Božidar Aleksandrović: Na putu netaknutih vina

Božidar Aleksandrović: Na putu netaknutih vina

U poslednjih godinu dana mnogo se toga promenilo u životu nadaleko poznatog vinogradara, vinara i vlasnika Vinarije Aleksandrović, Božidara Aleksandrovića.

Od priče kako je recept za prvo vino imena Trijumf „nasledio u amanet" u pismu Živana Tadića podrumara vinarije kralja Aleksandra, do čitave linije vrhunskih proizvoda tog imena, od vodeće uloge u šumadijskom, najuspešnijem srpskom udruženju vinara, do odstupanja sa mesta predsednika novoosnovanog Saveza srpskih vinara i vinogradara baš u trenutku nastupanja udarnog talasa korone, pa još dodatno svake godine tučen ozbiljnim posledicama nevremena i grada, Božidar Aleksandrović kao da se pomalo povukao u sebe i svoj podrum. Ali nakon posete i razgovora u Vinči na Vidovdan, uz plodove poslednje berbe i neka nova vina na jednoj od najlepših vinskih terasa Srbije, postajemo svesni da se ovaj vinski Feniks, nije predao. Naprotiv?

vinarija aleksandrovic 40

Krajem proleća krenuo je novi momenat u vinskom turizmu Vinarije Aleksandrović. Oformljena je savremena kuhinja pa se uz zakazivanje vikendom, u periodu od 13 do 17 časova  organizuje degustacioni ručak, slaganje vina i hrane. Moguće je uživati u šest ili sedam vina kroz šest različitih gangova po ceni oko 50 evra. A na meniju ima svega, od grilovanog sira, preko reš rebarceta, puterastog bifteka, do pamćenja vrednih tartova. Slična priča poznata u Toskani i drugim vinskim regijama već decenijama, sada se dešava i kraj Topole gde će ljubitelji vina uskoro moći da očekuju još mnogo više.

vinarija aleksandrovic 25

- Tokom nedelje okrenuti smo korporativnim klijentima čime ova dimenzija nadograđuje i približava naša vina, vinariju, ovo podneblje i hranu ovih prostora brojnim posetiocima - objašnjava Aleksandrović. - Oko Topole i Oplenca niče veliki broj novih vinarija i svaka će uneti dodatni svežinu na vinsku scenu Šumadije, a za goste koji bi želeli ovde da provedu nekoliko dana, otvorićemo tri vikend kuće u vinogradima, sa dobrim pogledom, sa bazenom. Prva se otvara već sredinom leta a iduće godine i druge dve. U skorijoj budućnosti planiramo izgradnju desetak studio soba kao kvalitetan smeštaj kakvog do sada nije bilo.

vinarija aleksandrovic 30

To su velika ulaganja, očekujete li pomoć od države?
- Nedavno je raspisan poziv za podnošenje prijava u vezi mere „sedam" za IPARD, koja će podržati razvoj smeštajnih kapaciteta, ugostiteljskih objekata, degustacionih sala. I biće verujem otvorena u narednih tri ili četiri meseca. Druga stvar je nacionalni program, isti je sektor predviđen našom Strategijom razvoja. A u kojoj će to meri biti podržano? To je stvar države i nivoa koliko novca ona želi da izdvoji. Iako ogroman potencijal imaju i Negotinska Krajina i Župa, Šumadija, Fruška gora, deo oko Vršca, Palić, valjda nisam nekog preskočio, razvoja vinskih regija bez vinskog turizma sigurno da nema. Pritom, tu se ne razvija jedna firma već čitava regija, ljudi ostaju da žive, da se bavi ugostiteljstvom, turizmom, da proizvode hranu. Da se ja pitam iz sve snage bih podržao razvoj vinskog turizma.

vinarija aleksandrovic 26

Srpski su vinari i vinogradari napokon, uz podsticaj Predsednika Republike, krenuli da uzimaju budućnost u ruke pa je izrađena i plaćena Strategija srpskog vinarstva koja bi u narednih 10 godina trebalo da zacrta put ovom (do korone) sve uspešnijem segmentu privrede. Čuvena američka agencija Horvath koja je ranije brendirala i uvrstila Istru u vodeće svetske vinske trendove je Strategiju izradila, i samo se čeka njeno usvajanje u Skupštini kako bi klupko krenulo pozitivno da se odmotava. Koliko ste vi uključeni u čitavu priču?
- Bio sam poprilično uključen u prvom delu izrade, sve do pojave korone. Strategija vinarstva ranije je praktično bila zasnovana na proizvodnji vina od grožđa uvezenog iz regiona. Ustanovivši da u Srbiji ima jako malo visoko kvalitetnih sorti grožđa za proizvodnju vrhunskih vina, da je u vinogradarskom registru pribeleženo jedva nekih 7.000 hektara, a da identiteta srpskog vina bez vinograda jednostavno nema, akcenat je stavljen na podizanje novih zasada, opremanje vinarija, razvoj vinskog turizma, promociju srpskih vinskih regija. Kako u zemlji, tako u inostranstvu. I što je veoma važno, razvoj obrazovnih institucija i obrazovanje novih kadrova.

vinarija aleksandrovic 33

Čini se kao prilično ambiciozan projekat, da li Strategija može to da izgura?
- Strategija je obuhvatila široku oblast, tražena su mišljenja, sugestije. Dobrim delom je izrada gde su vinari i vinogradari direktno ili indirektno uključeni bila javna. Mnogi nisu imali primedbe, ako su imali, one su ispravljene i dobijen je konkretan dokument koji će većinu zadovoljiti. Sad, drugo je pitanje u kom će pravcu to da se sprovodi, jer vi možete imati najbolju strategiju na svetu, ali ako se ne implementira ili ako se ne implementira dovoljno...

Kakve probleme očekujete u implementaciji i realizaciji, da li su veći problem sredstva ili ljudi?
- Daleko sam više bio u toku događaja do pojave korone, ali smatram da su ljudi možda veći problem. Opet, bez sredstava se ne može, pa ću reći: i jedno i drugo treba da bude na visokom nivou. Mora se biti istrajan kako bi se dobili rezultati, a sa druge strane svesni smo velikog vakuma u svim oblastima gde se ništa nije dešavalo. Počevši od obrazovnih institucija, nedostatka kvalitetnih kadrova koje je naš obrazovni sistem lansirao na tržište. Vinarstvo u Srbiji naglo napreduje poslednjih pet, sedam ili deset godina, ali je to priča zasnovana na ličnom entuzijazmu učesnika, pre nego nekakvoj organizaciji. Konkretno, ovo je prvi put da se organizovano radi i sve je to u iskombinovano u Strategiju.

vinarija aleksandrovic 03

Kao suštinski momenat...?
- Strategija je velika prekretnica. Prelomni momenat od kog ćemo ili dalje nastaviti ubrzanim korakom kojim smo krenuli, ili će sve početi polako da stagnira i ostati na nivou privatnih inicijativa. Pritom, veoma je važno što ljudi iz drugih biznisa unose u vinogradarstvo i vinarstvo pozamašan lični novac. Te investicije delom omogućavaju da se nastavi putem kojim smo krenuli. Ja iskreno verujem da će se taj trend nastaviti, pa da s jedne strane imamo inicijativu Saveza, sa druge ove investicije.

Šta Šumadija očekuje od Strategije razvoja?
- Vodeći problemi za razvoj vinarstva Srbije kao što je usitnjenost vinogradarskih rejona već su ugrađeni u Strategiju, jer nemoguće je voditi marketing prema svetu i turistima sa tolikim brojem vinogradarskih rejona. Predviđa se da ih ubuduće bude najviše šest ili sedam, ali što se Šumadije tiče ona je kompaktna. Granice koje pokriva moguće je doraditi pri čemu smatram da uz Frušku goru posedujemo najveći potencijal iz više razloga. Blizu smo međunarodnog aerodroma, na sat vremena od Beograda. To sve ima i Fruška gora ali dosta toga imaju i ostale regije.

vinarija aleksandrovic 08

Da li su u nacrtu preporučene neke sorte ili smernice po tom pitanju?
-  Veoma je to važno pitanje, ali prvo moramo uvideti gde se nalazimo posle decenijskog pomora srpskog vinarstva i vinogradarstva. Tokom poslednje decenije su se ovde sadile visokokvalitetne sorte koje najčešće vode poreklo iz Francuske te već sad imamo neke rezultate. Pažnju je skrenuo sovinjon, a jasno je da merlo voli Šumadiju, pino noar takođe. Primetno je pomeranje temperaturne granice koje omogućava da sad sorte kasnog sazrevanja bez problema mogu dati odličan kvalitet. To je nekada u Šumadiji bilo nezamislivo gde prvenstveno mislim na kaberne sovinjon koji pre samo 100 godina kralj Aleksandar Karađorđević nije ni pomislio da sadi kada je podizao vinograde na Oplencu.

Da li su u to vreme postojale propisane sorte u Šumadiji?
- Kako da ne! Pre Drugog svetskog rata ovde su se najčešće sadile sorte prve i druge epohe sazrevanja. Od belih sovinjon, semijon, bilo je belog i crvenog burgundca, dok je kraj Aleksandar crno grožđe držao u Demir Kapiji kao odgovarajućem podneblju. Naravno, bilo je u Šumadiji autohtonih sorti, prokupca, smederevke. Iskren da budem, od 1945. pa do pre 10 godina imali smo u Srbiji praktično industrijsko vinarstvo. Sad smo na početku procesa koji će trajati desetinama godina jer tek treba raditi na uspostavljanju sorti, klonova u okviru istih, da polako definišemo regije. Međutim to nije posao vinara već instituta, obrazovnih institucija, geologa. Veliki i sveobuhvatan proces koji zahteva vreme. A u ovom poslu se ništa ne meri u mesecima, moraju proći godine da bi se došlo do opipljivih i strateških stvari. Ako strategija bude išla kako treba, i ako se sad već krene, mogle bi se do 2040. godine dobiti neke jasnije smernice.

vinarija aleksandrovic 14

Da li već postoji nekakva lista sorti koje bi bile u prvom planu?
- Ne, u ovoj fazi je to nemoguće ustanoviti. Da smo imali kontinuitet u proizvodnji kvalitetnog grožđa već bi to itekako znali. Gospodin Radovanović je svojevremeno u udruženju Šumadinaca pokrenuo tu priču: Hajde da odmah krenemo da radimo na definisanju, jer u Francuskoj se tačno zna koje se sorte sade u kojoj regiji. Ali oni to rade već 300 godina a mi smo tek na početku, i kao što je detetu potrebno da poraste da bi krenulo na fakultet, tako u vinarstvu vreme treba da odradi svoje uz stručan i kvalitetan rad. Šta je dobro saditi da tokom vremena da dobre rezultate, time se mora baviti struka u saradnji sa proizvođačima. I tu nailazimo na problem manjka institucija koje se bave ovim poslom.

Tek su krenule da se šire priče o srpskim vinima i ovo je stvarno veliki udarac koji preti da uruši sve što je stvoreno u poslednjoj deceniji.
vinarija aleksandrovic 21

Nakon povlačenja sa pozicije predsednika Udruženja vinara i vinogradara Šumadije, to ste nedavno učinili i u nacionalnom Savezu, zbog čega?
- Po isteku četvorogodišnjeg mandata došlo je do prirodne smene u Udruženju vinara Šumadije. Mi vinari smo svesni da napredak treba da dođe sa novim idejama, novim ljudima. Što se Saveza tiče, priča je drugačija. Osetio sam u jednom momentu da se čitava situacija razvija u drugačijem pravcu od onoga koji sam očekivao. Moji su principi ponekad sputavajući te sam ustanovio kako bi za Savez bilo bolje da se povučem, i da neki ljudi koji su već preuzeli inicijative nastave daljim putem. Jednostavno rečeno, bilo je različitih uglova gledanja. Situaciju je dodatno ubrzalo dešavanje oko korone, pogotovo kada sam osetio da većina kolega iz upravnog i nadzornog odbora ne želi u tom momentu da se uhvati u koštac sa novonastalim problemima, već da su im prioritet neke druge stvari. Nije mi bilo jasno zašto je to tako i rekao sam: možda je pravi momenat povući se, pogotovo kad nije podržana inicijativa organizovanja sastanka gde bi se razmatrali svi problemi. I ne bih ponovo ulazio u sve to pošto smatram da treba sačekati rasplet situacije, sačekati da se Strategija usvoji jer je to u interesu vinarstva i vinogradarstva.

vinarija aleksandrovic 35

Kakve će korona da ostavi posledice na vinsku scenu Srbije?
- Ima ona narodna „Što me ne slomi, to me ojača". Nismo izuzeti, svetski je problem, zemlje sa daleko većom vinskom tradicijom možda su u još većim problemima nego mi. Svako bi rekao kako je nemoguće da će prestati da rade restorani i hoteli, da će stati turizam u svetu, a ima tih zemalja u kojima je na vinsku industriju oslonjen čitav nacionalni dohodak dok je kod nas na nivou statističke greške. I mi jesmo preživeli ratove, sankcije, bombardovanja, hiperinflacije, sve to ali su kafane uvek radile i uvek su se pila vina. I onda je sve stalo. Pogotovo je strašno što se naše vinarstvo oslanja na HORECA sektor dok je Srbija tek počela da se razvija u pravcu vinskog turizma. Tek su krenule da se šire priče o srpskim vinima i ovo je stvarno veliki udarac koji preti da uruši sve što je stvoreno u poslednjoj deceniji. U ovom trenutku ako se zaustavi proces daljih investicija u ovu granu privrede od strane ljudi iz drugih biznisa koji sebe vide u vinarstvu, pogotovo onih koji su već postavili neke temelje i treba dalje da ih nadograđuju, biće to velika prekretnica sa neizvesnim ishodom. Ipak, možda čitava ova situacija i ojača srpsko vinarstvo i vinogradarstvo.

vinarija aleksandrovic 22

Postoji li plan „B" jer šta ako ovako loše bude godinu ili više dana i kako će se Vinarija Aleksandrović snaći u svemu tome?
- Velike nade polažemo u Strategiju čije usvajanje je verovatno usporila situacija oko korone. Čeka se i nova Vlada, i ne sumnjam da će Strategija biti usvojena, samo je pitanje kada. Što se Vinarije Aleksandrović tiče, delimo sudbinu svih ostalih. Do 10. marta je bilo sjajno, stabilna situacija, odlična prodaja vina, dobra pozicija. Onda sledi nekoliko meseci zamrznute prodaje koja funkcioniše samo na nivou Kluba ljubitelja vina Aleksandrović i individualnih kupaca. U trenutku ponovnog otvaranja restorana prodaja dostiže nivo istog meseca prošle godine, a šta će dalje biti. Ne znam.

Ako potraje još godinu i po, dve?
- Propast. Ponovno zatvaranje HORECA sektora bio bi veliki problem i udarac. Do sad smo, neko uspešnije, neko manje uspešno prošli ovaj period. Vinarije koje dugi niz godina posluju - lakše, dok je mladim vinarijama usporen izlazak na tržište, ali ako dođe do zatvaranja lokala i restorana... Mi koji imamo stabilan izvoz, svake godine samo u Crnoj Gori prodamo preko 25.000 boca vina, ove i ne računamo da ćemo bilo šta značajnije prodati. Ukupan izvoz nam ide i do 25  procenata, ap smo mislili da je to sigurna priča: čak i ako dođe do problema u zemlji ili regionu, neće ih biti u Kini, Japanu, Rusiji. Međutim ovo se dešava svuda a naš glavni „kupac" nije neka zemlja, već onaj u restoranu koji su sad prestali da rade.

vinarija aleksandrovic 27

Pravićete manje vina ove jeseni?
- Svakako želimo da proizvedemo grožđa u kvalitetu i kvantitetu koliko je god to moguće, samo odgovor ne zavisi od naše želje, već više od Gospoda boga i godine. Nemamo problem skladištenja, naprotiv, kod belih vina smo imali problem pojačane izlaznosti tako da nam je neočekivana pauza od dva-tri meseca omogućila da vina školujemo duže u vinariji i izađemo još spremniji pred kupce. Kod crvenih vina, ako imate skladišne kapacitete kvalitet može biti samo bolji.

Da se posvetimo vinu, kako je publika prihvatila vaš Prokupac?
- To je sorta na kojoj glavni enolog Vlada Nikolić i ja radimo više od deset godina. Prva berba 2017. je bila veliki izazov u kom pravcu voditi sortu i odlučili smo se za pravac i stil pino noara, hteli da potenciramo eleganciju, voćnost, pitkoću. Pogotovu što prokupac ima dosta pirazinskih tonova, zelenih tanina. Taj prvi Prokupac je naišao na jako dobar odziv, čitavu količinu od 7.000 boca smo bez značajnije marketinške podrške gotovo prodali i upravo na tržište kreće berba 2018, stilski korak dalje u pravcu voćnosti. Glavna je razlika što smo se dodatno oslobodili da potenciramo na sortnosti uz manji uticaj drveta. Manji deo vina od ukupno 9.000 boca je proveo u bariku i to kraće vreme, dok je ostatak rađen u velikim bačvama. Iduće godine sadimo još četiri hektara čime postajemo značajan proizvođač vina od ove sorte sa 25-30 hiljada boca godišnje.

vinarija aleksandrovic 37

Da li razmišljate o još nekim sortama?
- U ovoj fazi ne. Od autohtonih sorti zastupljenih na ovim prostorima, smederevku ne želimo da sadimo jer ona ne može dati najviši kvalitet vina što je naša koncepcija. Zbog neutralnog mirisa i visokih kiselina može biti interesantna za proizvodnju penušavih vina, dok je tamjanika više svojstvena Župi pa zato nismo ni razmišljali o njoj.

Morava koja jako dobija na popularnosti ili neoplanta su sorte sa već 50 godina iskustva iz sebe?
- U ovom momentu moj tim ne razmišlja o moravi ili neoplanti koje svakako zaslužuju pažnju. Recimo Jelić je prvi krenuo sa moravom, Despotika postiže rezultate, sorta je zanimljiva i tržište je prihvatilo. Pa zašto da ne u budućnosti...

vinarija aleksandrovic 37
Na neki način prisustvujemo talasu vraćanja u vinarsku prošlost, ali ostaje da se preispita da li je to put kojim treba ići?

Trend i stil oranž vina ste u potpunosti pustili da prođe pored vas?
- To jesu pristupi koji zaslužuju pažnju. Na neki način prisustvujemo talasu vraćanja u vinarsku prošlost, ali ostaje da se preispita da li je to put kojim treba ići? Iz prostog razloga što ćemo time anulirati sve što je nauka u domenu vinarstva i vinogradarstva uradila u poslednjih sto i više godina. Ali oni koji sebe vide u tom pravcu, zašto da ne. Sa druge strane, mi upravo lansiramo projekat  „netaknutih vina". To nije oranž već vino koje nećemo stabilizovati, bistriti, filtrirati. Reč je o našoj perjanici Rodoslov 2016. Boca i etiketa je potpuno ista samo na poleđini stoji Untouched kao naš odgovor na trend  „vina sa što manje intervencije". Fermentacija rađena na divljim kvascima jeste izazov koji nosi veliki rizik zbog izloženosti raznim mikrobiološkim procesima. Pritom moramo navići potrošače da je moguća pojava vinskog taloga kao prirodno svojstvo, dok sa druge strane dobijamo na strukturi, punoći, aromatskom bogatstvu. Rodoslov 2016 puštamo na tržište od jeseni a u pripremi je i sortni kaberne sovinjon Vožd 2017 rađen po istom principu koji bi mogao biti kruna našeg dosadašnjeg rada i mogućnosti.

ant vinarija aleksandrovic 01
Okret od barika ka teroaru doneo pun pogodak Trijumf Terroir

Ima li još noviteta u portfoliju?
- Vinogradi tek posle deset i više godina ispoljavaju karakter što omogućava da možemo smanjiti uticaj drveta. Konačno smo u toj poziciji i vreme je da podignemo lestvicu. Iz vina Trijumf Barrique u kome je šardone dominantan sa 80 procenata izbacili smo reč „barik" i sad se zove Trijumf Terroir jer smo smanjili uticaj barika a dobili jako definisanu sortnost.

Nedavno je grad ponovo pohodio vaše vinograde, sve češće?
- Od 2013. godine ne postavlja se pitanje da li će, nego gde i koliko će pogoditi. U regiji Vahau severno od Beča su prošle godine proslavili 35 godina kako nije bilo štete u regiji od grada dok je pre toga svake godine nanosio ogromnu štetu. Ali to je znak ozbiljnog pristupa rešavanju problema i Srbija će što pre morati odgovorno da se uhvati u koštac s tim da se štete koje grad nanosi stave pod kontrolu.

vinarija aleksandrovic 40
Trijumf XO, dvanaestogodišnji vinjak-momak, novitet za žestoku ali uglađenu završnicu

Da li je i taj problem obuhvaćen Strategijom?
- To nije nešto što obrađuje Strategija već to treba da odradi Ministarstvo poljoprivrede. Čujem da se osavremenjavaju neki radarski centri, automatske protivgradne stanice se stavljaju u funkciju. Ali čini mi se i da to još uvek ne daje rezultat kakav bi trebalo. Kako će u budućnosti biti, ne znam, za sad nam ostaje da se molimo Bogu i Svetom Trifunu da nas grad nekako preskoči.

Ukus teroara

ant vinarija aleksandrovic 01

„Netaknuto vino" Rodoslov Untouched od jeseni na tržištu dok kaberne Vožd 2017 čeka svoj red

 

Rodoslov 2016 Untouched je veoma moćna kupaža 70 % kaberne sovinjona, 20 % merloa i ostatak kaberne frana gde su pojedinačna vina nakon 18 meseci u bariku prešla u bačvu, a kasnije kupažirana i harmonizovana. Ogroman skok ka sortnosti lako je uočljiv, sveže kiseline daleko su ispred bilo kakvih sekundarnih nota. Vožd, čiji tanini upravo grade kostur trajnosti za nekoliko decenija, ima čudesno snažnu završnicu koja će oduševiti svakog vrhunskog poznavaoca sorte kaberne sovinjon, dok u ovom trenutku zapanjuje nova vizura vina Trijumf Terroir. To je hrskavo, sveže, očaravajuće vino zlatnih aroma i tonova gde vam se čini da ste lice i nos zagnjurili direktno u voćno srce zrele, rascvetale prirode. Sa tek trunkom drveta.

foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama