Danijela Jovanović: Rubinov razvojni plan sa pečatom

Foto: Ivana Čutura Foto: Ivana Čutura

Doktor tehničkih nauka Danijela Jovanović već je tri godine kao generalni direktor na čelu kruševačkog giganta Rubin. Na tržištu se nedavno pojavilo sortno vino Merlot 2017 iz sad već široke kolekcije sortnih Rubinovih Vina sa pečatom, gde se visoki kvalitet nudi po ekstra popularnoj ceni. Jedna od etiketa je i Prokupac, a Rubin poseduje najveće zasade ove sorte u Srbiji (čak 50 hektara). Uostalom, nekada državna a danas privatizovana kompanija zaslužna je za podizanje gotovo trećine novih vinogradarskih nasada Srbije u poslednjoj deceniji! Malo li je?

Rubin je bio u srpskoj selekciji koja je nedavno boravila u Šangaju na dalekoistočnoj verziji sajma ProWein. Ima li rezultata?
- Prošle godine smo učestovali i na sajmu ProWein u Dizeldorfu i u Šangaju, a ove godine samo u Šangaju. Dizeldorf je najveći sajam vina sa 7.400 izlagača, dok je Šangaj tek u povoju i manjeg je obima. Sajam je prepoznatljiv po tome što su posetioci profesionalci iz branše, nema indivudualnih posetilaca. Kada je u pitanju Kina, neke zemlje su već pozicionirane, dok druge traže mesto na tom brzo rastućem tržištu. Bez obzira na to što su Kinezi počeli da konzumiraju vina i dalje su u fazi edukacije, jer trenutno kupuju isključivo crvena vina i visok procenat alkohola je odrednica kvaliteta. Istovremeno, nisu toliko otvoreni za vina iz celog sveta, već imaju formiran ukus na osnovu predubeđenja u vezi već pozicioniranih zemalja, što sa Srbijom trenutno nije slučaj. Rezultati postoje, ali je to još nedovoljno u odnosu na potencijal.

Šta treba uraditi da nas prepoznaju?
- Ne samo u Aziji, već širom sveta moramo da prezentujemo kvalitet koji je nesporan. No, vino je priča vezana uz konzumaciju i nije proizvod gde širi krug konzumenata može lako da oceni kvalitet, posebno za Kinu koja je tek pre desetak godina počela da otkriva vinski svet i gde su praktično još uvek na početku. Naše je da se predstavimo kroz tradiciju, kroz broj vinarija, raznovrsnost, autohtone sorte. Nekoliko vinarija, uključujući i Rubin, već izvozi na to tržište, ali količine su zanemarljive u odnosu na mogućnosti. Za vinare iz Srbije bi bilo značajno, da se ukinu carine na uvoz vina, što je trenutno veliko opterećenje. Imajući u vidu jake poslovne i političke veze sa Kinom to je nešto što bi vodilo ka mnogo većem izvozu, a to je uradila recimo Gruzija. Takse su ukinute pre dve godine, te su za samo godinu dana udesetostručili izvoz vina u Kinu! Takođe, samo zajednički nastup kao Republika Srbija na sajmovima može da nam donese veći uspeh.

Konkretno, o kakvom uspehu govorite, šta zapravo privlači Kineze u vinskom smislu?
- Mi imamo i nudimo jako dobra crvena vina koja oni preferiraju, ali i tu postoji diverzifikacija. U gradovima poput Šangaja, u hotelima i restoranima gde dolaze i stranci, prodaju se i bela i roze vina, no tu su Novi Zeland, Australija, Čile, Argentina, Španija, Francuska odavno zauzeli pozicije. Čak ni jedna Italija nije prisutna u većoj meri. Opet, to nije slučaj u nekim drugim gradovima u Kini gde smo takođe nastupali. U junu smo se predstavli u gradu Ningbo koji ima 10 miliona stanovnika i gde su vinska očekivanja i vinske karte različite od onih u Šangaju. Provincija Džeđang, kojoj pripada Ningbo, ogromno je tržište (60 miliona stanovnika), gde je takođe neophodno prilagoditi se tražnji ili krenuti sa dugoročnijom strategijom kroz edukaciju. Za svaki sajam neophodna je prethodna priprema. Postojali su kontakti iz prethodnih nastupa, sada smo proširili saradnju, napravili nove dogovore. Osim vina jako im se dopao vinjak. Pre svega kategorije višeg cenovnog ranga, Vinjak 5 i XO što pokazuje da Kinezi ne traže automatski jeftinije proizvode, no ti proizvodi moraju po kvalitetu i pakovanju apsolutno biti prilagođeni njihovom tržištu. Pre dva meseca smo na prestižnom međunarodnom takmičenju u ocenjivanju žestokih alkoholnih pića Concours Mondial de Bruxelles, održanom ove godine u Kini u gradu Lvliang, ponovo dobili potvrdu kvaliteta za naše proizvode. Čak 70 internacionalih ocenjivača iz 23 zemlje sveta dodelilo je Rubinovom Vinjaku 5 zlatnu medalju!

vinarija Rubin Danijela Jovanovic08

Imate li još neke zaključke o kineskom tržištu osim onih da se traže crvena vina s dosta alkohola?
- Mislim da su dosta bitni oblik boce i etiketa, nešto što je vezano za kinesku kulturu, lepo pakovanje, vole kombinacije crvene i zlatne boje... Kinezi vole da poklanjaju pića i zato je i taj aspekt važan, da kombinacije boja budu u skladu sa njihovom kulturom i percepcijom kvaliteta.

U poslednjih 10 godina u Srbiji je podignuto svega 2.400 hektara vinograda, od čega je Rubin podigao 750. Praktično jednu trećinu!

Pored Kine koje vam je još tržište najzanimljivije?
- Kompanija Rubin trenutno izvozi u 23 zemlje, a strategija u narednih nekoliko godina je da značajno proširimo prisutnost širom sveta. Zbog toga radimo analize, navike u potrošnji i konzumaciji kako bismo ponudu prilagodili zahtevima tog tržišta. Svaka zemlja je specifična na svoj način i ne postoji univerzalna formula. Očekujemo ratifikaciju sporazuma u zemljama Evroazijske unije u vezi ukidanja carina na rakiju, kao i kvote od 90.000 litara vinjaka za bescarinski uvoz. Potencijal tržišta Rusije nije ni delimično iskorišćen i tu očekujemo značajne promene u narednom periodu.

Imate oko 30 etiketa vina, apostrofirate vrhunski kvalitetna i suva, dok prosečan kupac često kupuje polusuva i poluslatka. Kako se osećate u toj disproporciji?
- Nije popularno reći da imamo vina za svakog kupca, ali posmatrajući naš portfolio može se izvesti takav zaključak. Imamo vina u rasponu od 250 do maksimalno 1.400 dinara za liniju Amante, koje je već dobila medalje na Decanteru, AWC u Beču i u Briselu. Ne bih rekla da smo u disproporciji jer je jedno od najprodavanijih vina u Srbiji poluslatka Medveđa krv, a od polusuvih su na tržištu jako dobro pozicionirana vina Car Lazar, Carica Milica, kao i takozvana Vina sa pečatomRubin Muskat i Rose. Činjenica je i da imamo Rose koji je najprodavaniji u Srbiji, sa tri miliona prodatih litara na godišnjem nivou. Rubin je pre 15-ak godina faktički bio pionir u proizvodnji, a kasnije i promociji kategorije roze vina u Srbiji, koja u ovom trenutku beleži veliki broj etiketa u ponudi, što nije slučaj sa susednom Hrvatskom i BIH gde je ova kategorija zanemarljiva.

Imate li posebnu strategiju za tržište Srbije?
- Naša osnovna strategija trenutno je prezentacija i približavanje publici linije Vina sa pečatom. Tu imamo već sedam monosortnih etiketa i roze u kategoriji najboljeg odnosa cene i kvaliteta. Dokaz su pokazatelji sa tržišta gde ove godine imamo rast prodaje između 300 i 400 procenata. A u liniji je Prokupac ili Sauvignon Blanc, koji ima ljubičastu markicu kao garanciju kvaliteta i geografskog porekla. Imamo Cabernet Sauvignon, sada smo lansirali i Merlot 2017 koji je trenutno najprodavanije vino iz ove kategorije. I serija Amante beleži značajne rezultate, pa nameravamo da proširujemo paletu u tom segmentu.

Na čemu najviše radite?
- Na kontinuiranom unapređenju kvaliteta proizvoda, jer je to za nas imperativ. U poslednje dve godine u Rubinu je počelo da radi petoro mladih ljudi uz iskusne starije kolege i već su se iskristalisali po pitanju afiniteta prema određenim sektorima. U vinariji se čitav proces proizvodnje odvija pod budnim okom 20 tehnologa. Neophodno je podmlađivati kadar i kod nas je to stalan proces, odnosno najbolje se pokazao spoj entuzijazma, želje za znanjem i usavršavanjem koje donose mlađe kolege, s ogromnim iskustvom i spremnošću starijih kolega da znanje prenesu mlađima.

Kupujemo grožđe i vino iz Severne Makedonije, dok su vinogradarska zemljišta Srbije prepuštena zaboravu. Zbog čega?
-  U poslednjih 10 godina u Srbiji je podignuto svega 2.400 hektara vinograda, od čega je Rubin podigao 750. Praktično jednu trećinu! Velike vinarije jednostavno imaju tu snagu i mogućnost da rade na razvoju sektora i mi možemo da pričamo o izvozu, o pozicioniranju, o velikim tržištima, ali osnova je podizanje vinograda i razvoj sektora koji je devedesetih godina prošlog veka bio apsolutno zapostavljen. Možda je do tako malo podignutih površina dovela dosadašnja politika subvencionisanja, a u pitanju su ulaganja od kojih povraćaj sredstava počinje tek nakon nekoliko godina.  

vinarija Rubin Danijela Jovanovic11
Najveći zasadi prokupca u Srbiji

Navip je zapostavio svoje vinograde i propao, a Rubin investira. Da li je to dokaz da razliku čini državna svojina i privatna?
- Ne mogu da komentarišem drugu kompaniju jer nemam potrebne informacije da bih napravila detaljniju analizu. Ali mogu da kažem da je to veliki gubitak za privredu Srbije i našu branšu jer potrebno je da postoje i velike kompanije koje u mnogim apsketima mogu da budu nosioci razvoja vinske scene. Sa druge strane, i vinarije manjeg kapaciteta su neophodne jer samo svi zajedno možemo da se pozicioniramo bolje na vinskoj karti sveta. Rubin je privatizacijom i načinom poslovanja uspeo da odbrani i poboljša poziciju na tržištu, ali i investira u vinograde, jer u Srbiji ne postoje dovoljne količine grožđa za primarnu preradu u oblasti vinskog destilata pa ga, nažalost, moramo uvoziti iz Francuske.

Činjenica je i da imamo Rose koji je najprodavaniji u Srbiji, sa tri miliona prodatih litara na godišnjem nivou.

Može li od vina da živi ovako velika firma?
- Kad postoje vizija, diverzifikacija asortimana i jasna strategija, onda je ne samo opstanak već i dalji razvoj neminovan. Male vinarije su takođe mnogo pomogle u tome da se u Srbiji najviše konzumiraju srpska vina. Međutim, potrebno je ulagati i u edukaciju potrošača.  Morate balansirati asortimanom da pogodite ukus svake ciljne grupe, pri čemu se ne smeju zanemariti oni koji žele da piju dobra vina, ali zbog životnog standarda nisu u mogućnosti da priušte etikete najvišeg cenovnog ranga. Zbog toga smo tako i cenovno pozicionirali naša Vina sa pečatom kao vina sa geografskim poreklom, veoma visokog kvaliteta, a uz pristupačnu cenu. A prostora za sve vinare u Srbiji ima sigurno, posebno kad je izvoz u pitanju.

Kako se pozicionirati na svetskom tržištu?
- Imamo tradiciju, odlične vinarije i vrhunska vina, imamo sve, samo je potrebno to sve iskomunicirati na pitak način kao što se i od samog vina očekuje. Neke su zemlje svoje slabosti pretvorile u prednost, gledajte recimo Francusku i pokrajinu Šampanju. Mi jesmo bogomdana zemlja za vino, ali to ne možemo da iskoristimo bez zajedničkog nastupa i pomoći države. Pojedinac ne može ništa sam da uradi, ili su to jako mali pomaci. Ako uporedimo Sloveniju i nas, oni imaju 16.000 hektara, mi statistički 22.000, od čega se 15.000 obrađuje, a u vinogradarskom registru ubeleženo je svega 6.700 hektara! Ako smo za 10 godina porasli 2.400 hektara, to apsolutno znači da ćemo tek za možda pola veka doći do dodatnih 10.000 hektara i stići geografski mnogo manju Sloveniju! Prema podacima iz 2018. godine prosečna veličina vinograda u Srbiji je 0,2 hektara. Sa te pozicije teško je nešto uraditi i pozicionirati se i nije dobro ulagati samo u promociju izvoza, već paralelno u vinogradarstvo, primarnu proizvodnju i izvoz.

