Veselin Despotović: Od slave se ne živi

Međutim, vlasnik vinarije Veselin Despotović, kao da nema vremena da uživa u priznanjima. Čak kaže da je stavio u perspektivu veličinu prošlogodišnjeg uspeha tek nakon što smo mu to spomenuli, odnosno nabrojali sva vina koja su osvojila medalje.

Koliko vama znače ovakve nagrade?
- Lepo je, prija biti nagrađen, ali ne zavisi mnogo stvari od toga. Naravno, niko neće odbiti zlato sa nekog takmičenja, ali treba biti svestan da to neće nešto drastično uticati na budućnost vinarije.

Da li biste neku medalju istakli kao najprijatnije iznenađenje?
- Ne baš, ali što se iznenađenja tiče pre bih istakao da se dešavalo da neka naša vina za koja sam mislio da nisu bila favoriti prođu dobro na ocenjivanjima i obrnuto. Hoću da kažem da smo svi mi u celoj toj vinskoj priči prilično subjektivni, uvek imamo favorite koji su odraz naših sklonosti i ljubavi ka ovom ili onom stilu vina, a ne realne slike. Pod uslovom da su ocenjivanja realna, naravno. Dakle, jedno je kako mi gledamo neko naše vino, a drugo je kako ga gleda tržište ili objektivni posmatrač. Subjektivnost kod vinara je stara priča, što je sasvim u redu, jer su ga, uostalom, sami i proizveli. Ali ne treba pasti u zabludu da ga i druga strana gleda na isti način. Na kraju krajeva, teško je ne biti subjektivan u doživljaju proizvoda kao što je vino.

Koliko su medalje značajne za proizvođača?
- Značajnije su za mlade vinarije, jer je to način da se skrene pažnja na neko njihovo vino. Ali uspeh bi trebalo ponoviti i narednih godina, pokazati da to nije bila slučajnost. Neki bi rekli: „Možda mu se jednostavno desila dobra berba“. Ali, proizvesti dobro vino nikada nije slučajnost. Iza toga stoji ozbiljan rad, dobra godina i dobar enolog, tek onda nastupa drugi deo priče sa medaljama i ocenjivanjima, a na kraju i treći deo, medijska pažnja i pažnja ljubitelja vina.

Da li onda već etablirane vinarije imaju dovoljno razloga da šalju vina na ocenjivanje?
- Tu postoji i za i protiv. Mnogi neće da šalju vina na ocenjivanje iz raznih razloga, pogotovo kada su u pitanju domaća takmičenja, dok na međunarodna uglavnom šalju. Ono što ide u prilog ocenjivanjima jeste to da ona mogu da skrenu medijsku pažnju na nekog vinara, da se posebno ukaže na neko vino ili berbu, da se vinari malo ''izmere'' po pitanju kvaliteta u odnosu na ostale kolege i konkurenciju, što može da na određeni način pomogne u pozicioniranju, plasmanu i zauzimanju mesta na tržištu. Kao što vrhunski sportisti, čak i ako su broj jedan u svom sportu, ipak to moraju svakodnevno da dokazuju na terenu, jer od slave se ne živi.

Koji su vaši glavni razlozi što šaljete vina na ocenjivanje?
- Ja, na primer, ne ubrajam Despotiku među vinarije koje su u potpunosti afirmisane, pozicionirane i komercijalno zastupljene i mislim da treba na tome da nastavimo da radimo. Jer nije dovoljno dobiti dva zlata na dva takmičenja i onda uživati na lovorikama čekajući da tržište to prepozna. Za krajnjeg kupca važnije su neke druge stvari poput promocija, prezentacija i prisustva na festivalima, nego ta činjenica da je negde u svetu na nekom takmičenju dobijena neka medalja. Postoje vina koja nemaju medalje i koja možda i ne zaslužuju medalje, ali su veoma komercijalna i dobro se prodaju.

Na koja vina računate da bi mogla da ponove uspeh ove godine?
- Nama ove godine kreću u prodaju crvena vina iz berbe 2017, koja je bila izuzetno dobra godina za čitavu regiju, tako da će biti jaka konkurencija, ima dosta proizvođača sa dobrim vinima i siguran sam da neće biti lako istaći se na ocenjivanjima. Što se belih vina tiče, prošla godina je bila dobra, ali je svakako bilo boljih berbi. Zato mislim da će veća pažnja biti usmerena na crvena vina iz 2017. godine, nego na bela iz 2019. U svakom slučaju, nestrpljivo očekujem ta ocenjivanja, kako međunarodna, tako i domaća.

S obzirom na to da se Dokaz već više puta dokazao na ocenjivanjima, da li bi to možda bio „konj na koga se treba kladiti“ i za ovu godinu?
- Jeste, Dokaz se lepo pokazao, postao je svojevrstan brend. Lepo se i prodaje, što je svakako važno i ima kontinuitet u kvalitetu. Ove godine ćemo prvi put da izađemo sa premijum kategorijom Dokaza koji će se zvati Krunski dokaz. Rađen je u ograničenoj količini, sa biranih lokacija, vino je odležavalo u francuskim baricima i uskoro kreće na tržište. Biće zanimljivo uporediti ga sa standardnim Dokazom, koji je već sam po sebi dobar i nametnuo se kao jedna od vodećih etiketa iz naše palete, dok će novi biti iskorak dalje. Tako da, iskreno rečeno, nadamo se da će dobro proći.

Da li postoji pritisak nakon dobijenog priznanja da određeno vino ponovi uspeh i naredne godine?
- Ima situacija kad to jednostavno nije moguće. U tom smislu uvek se setim 2014. godine, koja je bila veoma problematična i kišovita, zbog čega te godine uopšte nismo ni radili crvena vina, jer smo procenili da kvalitet grožđa nije na dovoljno dobrom nivou kako bismo išli u njihovu proizvodnju. A došla je posle odlične 2012 i dobre 2013.

Na kraju, može li se reći da vina iz Srbije postaju prepoznatljivija po kvalitetu i izvan granica zemlje?
- Svakako. Tome u prilog govori i činjenica da će ove godine Balkan Wine Challenge biti organizovan u Beogradu, umesto u Sofiji, kao što je bilo proteklih godina. To je takođe prilika da naši proizvođači odigraju značajniju ulogu, jer na svim međunarodnim ocenjivanjima, od Decantera pa dalje, iz godine i godinu raste broj medalja koje osvajamo. To govori o porastu kvaliteta, ali i o porastu svesti kod naših vinara da budu prisutni na tim ocenjivanjima i da se srpska vina afirmišu i na taj način. Prema tome, ko god se dvoumi da li da se pojavi na nekom velikom takmičenju, to mu iskreno preporučujem.

Foto: Slobodan Vidović