Gradimir Vukašinović: Stigao je cunami jeftinog vina

Gradimir Vukašinović: Stigao je cunami jeftinog vina

Prvi put je puna godišnja kvota za uvoz vina iz Evropske Unije u Srbiju ispunjena do polovine tekuće godine. Od ovog trenutka, svako vino uvezeno do kraja godine iz EU biće skuplje barem za 30 procenata koliko iznose predviđene dažbine kada se kvota pređe.

Da li je uzrok tome pandemija korone u sprezi sa drevnom Ciceronovom poslovicom O tempora, o mores! (čudnih li vremena, čudnih li običaja), ili je u pitanju lukav poslovni potez velikih i moćnih, pitali smo Gradimira Vukašinovića, vlasnika firme Supernova i jednog od najvećih uvoznika, distributera, trgovaca vinom u Srbiji.

- Ta kvota do sada, zapravo, nikada nije ispunjena izuzev prošle godine i to tek 28. decembra - kaže Vukašinović.

wine liquor store

O čemu se radi? U poslednjih mesec dana samo je Lidl, prema tvrdnji domaćih uvoznika, uvezao toliko vina iz Evropske Unije da je zatvorio godišnju kvotu za uvoz EU vina koja iznosi ukupno 2,5 miliona litara. Od sad pa do kraja godine, ko god želi da uveze vino iz EU mora da plati dažbine u visini 30 % cene. Time je na neki način presečen Gordijev čvor zaštitnih mera koje su tražili domaći proizvođači u strahu od priliva jeftinog svetskog vina. A kako će se ova situacija odraziti na srpske ljubitelje vina ali i manje uvoznike i distributere?

- Jedna svetska firma, jedan veliki trgovački lanac uvezao je od početka godine 1,8 miliona litara što je preko 70 procenata ukupne kvote pri čemu je to iskoristio da uveze najjeftinija vina iz Italije, Španije, Francuske. Samim tim je postao nelojalna konkurencija, pre svega domaćim vinarima, a potom i svim ostalim uvoznicima i trgovcima vinom.

Vukašinović smatra da ovaj potez neće osetiti gro kupaca u Srbiji ali da će posebno biti pogođeni oni koji preferiraju kvalitetnije etikete za koje će sada morati da odvoje daleko više novca. Pritom se javljaju novi rizici, čak i po državu.

- Ovaj presedan će se itekako odraziti na kvalitetna vina. Neko ko je navikao i želi da popije dobar italijanski montepulćano ili tempraniljo iz Španije, koštaće ga to dosta skuplje, ili će biti primoran da se opredeli za neko drugo vino. Javlja se još jedan problem, krenuće šverc. Skupa i prestižna vina švercovaće se iz Mađarske, Austrije, Italije pa će tako i država gubiti novac od poreza koji bi mogla da naplati. A onaj ko želi da pije Sasikaju, piće je bez obzira na koji način dođe do boce.

Cheap Booze
I vinske bi trgovce valjalo uključiti u rad Saveza vinogradara i vinara, smatra Vukašinović

Od početka korone do danas, vinski biznis trpi velike štete, a problem je prvenstveno u ugostiteljskom sektoru gde je evidentan najveći pad prodaje zbog mera u borbi protiv korone. Klubovi ne rade, hoteli u gradovima su veoma pogođeni, a vino je verovatno prva stvar koje će se vinoljubac odreći kad na jesen zagudi žestoka ekonomska kriza u najavi. Da li je na pomolu krah vinskog biznisa u Srbiji?

- Dok imamo pad u HORECA sektoru, sa druge strane smo dobili privatne klijente koji su ostali ovde a bili bi sada na morima ili turistički negde u u inostranstvu. To je dobro i upravo je taj segment prodaje u marketima i vinotekama porastao jer ljudi idu u vikendice, na izlete, kupuju vina u tu svrhu ili ih piju kod kuće. Koliko je meni poznato, prodaja se nije drastično smanjila već samo preorjentisala na druge sektore. Ne smemo zaboraviti da je krajem marta u Srbiju stiglo oko 400.000 naših ljudi iz inostranstva koji troše zarađeni novac, dok najviše problema u poslovanju imaju hoteli u najvećim gradovima. Istovremeno, u turističkim mestima hoteli obaraju rekorde po poseti pa i prodaja vina tu beleži ekspanziju. Pritom, nije u istom problemu restoran u Beogradu sa dosta većim troškom zakupa i komunalija ili recimo restoran u Kruševcu koji ne zavisi toliko od stranih gostiju. Nije u istom problemu restoran na Dorćolu ili Skadarliji gde su stranci činili 80 % klijentele i restoran na Novom Beogradu gde sede gosti iz okolnih blokova. Opet, generalno se oseća tenzija u sferi vina kao sastavnog dela života. Vino podseća na radost, lepe trenutke, a trenutno nema ničeg tako lepog da bi se pilo više vina.

wine store
"Po važećim regulativama vina iz Makedonije iz Crne Gore uopšte nisu oporezovana i mogu da se uvezu u neograničenim količinama"

U realnom strahu da će veliki svetski proizvođači vina drastično spustiti cene zbog situacije sa koronom, te da će se talas jeftinog svetskog vina poput cunamija obrušiti na srpske rafove, domaći vinogradari i vinari predlagali su da se uvede specijalni porez na uvozna vina: ona koja koštaju do 300 dinara (150 dinara), od 300 do 600 (300), od 600 do 1.500 (600), a ona skuplja da ne podležu ovoj meri. Pitanje je koliko bi i to pomoglo u ovoj situaciji domaćem vinaru da proda više vina a na uštrb zarade uvoznika, ali je umesto toga EU kvota brže-bolje popunjena. Iz dobrih namera, da se oteža dalji uvoz ili...?

- Ne znam ko je iz Saveza vinara predlagao takve stvari, ali to meni liči na ono što je babi milo... Mislim da je državi jako komplikovano da se upušta tamo gde je neophodna prava armija ljudi radi izračunavanja ko je koliko uvezao i kog cenovnog ranga. Gde bi država mogla da interveniše? Recimo, kvote jesu te koje jesu, ali bi se moglo ograničiti da jedna firma ne može da uveze više od 10 procenata ukupne kvote čime bi se spasile manje firme koje takođe privređuju, plaćaju porez, zapošljavaju. Jer već sledeće godine će neka firma kao Lidl, Metro, neka slična te veličine koja može da povuče velike količine vina, a ima ih šest ili sedam u Srbiji, uvesti početkom januara svih 2,5 miliona litara. Ispuniti kvotu u svega dva dana pošto oni imaju novca, i sposobni su da urade to što će se neminovno dogoditi ako država ne uspostavi neka ograničenja.

grada kvota (3)

Vukašinović napominje da postoji još jedan problem a vezan je za udruženje CEFTA čiji je Srbija član. Po važećim regulativama vina iz Makedonije iz Crne Gore uopšte nisu oporezovana i mogu da se uvezu u neograničenim količinama. Samo Tikveš ili Plantaže godišnje izvezu u Srbiju 4 puta više od EU kvote, preko 10 miliona litara, a tu treba dodati i proizvode drugih vinarija, što u rinfuzi, što u bocama.

- Treba uvesti carinu od 30 % na sva vina u pakovanjima preko dva litra kao i na cisterne sa vinima. Potpuno mi je neshvatljivo da za vina iz EU postoji takva odredba a za vina iz CEFTA ne. Zbog toga je naše tržište preplavljeno balonima od dva, tri i pet litara najjeftinijeg vina iz zemalja regiona. Vina koja pojedine domaće „vinarije“ uvoze u cisternama bez ikakvih dažbina i ograničenja, i prodaju kao srpska obmanjujući narod. Sa druge strane, ne možemo zaboraviti da Srbija ima suficit u trgovinskoj razmeni sa svim zemljama iz okruženja poput Makedonije, Crne Gore, BiH. Kad bi uveli namete na uvoz vina oni bi jedva dočekali da nam uvedu iste takve mere za naše brašno, građevinski materijal i sve ostalo. To je daleko veći problem i mi stalno pričamo o tome. U Srbiji je potrošnja vina između 60 i 65 miliona litara, a mi nemamo dovoljno domaćeg vina da podmirimo potrebe. Naš najveći proizvođač Rubin proizvodi oko 10 miliona litara od čega značajan deo ode u Crnu Goru, BiH i drugi izvoz.

"Pojedine domaće „vinarije“ uvoze vino u cisternama bez ikakvih dažbina i ograničenja, i prodaju kao srpska obmanjujući narod"

Osim što Supernova uvozi vina koja predstavljaju 20 % njihovog prometa dok su ostalo srpske etikete, ova firma naš vinski proizvod i izvozi u Crnu Goru, te manjim delom u Italiju. Sa druge strane poseduje i vinograde na Fruškoj gori, pa i o tom segmentu Vukašinović ima određena razmišljanja.

- Voleo bih da se i mi trgovci vinima možemo aktivnije uključiti u rad Saveza vinogradara i vinara jer imamo pravu sliku sa terena. Sigurno bi mogli doprineti da se tržište uredi tako da omogući bolji razvoj domaćeg vinarstva i vinogradarstva, a slika upotpuni kvalitetnim vinima iz uvoza koja neće sputavati domaće vinare, nego ih dodatno motivisati da rade još bolje i kvalitetnije. Jedino se tako sutra možemo upustiti u svetsko nadmetanje. Pritom, mogli bi da izvezemo i više da postoje određene subvencije za izvoz domaćeg vina.

vinarija arena6 resize
Vrhunska vina na srpskoj polici spremna da cenovno krenu ka nebu

Kad govori o pomoći domaćem proizvođaču, Vukašinović potencira da treba zabraniti uvoz vinskog grožđa. Takve su zabrane i do sada postojale samo se nisu striktno kontrolisale pa su vinari, recimo, uvozili vranac iz Makedonije a deklarisali ga kao jestivo grožđe.

- Ova će kriza nažalost najviše pogoditi male vinogradare koji su do sada prodavali grožđe porodičnim vinarijama. Te će vinarije zbog postojećih zaliha i neizvesnosti dužine trajanja ovog stanja, biti oprezne sa kupovinom grožđa. Ali, ukoliko se zabrani uvoz vinskog grožđa, onda će velike industrijske vinarije kupovati grožđe od naših vinogradara iako je nešto skuplje od makedonskog. Švajcarci su recimo lepo rešili problem problem uvoza jeftinog vina. Država je uvela ekološku taksu po kilogramu ambalaže. Na taj način se jeftinom vinu cena poveća za čak 20 procenata, dok je za vrhunska to zanemarljiv trošak. I nikome se ne ograničava uvoz, ali se obesmisli uvoz najjeftinijih etiketa.

"Vino podseća na radost, lepe trenutke, a trenutno nema ničeg tako lepog da bi se pilo više vina"

S obzirom na to da se talasi korone smenjuju a da se za jesen i zimu uveliko najavljuje i približava ekonomska kriza, zanima nas kako se osećaju uvoznici vina u trenutnoj situaciji.

- Za bilo kog privrednika najteža je neizvesnost kad ne može da planira. Trenutno živimo tako što nema prognoza ni predviđanja, a u svakom biznisu se upravo na tim osnovama vrši planiranje, kako broj zaposlenih radnika pa nadalje. Čitava struktura firme. Trenutno radimo od danas do sutra i za sad je OK, ali ta nepredvidivost poslovanja i neizvesnost je ono što najviše brine. U isto vreme, ova kriza za neke kreativne firme može da bude prilika. Pogotovo one manje, fleksibilne u odnosu na velike kompanije koje se teško prilagođavaju. Prvi cilj je ostvaren, sačuvali smo sve naše vredne radnike. Tu krizni menadžment dolazi do izražaja gde je potrebna hrabrost u donošenju odluka, a za ostalo videćemo. Mislim da u trenutnoj situaciji manje firme poput naše mogu da ostvare prednost.

Cheap Booze

Dodaje da za iskazani problem kvota postoji još rešenja. Jedno je da se sada svi prijave za uvoz za narednu godinu pa da država na osnovu prethodnog višegodišnjeg uvoza odredi dozvoljenu količinu za svaku prijavljenu firmu. Takođe, kvote ne bi trebalo da koriste novoosnovane firme u tekućoj godini kako ih veliki igrači ne bi osnivali samo radi uvoza, već samo firme koje su u poslednje dve godine imale uvoz. Pritom, država iz kvote može da izuzme vina koja koštaju preko 10 ili 15 evra jer ona nisu konkurentna domaćim kojih je malo u tom segmentu. Time bi se takođe izbegao šverc, a Srbija naplatila svoj deo kolača.

I kao što smo napomenuli, potpunim ispunjenjem kvote Gordijev čvor, trenutno je presečen. Zakon protiv monopola teorijski postoji, a da li ovo „presecanje" uvoza iz EU nekako pomaže srpskim vinarima i da li država može da reguliše ovu problematiku za naredne godine, ostaje da se vidi. U tom smislu bilo bi zanimljivo čuti komentar Saveza vinogradara i vinara Srbije koji upravo slavi prvu godišnjicu postojanja zamišljen tako da konačno izgradi jedan solidan i trajan most između te privredne grane i države. Uz nadu da ga neće odneti cunami jeftinog vina iz velikih svetskih vinskih sila tokom i nakon pandemije. |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama