Aleksandar Vinčić Vinča: Vista Hill pravi tržišno zanimljiva vina

Aleksandar Vinčić Vinča: Vista Hill pravi tržišno zanimljiva vina

Vinarija Vista Hill iz Šida, nastala iz vinarije Molovin, uspela je u svega godinu dana da postane regionalno prepoznatljivo ime među ljubiteljima vina. Iza tog meteorskog uspeha stoje Alaksandar Vinčić Vinča, vlasnik nekadašnjeg Molovina, i njegov kum Slobodan Boba Živojinović, nekadašnji teniser i jedan od uspešnijih poslovnih ljudi u Srbiji danas.

Poslovni uspesi nisu strani ni Vinči, inače nekadašnjem učesniku auto-trka Nacionalne klase, koji danas pored vinarije i velikih površina pod voćem i još većih pod suncokretom drži i nekoliko TV i radio stanica po Vojvodini. Zato razgovor i započinjem pitanjem kako sebe predstavlja u prvom kontaktu?

aleksandar vincic vinca 17
Vrhunsko drvo u barik podrumu, zalog za dug život vina ali i prijateljstva kompanjona i kumova Živojinovića i Vinčića

Onaj ko kaže da svake godine ima top rizling taj malo laže.- Mogao bih da kažem da sam menadžer, ali to u stvari znači da si ništa. Međutim, svaki od poslova koje sam radio i koje radim pratili su posedi vinograda i voćnjaka koje su imali otac i deda, a ja sam samo povećao površine, napravio kompanije koje se bave svim tim poslovima u kojima sam danas.

Prezime ukazuje da ste istorijski vezani za vino, ali kako je porodica Vinčić ušla u vinsku priču?
- Moj deda Gavrilo ima 93 godine, a juče je bio u vinogradu i još vozi kola. Baš je pre pet dana uz suze prodao svojih 20 ari italijanskog i rajnskog rizlinga posađenih pre nekih pola veka. Nema više ko da radi, kaže. A ove današnje Vista Hill vinograde on je sadio kao predsednik mesne zajednice Molovin, gde je bio dok se nije preselio u Šid. Učestvovao je i bio rukovodilac u čitavom poslu pretvaranja šume u vinograde, tu gde su bili nešto zapušteni i zarasli posedi grofa Odaškalcija (Odeskalki, tako ga ovde lokalno zovu). Ali, imao je poseban pristup vinarstvu. Naime, prvo je pravio dobra vina, a onda, kad je prestao da pije u velikim količinama, shvatio da to ne vredi ako hoćeš da zaradiš i počeo da radi za tržište.

aleksandar vincic vinca 35

Imate jedan od najvećih vinograda, sve to nije došlo samo od sebe...
- Gavrin deda Milan imao je dva vinograda, ukupno oko tri hektara, a njegov otac Vesa svoj. Kada se deda oženio 1947. udružili su se vinogradi dve porodice. U kući drugog dede, gde živi baka od 96 godina, još stoji stari zidani podrum. Iz njihovog vinograda dolaze vina gde je tata Milan posadio nove sorte: šardone, sovinjon, nešto krokana. Ovde inače svako ima svoj vinograd, moj otac jedan hektar, i pravi svoje vino, pa smo se do pre par godina i takmičili čije je bolje, iako je dedi preko devedeset. Deda tvrdi: „Trpate sve i svašta"; otac kaže: „Samo prirodno i to malo doteram, a ovo što Saša radi to je hemija"; dok ja kažem: „To što radite je sve tehnološki neispravno, loša vina". Pa kad se nađemo na slavi svako ima svoje balonče, samo to pije i hvali ga, a kritikuje one druge. Vinogradi su inače ovde nasledni i niko u familiji do sad nije prodao ar zemlje. Uz rizlinge uvek ima traminca, frankovke, malo portugizera i nešto hamburga za roze.

Savremeno opremljena vinarija u Šidu izgleda sićušno pored velikog, supermodernog televizijskog studija. Kako ste stvorili svoju TV imperiju?
- Slučajno. Devedesetih sam se bavio auto-sportom. Klasika u Srbiji, dvadeset i neka ti je, entuzijazam veliki kao i želja da uspeš. Ako imaš malo para voziš kružne trke, Nacionalnu klasu. Bilo je uspeha i titula, jugići, more ljudi iz cele Srbije, svi na stazu i vozi pa ko prvi. Na putu za Beograd ustopira me novinar koji je živeo na selu a radio u nekom beogradskom listu. Pričali smo o političkoj situaciji, o novinarstvu kao biznisu, i došao sam na ideju da napravim televiziju Šid. Nazvao sam je Sremska televizija, baš kao što se sad zove grupacija. Znači, moja je od početka ideja da lokalni centri rade lokalno novinarstvo i da se to uveže u medijsku grupu koja je danas jako popularna.

aleksandar vincic vinca 29

Kako ste to postigli?
- Jedna od ključnih stvari bila je ta da sam na samom početku zaposlio dva vrhunska producenta iz britanskog BBC, iskusne i već u godinama. Dopala im se ideja, vodio sam ih godinu i više po svim selima Vojvodine, a oni su, uz moje prevođenje, intervjuisali bukvalno svakog na koga smo naišli. I kad su osetili puls naroda, originalna i dobitna programska šema je početkom ovog veka bila gotova.

Ulaskom Bobe u priču, udahnuli smo Molovinu novi život.Šta je onda presudilo da uđete ozbiljnije i u posao s vinima?
- Priča sa televizijom je već bila ozbiljna 2005. godine, kada smo imali i nekih 90 hektara vinograda, rizlinga zasađenog s početka osamdesetih, traminca iz 1991. godine, a onda su 2005. godine posađeni frankovka, pino noar i kaberne. Priča o vinariji Molovin kreće 2010. godine. Već prva vina proslavila su se zlatom u Beču na AWC, srebrima na Decanteru i brojnim domaćim trofejima.

Uz podršku Sremske televizije gotovo je nemoguće da vinarija sa oko 200.000 litara vina nije zbilja bila i ostala u vrhu domaće scene?
- Takva je bila podela posla. Uz održavanje procesa proizvodnje niti sam imao vremena, niti mogućnosti da se bavim marketingom i prodajom. A oni koji su preuzeli da se bave, nisu baš zablistali, pa Molovin nije bio gde je realno trebalo da bude.

aleksandar vincic vinca 31

Kako je nastala vinarija Vista Hill?
- U kafani, znam kojoj i pamtim jutro, ali dan i mesec ne! (smeh). U to vreme smo u vinariji već za Bobu radili roze pod etiketom Bobo, preteču ovog današnjeg, i rekli: „Hajde mi da radimo nešto za nas, a što ne popijemo, mi ćemo prodati“. Kao kumovi, i pre ovog poslovnog aranžmana smo provodili noći u kafani i do jutra pili odlična vina od Molovina. Znači, imali smo već filozofiju kako Rose treba da izgleda, kakva mu je boja, da mu takav bude i karakter. Da ne bude spektakularno jak, da bude osvežavajući, mek, pitak, da bude hladan i da ga bude puno. (smeh). Ulaskom Bobe u priču, udahnuli smo Molovinu novi život. Za Vista Hill se ništa spektakularno nije promenilo u vinogradu. I dalje imamo isti teroar koji ima svoje specifične note.

Ali imate novog tehnologa, novosti u barik podrumu?
-  Trenutno je tu oko 100 buradi firmi Nadalje, Segvin Moro ICON, Trast... Cilj je duplo toliko. Vršimo testiranje najboljih proizvođača, pravimo izbor brenda za sledeću godinu. Kroz bure i vino tražimo karakter koji ćemo pratiti u budućnosti. Kao enolog sad je tu Milan Leđanac, ali nas već duže vremena kao konsultant zapravo prati Marko Malićanin. I sa Vladom Nikolićem smo na vezi.

aleksandar vincic vinca 7

Vino je bukvalno najbolji proizvod koji možete da podržite.Ko onda danas vodi vinariju Vista Hill?
- Nisam tehnolog, ali znam nešto, nije mi strano. Kada se bere, kakvo će biti vino i u kom pravcu i stilu će ići, dogovaramo se Boba, Aleksandra Barović (menadžer prodaje u vinariji, prim. N.B.) i ja. Jer, kada bih pravio ono što bih najradije pio, to možda tržište ne bi tražilo. Zato gledamo da pravimo tržišno zanimljiva vina.

A šta bi vi to najradije pili?
- Imamo tu neku graševinu iz berbe 2012. Tako nešto bih ja radio, a vreme nam sad ide na ruku pa se nadam da ćemo ove godine pokušati to da ponovimo. Mislim da je to neka kasnija berba, kako bi aromatski kompleks dao najbolje od sebe. Grožđe mora da bude zrelije, što u Sremu nipošto nije slučaj jer tu ljudi vole da piju obilno i mnogo, da vino nema visok alkohol i da bude sveže. Istina, taj stil je rizlingu nametnut, što zbog nedostatka sunca, zbog viška kiše i botritisa koji ga napada, pa ne može svake godine da izdrži u vinogradu toliko da iskaže kompletan aromatski kompleks. Grozd je jako zbijen, što mu je najveća mana, i onaj ko kaže da svake godine ima top rizling taj malo laže. I za rizling je potrebno dobro vreme.

aleksandar vincic vinca 26

Italijanski rizling, odnosno graševina ili grašac White Reserve 2012 proglašena je u nekim medijima za najbolje belo vino Srbije. Po čemu se razlikuje od ostalih?
- To nije čuveni SK-54 klon graševine na kojem je bazirano gotovo 80 procenata proizvodnje vina od ove sorte u bivšoj Jugoslaviji pa čak i čuvena vina iz Kutjeva, već takozvani stari italijanski rizling, bazni materijal iz kojeg je SK-54 nastao. Naš rizling  je tu možda i 50 godina, a oko njega su bili šardone i sovinjon, i deda kaže da se sigurno polen malo izukrštao. Zapravo, u delovima naših vinograda su profesori Cindrić i Kovač, tvorci novih sorti, vršili pojedine eksperimente i stvorili pomenuti klon, a mutacije završile u nekim od najboljih evropskih instituta. I tih mutacija ovde sigurno ima, što vidimo i po grožđu. Neki grozdovi graševine nisu isti kao što su bili i ima nečeg aromatskog od šardonea. Pratimo mutacije i u nektarini koja je ekvivalent grožđu, te neke grozdove obeležimo, pokušavamo da selekcijom rešimo glavni problem zbijenosti grozda i nerezistentnost na botritis, a održimo aromatski kompleks. To je kod nektarine jednostavnije jer zagrizeš i probaš, odmah vidiš aromatiku, dok je kod vina dugoročniji proces. Radimo mikrovinifikacije pa smo sa fakultetom u Sremskim Karlovcima već izolovali neke dobre i zdrave primerke za klonsku selekciju.

Koji je vaš krajnji cilj?
- Nemamo 50 komercijalista već imamo Aleksandru (Barović) i gledamo da napravimo vino u kojem ćemo mi i naši prijatelji da uživamo. Ako ga tržište prihvati, kao što je prihvatilo roze, OK. To ćemo multiplicirati do mere dokle budemo mogli da ispratimo kvalitet. Nije nam cilj milion litara, jer ni meni, ni Bobi ovo nije primarni biznis, već želja da pravimo vrhunsko vino kojeg se nećemo postideti. Kupili smo još jedno brdo u Sremu gde će jednoga dana osvanuti nova vinarija. Spremili smo sadni materijal za otprilike 20 hektara, za možda još neke nove sorte sa kojima želimo da eksperimentišemo. Ali prvo da skočimo, pa da kažemo hop.

aleksandar vincic vinca 12

U podrumu smo probali izvanrednu frankovku, da li će se raditi sortno i šta još imate od vina?
- Hoće, frankovka je sorta sa velikim potencijalom u smislu rodnosti, što negativno utiče na kvalitet, ali ako se nađe pravi balans vino može biti sjajno u kategoriji tog potencijala. Ne može da se meri sa kaberneom ali ima svoje atribute, a odgovara joj lokalna hrana. Od vina imamo linije selekcija i premium, dva vinska stila. Grožđe se gaji za svaki segment posebno, selekcija nešto lakša, lepršavija, pitkija, a  premium je Evropa, Stari svet, mali prinosi, nabijeno taninom vino sa jakim kiselinama i velikim alkoholom. Zrelo grožđe, gde se vina ne rade svake godine, a na tržištu je berba 2012 u belom vinu i 2010 u crvenom. Nadamo se dobroj berbi, ali je put odležavanja tih vina dug. Pino noar osim u roze ide i u penušavac, koga će biti samo u magnum pakovanju. Radimo i probu, kupažiramo ga sa tramincem da dobijemo dodatnu aromu. Prošle godine smo počeli a koliko će ležati na talogu proceniće majstori svog zanata.

Topla voda je izmišljena odavno, treba samo izabrati najbolju temperaturu.Kako vidite srpsku vinsku scenu u ovom trenutku?
- Mlada smo vinarija, krećemo iz početka, ali smo prisutni. Mislim da ima mesta za sve, Srbija je veliko tržište. Ministar poljoprivrede Nedimović (Branislav) je iz Srema pa iz prve ruke imamo informacije da je država jako rada da pomogne vinarima. Osnovana je sad Asocijacija vinara Srbije i to je dobro. Znate, kad imate vrednost nečega što košta između 40 i 70 centi, koliko košta grožđe, a vi pravite krajnji proizvod koji može da košta od sedam pa do 50 ili 500 evra, to je evidentna razlika. Vino je bukvalno najbolji proizvod koji možete da podržite, a druga stvar je da se na njega naslanja turizam koji opet širi ugostiteljstvo, infrastrukturu, kompletnu privredu. Jednom rečju, nebo je granica i naravno da je država to shvatila i ide tim putem. Nikad nije kasno.

aleksandar vincic vinca 25

Videli smo Bobu kako pije, a vas nešto manje. Koliko se razumete u vino, imate li omiljena?
-  Istina je da retko ko u Srbiji može sa Bobom da se meri u tome, ali ja sam iz Srema gde svi piju pa često mogu i njega da pratim. Što se vina tiče, učim još uvek. Istražujemo, putujemo po svetu i probamo svašta, pokušavamo da saznanja implementiramo na sopstvenim zasadima i u vinariji. Uostalom, šta to znači koliko se čovek razume u vino? Imamo neke uzore na koje koje pokušavamo da ličimo, ili da izgradimo sličan, ali sopstveni stil. Topla voda je izmišljena odavno, treba samo izabrati najbolju temperaturu. Sa tim u vezi svašta sam probao, sad pokušavamo kroz naše Udruženje na Fruškoj gori da oživimo nešto autentično. Vodimo rasprave da li je to grašac, graševina, italijanski rizling. Pokušavamo od te sorte sa ružnim nasleđem italijanskog rizlinga, gde se odmah misli na nalivno vino koje se meša sa vodom i tako pije u enormnim količinama, koliko je moguće da napravimo veliko vino. Jer ako mu se posveti dosta pažnje, rod obuzda, pogodi dobra godina i u vinariji sve isprati na adekvatan način, može se dobiti veliko vino. Takođe, tu su morava, panonija, probus, kao neka vina i pečat nekih stručnjaka koji su zbog njih ostali zapisani u vremenu.

aleksandar vincic vinca 24

Gde izvozite vina?
-  Bobin i moj krug prijatelja jako je širok. Roze i nešto od premium linije krenulo je za Ameriku, u Majami, gde je Bobi domaći teren i gde nam je baza za SAD. Tu imamo dobrog distributera, dobre ljude koji se time baš bave. Ja dogovaram za rusku federaciju pošto već sa njima radimo voće, a Boba je još zadužen i za Kinu. Velike promocije ciljali smo u primorju, Hrvatska, Crna Gora je čini se već osvojena rozeom, sad planiramo Bosnu i Sloveniju za jesen, a targeti su restorani u ex-Ju regionu i Evropi.

Za kraj, kažite nam šta Brena najviše voli da pije od Vista Hilla?
- Rose, svi pijemo roze. (smeh). To je neko univerzalno vino koje može uz ovo, uz ono. A kad ne znamo šta ćemo, daj roze!

Dilema

Dok uživamo u vinu Traminac 2011, Vinča iznosi neke nedoumice:

- Razmišljamo oko dve varijante traminca. Da li čekati da skroz sazri, dobiti koncentrovano vino sa možda i 14 % alkohola, ili raditi svež, sa maksimalno 12 % alkohola? Tako rađen, miris ostaje dugo zatvoren, a kasnija berba, ekstremno aromatična, ne traži „čašu više". Ne znam, ako vreme dozvoli,  probaćemo ipak neku kasnu berbu.

Ikonostas za vino

Čuven je ikonostas u Molovinu, ali malo njih zna da je kupljen za 50 akova vina (jedan akov iznosi 56 litara). Dva su samo takva, jedan u Ohridu, a drugi ovde na Fruškoj gori.

- Ovde u Molovinu imali su crkvu, ali ne ikonostas, ni novaca, pa se neko dosetio da daju par desetina akova vina da trguju za ikonostas u nekom selu pored Bačke Palanke. I istrgovali su pa onda rastočili neka volovska kola i doneli ga u Molovin, a da jadni nisu ni znali kakvo su blago zapravo kupili.

Živa istorija

aleksandar vincic vinca 35

Deda Gavrilo Vinčić sadio je današnje vinograde Vista Hill pre pola veka, a danas još zalazi u njih, vozi auto i pamti sve sa svojih 93 godine

Deda Gavrilo malo slabije čuje ali se fenomenalno seća. Živa je istorija vinarstva ovog kraja. Kaže da je u njihovim vinogradima uz rizlinge bilo malo prokupca i mađarice, te da je tu kod Bapske kraj Molovina bila velika vinarija Dunavka ili Pajdoš, koja se danas pominje još samo u sudskim spisima u Hagu vezano za događaje iz poslednjeg rata.

- Tu je vinariju preuzeo Josip Broz Tito, a na njoj je radilo 30-40 ljudi i sa 360 hektara vinograda bralo rajnski rizling, traminac, silvaner, burgundac i hamburg. Pravili su vrhunsko vino i sivi pino isključivo za Kabinet. Vino je pakovano u buteljke i boce od tri litra koje Gavrilo i danas ima u podrumu. Nikakvo se đubrivo nije bacalo osim ovčijeg i goveđeg, a fantastičan je bio traminac i ta su vina išla u Pariz na takmičenja. Najstariji Vinčić poseduje i etiketu na kojoj piše Vinogradi maršala Josipa Broza Tita, a ti vinogardi su pre rata pripadali Italijanu. Ovaj je imao ćerku koja se nije udavala i umrla je od tuberkuloze, pa joj je otac usred vinograda podigao hram nalik na katoličku crkvu. Poseban začin vinarstvu ovog kraja dale su i jedinice predvođene Arkanom koji je 1991. godine naredio da se taj spomenik raznese, baš kao i vinski podrum dubok 163 metra u kojem je bilo i bure od 11.450 litara i koji je prethodno ispražnjeno. Zbog neke svađe, pričali su ljudi...

foto Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama