Dario Prinčič: Mnogi piju oranž vina samo zato što su u modi

Dario Prinčič: Mnogi piju oranž vina samo zato što su u modi

Dario Prinčič, Stanko Radikon i Joško Gravner, trojica komšija u brdima na granici Slovenije i Italije i tri pionira prirodnog vina u Evropi počeli su sa dugom maceracijom belih sorti pre 30-tak godina. Prinčič je još deset godina pre toga krenuo u ekološku proizvodnju, kako sam kaže, iz zdravstvenih razloga.

Neposredan, uvek voljan da prenese znanje i iskustvo, Prinčič je bio jedna od glavnih zvezda na Terroirs 2019, izuzetno uspešnoj manifestaciji posvećenoj organskim, biodinamičkim, autohtonim i oranž vinima koja se održala u Beogradu krajem novembra.

Princic 7

Kada sam svojevremeno bio kod vas sipali ste mi merlo iz polupopijene flaše koja je stajala otvorena duže od mesec dana. Bio sam iznenađen svežinom vina, punom aromom, bez traga oksidacije. Kako je to moguće?
- Tako merim moguću dugotrajnost vina. Par puta godišnje otvorim po flašu, popijem pola i onda s vremena na vreme probam da vidim da li je vino počelo da pada. Pravilo je da ako je vino sveže posle 30 dana može da odležava u neotvorenoj boci 30 godina!

Kako ste napravili to vino?
- Vrenje se odvijalo u otvorenim tankovima sa maceracijom 35 dana. Prvih 4-5 dana sam pritiskao „kapu“ 5-6 puta dnevno, onda 2-3 puta, a posle jednom u dva dana. Kada je opala količina ugljen dioksida zatvorio sam kacu da sprečim ulazak vinskih mušica. Za tih 35 dana sva komina padne na dno i onda sam otakao vino u 30-40 godina stare barike. Osim ako kiseline nisu jako niske, u ovoj fazi ne dodajem sumpor. Vino onda nastavlja da živi i radi u baricima devet godina. Jednom godišnje dopunjujem barike sa 15-20 litara.

Princic 9

A dodavanje sumpora?
- Kod sjedinjavanja vina iz barika u inoks dodajem 3-4 grama sumpora. Vinu ne treba sumpor dok je u inoksu, već u trenutku kada se inoks posle otvori. To ti je kao kad zaroniš u more i ostaneš pod vodom malo duže, pa kad isplivaš na površinu snažno udahneš, uzmeš mnogo više kiseonika nego što ti treba. Najveća opasnost za oksidaciju je kod otvaranja inoksa.

Mnogo se priča o sumporu u vinu i njegovom uticaju na zdravlje, šta vi mislite o tome?
- Sumpor se koristi u vinarstvu barem 100 godina. Mi danas znamo i druge metode da sačuvamo vino. U organskoj proizvodnji dozvoljeno je 26 aditiva i sad neki od njih kažu: „Mi ne koristimo sumpor!“ A da li je neki od tih 26 aditiva koji koriste bolji, zdraviji? Prirodno vino nema nikakvih drugih dodataka osim sumpora. Dobar vinar može napraviti stabilno, zdravo vino sa 40-50 grama sumpora. I konvencionalni vinari koriste smanjivanje sumpora u marketingu, a ne pričaju o pesticidima, herbicidima, fungicidima koji su došli sa grožđem u vinariju. Od toga boli glava, ne od sumpora!

Princic 6
Gost Terroiors 2019 u Beogradu, Dario Prinčič

Koliko ima sumpora u vašim vinima?
- Mi ciljamo na 20-22 grama kod flaširanja. Tu posle nekoliko meseci ostane 14 do 15 grama. To nema posledice na zdravlje, a dovoljno je da čuva vino. Ima neuporedivo više sumpora na svakoj kruški, jabuci koju kupite na pijaci, da ne pričamo o smokvama i drugom sušenom voću. Takođe škampe, tuna, sve to ima više sumpora nego vino.

Da li bi takve stvari trebalo naglasiti na etiketi, da potrošači to znaju?
- Vi nemate nikakvu garanciju da u vinima za koje proizvođači tvrde da nema dodatog sumpora njega stvarno i nema. U EU nije obavezna analiza vina. Nijedan distributer i restoran je ne rade. Voleo bih da mi zakon dozvoli, da me natera da na etiketi piše ceo tehnološki postupak i sve što je korišćeno u vinogradu i u podrumu. Prvi bih na to pristao. Jer ovo sada, što ima onaj listić koji tvrdi da je vino organsko, to je samo zajebavanje potrošača.

Kada ste Gravner, Radikon i vi pre 30 godina počeli da prodajete ovakvo vino niko nije znao šta je to. Bilo je teško probiti se, morali ste da obrazujete publiku. Danas je, čini mi se, jednako teško nepoznatim prirodnim vinarima, jer je broj vinara koji pokušavaju da rade kao vi značajno porastao, a broj potrošača koji traže takva vina i na baš toliko.
- Problem je što mnogi danas misle da je dovoljno da urade dugu maceraciju, a to nije dovoljno. A maceracija uopšte nije jednostavna. Ne možeš samo da potopiš grožđe i da očekuješ kako će sve ispasti dobro. Stanko (Radikon), Joško (Gravner) i ja smo posle više od dvadeset godina pravljenja ovakvih dugo maceriranih vina i dalje razumeli vrlo malo.

Princic 5

Oranž vina danas dobijaju na popularnosti...
- Sada je oranž vino u modi i mnogi ga samo zato piju, iako mnoga nisu pitka. Vino je pre svega kultura. Ukus za oranž vino mora da se razvija. Ima ljudi koji imaju sreće da prvi put probaju dobro oranž vino i u sekundi se oduševe. Većini je, međutim, potrebno da mnogo puta probaju razna oranž vina kako bi naučili koja su dobra. To može da traje godinama.

Imali ste prilike da na Terroirs 2019 probate srpska prirodna i dugo macerirana vina. Kakav je vaš utisak o njima?
- Pre ovoga bio sam u Beogradu četiri puta, poslednji put 2010. godine, i tokom svih tih dolazaka probao mnoga vina ali mi se ništa nije svidelo. Međutim, sada sam probao sedam-osam srpskih vina na ovom sajmu i svidelo mi se više od pola. Kvalitet je jako visok. Problem je što ljudi izgleda nemaju više mogućnosti da češće probaju dobra macerirana vina iz inostranstva, kako bi imali sa čim da uporede svoja. Problem je i to što se vina rano iznose na tržište. Kada bi mogli da ih ostave barem tri-četiri godine da sazrevaju bila bi mnogo bolja.

Najomiljenije Prinčičevo vino

Princic 10

Za razgovor, Dario je doneo magnum Bianco Trebež 2012.

Ova kupaža, moje najomiljenije Prinčičevo vino, odlično ilustruje metodu vinarenja koju Dario praktikuje. Šardone i sovinjon se maceriraju oko mesec dana, a pino griđo oko sedam. Vina se zatim razlivaju u 40 godina stare barike. Tu ostaju bez dolivanja i mešanja pet godina. Na površini se vremenom formira debeo sloj vinskog cveta, koji je važno ne razbiti. Za vreme odležavanja oko 25 % vina ispari. Barici se zatim mešaju u inoks tanku, uz dodatak malo sumpora, i posle nekoliko meseci flaširaju bez bistrenja i bez filtriranja. Prodaja kreće u sedmoj godini. Cena u trgovinama ide od 70 evra u Italiji do 100 evra u Japanu, gde su Prinčičeva vina izuzetno cenjena već dvadesetak godina.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama