces stvaranja zaokružen?
- Koncertna sala je završena na veliko zadovoljstvo čime su stara želja i dugogodišnji projekat dospeli na realizaciju, a sve ostalo je sad u drugom planu.

Fokus se premešta isključivo na koncerte?
- Ne, jer predstoji opremanje i finalizacija pet već urađenih apartmana u okviru vinarije što ćemo dovršiti, nadam se, u narednom periodu. Pojavljuje se potreba, dosta je gostiju koji bi posle koncerta ili degustacije, a zbog bezbednosti i komfora, poželeli da ostanu u Jugovu još neko vreme.

U smislu vinskog turizma gradite nešto i u vinogradu?
- Mali letnjikovac za kraća druženja jer tu nemamo ni vodu, ni struju, što takođe ima neku draž. Namenjen je gostima koji inače vole da obiđu vinograd, a tu imamo i divne trešnje u okruženju, pa potom stižu dobre kajsije, dobre breskve. Sve dok na kraju ne sazrije i grožđe. A sve uz vino.

Uvek sam se držao one „tiha voda breg roni“ i mislim da je najbolji marketing dobro vino i istrajnost.Planirate učešće na sajmovima, velikim svetskim ocenjivanjima?
- To zahteva puno angažovanje, a mi smo imali toliko posla da nismo ni stigli da razmišljamo na tu temu. Pritom, svaki od tih nastupa, takmičenja ima svoju specifičnost. Negde je skupo slanje vina, negde učešće, neki zahtevaju veliki broj boca.

Medalje ipak znače, makar u smislu jačanja samopouzdanja?
- Tačno tako. Nije nam neophodna medalja da bi se vina prodavala već bi nam više značila u smislu analitike. Konkretno, u ovom trenutku imamo veoma reprezentativan sovinjon koji bi trebalo da nam da novu snagu i potvrdi pravac kojim idemo. Tu je i naša nova uzdanica u koju polažemo velike nade, i značio bi nam jedan međunarodni uspeh, ne samo kao medalja, već kao komentar neutralnih ljudi sa strane koji bi potvrdili ono što mislimo. Ili nam dao neku drugačiju sliku pa nas malo spustio u neke druge okvire.

Stiče se utisak da niste skloni promociji, marketingu, oglašavanju na sva zvona?
- Dobro je čuti komentar koji pozitivno utiče na opstanak na tržištu, ali nama je recimo veći problem količina nego sve drugo. Pravo da vam kažem, nekako se neprijatno osećam ako smo marketinški agresivni. Uvek sam se držao one „tiha voda breg roni“ i mislim da je najbolji marketing dobro vino i istrajnost. Uz te dve činjenice, vremenom će sve doći po sebi i tako mnogo duže trajati. Agresivni marketing je kratkog daha, daje rezultat godinu ili dve. Mnogi se ponesu a onda nestanu posle nekoliko godina što nama sigurno nije bio cilj.

Na nedavno održanoj manifestaciji WineMart stekao se utisak da su srpska vina u ovom trenutku zanimljivija i raznovrsnija od mnogih iz Francuske, Italije ili Španije, pogotovo kad je reč o sorti sovinjon blan. Kako je to moguće?
- Iskren da budem, morali smo malo da se pokažemo. Nismo mogli da dozvolimo da nam gosti ostanu bez onoga što smo se trudili da im pružimo, a to je kvalitet. Sa druge strane, možda smo se i navikli na naša vina, ipak su ona shodna našem mentalitetu, podneblju, ukusima. Pitanje je da li bi se takav zaključak izveo da je isti sastav vinara i vina bio na nekoj drugoj lokaciji i naravno da su tu bili neki drugi gosti. Ko zna kakav bi tad komentar bio?

Možda bi naša vina pod brendom nekih vinskijih zemalja imala potpuno drugačiji ugled na svetskom tržištu.Ipak, publika je više opsedala strane štandove u odnosu na domaće?
- Niko nema problema sa kvalitetom naših vina već s nedostatkom brenda srpskih vina. Možda bi naša vina pod brendom nekih vinskijih zemalja imala potpuno drugačiji ugled na svetskom tržištu.

Koliko je sovinjona ove godine otišlo u najvišu Icon klasu?
- Stavili smo merlo u dva bureta, i u jedno, ali od 500 litara, sovinjon koji nam je velika uzdanica. Upravo smo na pomenutom salonu dobili sjajne komentare za Čak su nas mnogi stranci koji su ga probali savetovali da je to možda jača smernica nego ona kod crvenih vina.

Zbog čega ste onda ostavili samo jedno bure iz berbe 2018?
- Iskreno, ne može ni sovinjon baš svake godine da zasluži da ide u bure. Ovaj iz 2018. je po mom mišljenju odličan, ali to opet ne znači da sa 12,8 % alkohola ima dovoljno snage da se nosi sa novim hrastom. Jedno su želje a drugo realnost, nije dovoljno ekstraktan da uđe u novo bure, ali je ušao u ono godinu dana korišćeno. I mislim da će to biti primereno za taj nivo alkohola i tu strukturu vina.

Ima li promena u tehnološkom timu?
- Isti je sastav kao i prethodnih godina, ono što je dobro ne treba menjati. Nikad nismo bežali od konsultacija, imamo konsultante, i to su svi dobronamerni prijatelji i saradnici. Određeni profesori koji nam pomažu dobrom voljom, tehnolozi iz drugih vinarija. Dobijem od njih komentare, ali se na kraju odlučimo za ono što mi mislimo da je najbolje.

Postoji li rang lista vina koja najviše volite?
- Sovinjon naravno. Njega i smederevku jedino i imamo kao bele sorte u vinogradu. Putujući po svetu tražim sovinjone, u njima istražujem posebnost. Retkost je da jedna sorta može toliko da bude šarolika u zavisnosti od podneblja. Recimo, u Australiji i Novom Zelandu poseduje jednu kategoriju vrednosti, u Kaliforniji sasvim drugačiju, u Italiji, Sloveniji, opet nešto drugo. Kod nas poseduje poseban šarm, dok su Austrijanci, prema mom mišljenju, tu najviše napredovali.

Postoji konstatacija da je 60-ih godina prošlog veka rizling trebalo da preuzme primat u svetu kao bela sorta ali da mu je mana što je toliko različit, šarolik. Da li se slično može desiti sovinjonu?
- To je lepo poređenje mada mislim da ne može. U startu je sovinjon blan jedan, dok rizlinga ima rajnskih, italijanskih, da ne pričam o našim razim varijacijama na temu Banata i slično. Uostalom videćemo, nikad se to ne zna ali za sad nisam razmišljao na ovu temu.

Vratimo se muzici, vinske večeri uz vino postale su popularne od samog starta. Koliko ih često planirate?
- Plan je bio da idu na svaka dva-tri meseca. Malo smo požurili u početku zbog želje gostiju, a i neke naše da se malo podružimo. Krenuli smo na svakih mesec i po dana, ali ćemo polako da razredimo. Dolazi lepo vreme i čini mi se da ćemo se vratiti na prvobitnu zamisao.

Vi ste jedini koji ima koncertnu dvoranu u vinariji u regionu?
- U svetu takvi prostori postoje, bio sam na nekoliko mesta u Francuskoj i Italiji. U većini vinarija neki prostor može da se preuredi, da se izbaci par stolova iz veće degustacione dvorane, ali da budem iskren, namensku dvoranu u okviru vinarije u Srbiji i u regionu nisam video.

Savršen klavir, tanki bas zvučnici ugrađeni u zidove, vrhunski razglas i akustika, na sve ste mislili?
- Vodili smo računa prilikom izgradnje i odabira materijala o akustici. Malo smo eksperimentisali, uključili određene stručnjake. Jer, koliko god neko bio spretan i umešan i misli da se u sve razume, stručnjaci su ipak stručnjaci. Znaju nešto više i nešto bogatije tako da nam je velika pomoć bila od strane muzičara koji su završili odsek za studijsku muziku i smer za tonsko snimanje.

Kakve su bile prve reakcije publike?
- Svi su prijatno iznenađeni konceptom da u istom prostoru mogu da uživaju u klasičnoj muzici, narodnoj ili nekoj drugoj. Biće tu večeri džeza, bluza, čak i mladih talenata, pa izvorne muzike, malih gudačkih kvarteta. Takođe su oduševljeni spojem sa vinima i zakuskom. Imali smo jedno veče sevdalinki i tu smo se baš potrudili da uparimo određene specijalitete sa našim vinima što je bilo jako interesantno. Prosto se ne zna šta je veću pažnju privuklo, hrana, vino ili muzika.

A odakle dolazi publika i šta je naišlo na najveće interesovanje?
- Veče ruskih kompozitora je bilo najposećenije, a publika dolazi sa raznih strana. Otprilike je polovina iz Beograda, zatim iz drugih gradova, Novog Sada, Kragujevca. Tu su naravno i naši meštani. Tako je bilo do sada, a verujem da će se ubrzo glas proširiti te da će dolaziti stranci i ljudi iz mnogih drugih gradova što bi mi bilo, jako, jako drago.

Foto: Slobodan Vidović