Merlo je na tržištu, šta sledeće možemo očekivati?
- Pripremamo još jedno crveno i belo vino u kategoriji vrhunskih. Takva vina mi ne lansiramo zato što je došao trenutak, već u zavisnosti od godine i kvaliteta grožđa sa naših plantaža, a prethodna i ova godina su bile izvanredne. Proces razvoja jednog proizvoda u svakom segmentu je neuobičajeno dug, ali smo na osnovu analize tržišta, potencijala i samog kvaliteta apsolutno sigurni u njegov uspeh.

Proizvodite roze i beli penušavac Vronsky, planirate li nove penušavce ili neko slatko vino, kasne berbe?
- Rubin proizvodi penušava vina već niz godina, ali njihova konzumacija u Srbiji nije na nivou kao u drugim zemljama pa za sada nećemo širiti kategoriju. Kasnu berbu takođe proizvodimo (Cabernet Sauvignon i Sauvignon Blanc). Nije masovna produkcija, ograničene su serije koje se ne rade svake godine, a strategija je da dobijemo kvalitetan proizvod. Posebno bih izdvojila specifično vino Italijanski rizling iz 2003. godine proizveden u 10.000 boca, od čega nam je preostalo svega 2.000 buteljki. Sigurna sam da su veoma male šanse da će moći da se ponovi rizling takvog jedinstvenog ukusa i kvaliteta.

Rubin je zaštitio žig bermeta...
- To su zahvaljujući sopstvenoj viziji učinile kolege pre nekih dvadesetak godina kako bermet ne bi doživeo sudbinu drugih proizvoda karakterističnih za našu zemlju, baš kao što smo pre nekoliko godina zaštitili ime špricer za tržište EU.

Potrebno je da postoje i velike kompanije koje u mnogim apsketima mogu da budu nosioci razvoja vinske scene

U svetu je bum vina u limenci, a vi kažete da vam taj oblik pakovanja nije baš najsrećniji, zašto?
- Možda se ne bih tako izrazila, ali jednostavno postoji ograničenje u vidu roka trajanja koje postavljaju proizvođači limenki.  Naravno, medalja ima dve strane, s jedne moramo da se prilagođavamo mlađoj populaciji, ne smemo biti prepotentni i nuditi isključivo vina u boci sa plutanim zapušačem kad smo svedoci da navojni zatvarač, koji su praktično promovisali vinari sa Novog Zelanda, raste kao segment u mnogim zemljama i postaje trend. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da vinarija Rubin neće pakovati vino u PET ambalažu bez obzira na zahteve određenog segmenta tržišta. Međutim, limenke su interesantan segment za mladu populaciju i moramo da pratimo trendove. Mi smo sa Špricerom u limenci napravili bum, čak i u Hrvatskoj, kreirali potpuno novu kategoriju proizvoda koja raste iz godine u godinu. Prošle godine smo lansirali vinjak-kolu u limenci i rezultati su odlični, a da li ćemo u perspektivi raditi i vino u limenci... Za sad nije planirano, ali videćemo, ne možemo ostati imuni na svetske trendove.  

Da li razmišljate i o organskoj proizvodnji?
- Planiramo da se bavimo organskom proizvodnjom, imamo mogućnost da deo vinograda odvojimo za organiku, to je sledeći korak jer priprema traje malo duže. Tu pre svega mislimo na autohtone sorte, uostalom imamo najveće površine pod prokupcem u Srbiji. Odlično nam se pokazao i marselan kojeg već uz prokupac i merlot imamo u vinu Amante crveno, a u perspektivi razmišljamo i o sortnom marselanu. Kod belih sorti bi to mogla biti tamjanika koju trenutno nemamo, a konzumenti je sve više preferiraju.

Partija nadjačala carstvo

vino car lazar carica milica

Istorija Rubina prepuna je zanimljivih priča, a jedna je vezana za možda najprepoznatljivija vina ove vinske kuće. Naime, mnogi ne znaju da su se etikete Car Lazar i Carica Milica pojavile na tržištu 1971. godine u okviru proslave šest vekova grada Kruševca. Međutim, već godinu dana docnije stiže naredba da se prekine proizvodnja jer se nazivima vina navodno širi nacionalizam. Tako je proizvodnja tih vina bila „pod ključem“ punih sedam godina, sve do 1979.  godine.

Takođe se malo zna da je današnji sastav vina Car Lazar većinski odraz srpskog teroara sa sortama prokupac, merlo, game i vranac, a Carica Milica je „supersrbijanka“, kupaža prokupca i pino noara.

S kraja sedamdesetih je i zanimljiv podatak da je etiketa Stari Grad od sorte rizling jedne godine imala realizaciju od devet miliona litara!

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama