Bojan Zulfikarpašić: Biram poštena vina

Foto: Pierre Nikolić Foto: Pierre Nikolić

Bojan Zulfikarpašić počeo je da svira klavir sa pet godina u muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ u Zemunu. Kao tinejdžer nastupao je sa brojnim muzičarima i bendovima beogradske džez scene, a 1989. godine dobio i nagradu za najboljeg mladog džez muzičara Jugoslavije.

Ta se država ubrzo nakon toga raspala, ali Bojan je već godinu dana ranije krenuo da gradi karijeru na drugom delu kontinenta, u Francuskoj, gde od tada i živi i gde je 2002. godine dobio orden Chevalier de l'Ordre des Arts et des Lettres. Dobitnik je i prestižne nagrade European Jazz Prize za 2005. godinu u kategoriji najboljeg evropskog džez muzičara, kao i mnogih drugih priznanja u Francuskoj i Evropi.

maxresdefault

U Beograd dolazi povremeno, što zbog koncerata, što zbog prijatelja i rodbine, što zbog vina. U stvari, Bojan Z, kako najčešće stoji na njegovim albumima i koncertnim plakatima i najavama, verovatno je jedan od najboljih poznavalaca vina među muzičarima. A džez i vino su uvek bili savršeni par!

Da li možete da se setite kako i kada ste počeli da se interesujete za vino?
- Prvo su tu bili blatina i žilavka koje nam je slala rodbina iz Mostara, zatim srednjoškolske „krdže“ koje mu dođu kao neophodno iskustvo da bi čovek shvatio kako i kakvo vino se ne pije, zatim istarska malvazija koju smo kupovali kod lokalaca u Grožnjanu u vreme džez kurseva 80-ih godina… Da ne zaboravim „nameštaj“, specijalitet tadašnjih beogradskih kafana, flaša rizlinga i bokalče kisele vode ili sode za špricer! Sve u svemu, dosta sam brzo shvatio da je vino uvek vezano za neku geografiju, krajolik, klimu, a tek potom i da je čovek taj koji ga pravi i koji u tome ima ogromnu ulogu.

photo by Ziyah Gafic
Foto Ziyah Gafic

Koja ste vina prvo zavoleli u Francuskoj?
- Po dolasku u Francusku prvi savet je bio da ako na flaši piše Bordeaux nećeš se zeznuti. Ali, kako sam praktično odmah krenuo na turneje po Francuskoj, većina starijih kolega koji su bili samnom na tim putovanjima bili su Francuzi i poznavali su vina daleko bolje do mene, tako da su mi mnogo pomagali i u mom vinskom obrazovanju.

Da li se izdvojio neki određeni stil, region?
- Nakon obaveznog Bordoa, druga regija koju sam upoznao bila je Alzas. Nedovoljno je poznata izvan Francuske, ali vina koja se tamo prave imaju veoma snažan i prepoznatljiv karakter. A onda je kao treća došla regija Burgundije gde sam tek progledao i shvatio koliko daleko ukus vina može otići i povesti te sa sobom. Glavna razlika između Bordoa i Burgudnije, dva najveća rivala među crvenim vinima Francuske, ogleda se u tome da vina u Bordou prave kupažom najčešće tri sorte grožđa, te da je to vino bogatih ljudi koji od davnina imaju puno velikih vinograda, dok u Burgundiji dominira rustikalnije, seljačko vino pravljeno uglavnom od crnog pinoa. Mislim da su i jedni i drugi uspeli da uz mnogo ljubavi prema vinu dostignu visok kvalitet, ali meni je danas draže vino iz Burgundije nego ono koje se pravi u zamkovima oko Bordoa.

BOJAN PIERRE 6 LD DEFINITIVE

Da li smatrate da su vrhunska vina u Francuskoj skupa za prosečnog Francuza, budući da mnogi u Srbiji misle da su najbolja srpska vina preskupa za ovdašnji standard?
- Vrhunska vina jesu skupa, ali postoji i ogroman izbor odličnih vina u rasponu od osam do 15 evra, što je, otprilike, i cena dobrih vina u Srbiji. Problem je što su prosečne plate u Srbiji i Francuskoj daleko od toga da su slične. Jedno od rešenja u Srbiji je piti manje, ali dobro!

Da li imate neku sortu, stil vina ili regiju koju najviše volite?
- Meni je izabrati samo jednu regiju nemoguće.

Dobro, kažite nam onda koja vina najviše kupujete?
- Što se Francuske tiče, to su ona iz doline Loare, gde uglavnom koriste kaberne fran za crveno i šenin blan za belo. Iz Italije najviše pijem vina iz Pijemonta i Friulije, kao i ona koja dolaze iz vinarija u Goriškim Brdima s obe strane granice, i italijanske i slovenačke. Volim veoma i malvazije, uopšte vina iz Istre, ona sa crvene zemlje... Vino je specifično piće, više od bilo kod drugog. Čaša vina vas vodi na momentalnu ekskurziju u kraj iz kojeg dolazi. Tako sam i učio o vinima. Kad otvorim flašu nađem tekst o tom teroaru, sorti grožđa i vinaru, te pijuckajući čitam pa mi se spaja teorija sa praksom.

BOJAN VINO 2
Foto: Pierre Nikolić

A Srbija?
- Najviše poznajem vina s Fruške gore i iz Župe. Imao sam sreću da provedem desetak dana u Aleksandrovcu, te da upoznam većinu vinara iz tog kraja: Gagu Ivanovića, Kostu Botunjca, Spasića, Vina Budimir… Tu sam stvarno zavoleo i tamjaniku, i prokupac, i taj kraj uopšte. Drugi region gde sam takođe bio i upoznao vinare i geografiju je Fruška gora. A kod Bojana Baše, čijih sam vina postao veliki fan, bio sam i na svojoj prvoj berbi grožđa, posle svih tih godina druženja s vinima u Francuskoj i Italiji! Ali generalno, smatram da nedovoljno poznajem srpske vinare i regije. Samo pijenje vina nije dovoljno, te ću na tome morati da poradim!

Koja bi srpska vina poslužili svojim francuskim prijateljima na večeri?
- Pa to već desetak godina i radim. Redovno svaki put donosim vina iz Srbije koliko god može da stane u onaj drugi kofer koji nosim samo zbog toga na putovanjima. U suštini to su sva vina onih vinara koje sam malopre spomenuo.

display

Kao što u džezu postoji podela na američki i evropski, tako i u vinima imamo Stari i Novi svet. Šta ti je najdraže iz Starog sveta, šta iz Novog?
- Takozvani Stari svet poznajem mnogo bolje od Novog. S razlogom, jer mi se, na žalost, vina Novog sveta koja sam često probao, čine mnogo više uniformisana, dorađena, „parkerizovana“ i industrijalizovana! Pre dvadesetak godina sam pogledao film „Mondovino“ i  on mi je otvorio oči za mnoge stvari. Našao sam u njemu objašnjenje za mnoge od mojih senzacija u vinu, odgovorili su mi na brojna pitanja koja sam sebi postavljao ne samo u vezi vina, već i hrane, muzike i svega ostalog. Shvatio sam da sam ja klijent zanatlija, a ne onaj masovne industrijske proizvodnje. Većina crvenih vina iz Čilea, Argentine i Australije, uostalom kao i američka, liče na sirup od vanile, kao da odgovaraju istom vrlo uskom kriterijumu i klišeu ukusa. Sva su full bodied, barikirana i imaju ukus svega osim fermentiranog grožđa! Južna Afrika mi se čini još najmanje pod tim uticajem, ali ovo mišljenje bazirano je na mom dosadašnjem iskustvu i samo čeka da se promeni.

maxresdefault 1

Sve je uočljiviji porast interesovanja za organskim, biodinamičkim i dugo maceriranim oranž vinima. Kakav je vaš odnos prema tome, da li bi nekoga posebno izdvojili s te scene?
- Jedan sam od od dugogodišnjih pobornika organske i biodinamičke hrane, pa samim tim i vina. Volim vina sa što manje ljudske intervencije, počev od uzgoja grožđa, tretiranja zemlje, pa do načina pravljenja vina. Ja to zovem poštena vina. Nazivi prirodna, oranž ili amber nisu tada postojala. I u tome ne vidim trend ili modu, nego povratak nečemu što je vekovima bio mejnstrim način pravljenja vina pre nego što su zastranili sa industrijskim kvascima, pesticidima i ostalim sredstvima za proizvodnju i doterivanje. Shvatio sam da u tim vinima nalazim iste one senzacije koje sam pamtio u blatinama i žilavkama iz detinjstva, u grožnjanskim malvazijama, da su to vina nalik onima što su imala taj neki domaćinski šmek, bez filtriranja i dodataka nečega što sama berba nije donela. Zato ako imam izbora uvek naginjem ka takvim vinima i vinarima i aktivno radim na njihovoj promociji kod prijatelja. Otuda i moja ljubav prema vinima Bojana Baše koji vino radi baš na taj način, s tom filozofijom. A to što su takva vina postala trend pokazuje zasićenje i ćorsokak u kojem se našla svetska vinska industrija jer su ljudi počeli da se okreću nečemu u čemu prepoznaju istinsku strast i ljubav prema teroaru i vinarstvu.

Bojan Zulfikarpasic

Da li imate neku kolekciju vina i čega tu ima najviše?
- Pošto nemam podrum, a samim tim ni uslove za dugogodišnje čuvanje, imam u svakom trenutku tridesetak flaša koja se piju bez nekog posebnog reda. Tu ima vina iz Gruzije, Goriških Brda, Terpin, Movia, Radikon, Klinec, Gravner, od nedavno i Bašin Jantar... Uglavnom ono što se naziva prirodna vina, a često se nađe i neka boca Chateau Kamnik iz Makedonije. Stare berbe Bordoa i Premier cru classée me ne privlače, a pio sam ih svojevremeno dosta.

Koliko bi maksimalno platili neko vino?
- Uvek ću radije kupiti šest flaša do 20 evra nego jednu od 100 evra. A svakako me ne interesuje da plaćam za etiketu koja ima neku vrednost na berzi, već plaćam za vino koje je u flaši i čitavu filozofiju i branšu koju brani vinar koji ga pravi.

Fotografije vina

Uz džez i vino, treća velika strast Bojana Zulfikarpašića je fotografija, a među čestim motivima je i vino.

Bojan-Zulfikarpasic

©Bojan Z
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama