Ljubiša Krgović: Regionalno tržište je nedovoljno sofisticirano

Njen vlasnik  Ljubiša Krgović, inače predsednik Udruženja vinara i vinogradara vinogradarskog subregiona Podgorica, dobio je za svoja vina već dovoljno priznanja da bi se za njih zainteresovali i uvoznici iz regiona, tako da su od nedavno njegova vina prisutna i na tržištu Srbije.

Šta je najveći izazov za proizvođače vina u Crnoj Gori?
- Pre svega postoji dugogodišnja dominacija domaće državne kompanije koja pokriva više od 90% proizvodnje i tržišta domaćih vina, što sve druge stavlja u veoma podređen položaj. Zatim, poljoprivredno zemljište je preskupo za poizvodnju i ujedno devastirano enormnom legalnom i nelgalnom gradnjom. Takođe, domaća privatna proizvodnja vina izložena je nelojalnoj uvoznoj konkurenciji, ne poštuje se CEFTA sporazum o izvozu u neke zemlje regiona i time poskupljuje potencijalni uvoz, i još dosta toga.

Linija Arhonto vinarije Krgović

Na šta vi najviše obraćate pažnju u proizvodnji?
- U vinariji se posebno vodi računa o autohtonim sortama vrancu i kratošiji. Naše prvo vino na tržištu bilo je u proleće 2010. godine Arhonto Vranac i to je i danas naše najpoznatije vino. U međuvremenu smo osvojili i zlatne medalje na velikim takmičenjima i za Arhonto Cabernet Sauvignon.

Šta znači Arhonto?
- Arhonto crna vina proizvode se u limitiranim količinama i odležavaju 12 meseci u bačvama od francuskog i slavonskog hrasta. Zrelo grožđe bere se ručno, zatim se sortira u male gajbice kako bi se na preradu donelo samo najkvalitetnije grožđe. Inače, naziv Arhonto se nametnuo kao autentičan pojam vezan za lokalitet na kome se vinograd nalazi – Duklja. Reč je grčkog porekla i označava vladara. Prvi poznati vladar na prostorima Crne Gore bio je arhont Petar, a istoričari kažu da je vladao Dukljom u drugoj polovini 9. veka. O tome svedoči olovni pečat pronađen 1884. godine koji se danas čuva u numizmatičkoj zbirci u Berlinu, a čiji otisak je upotrebljen kao osnova za logo Vinarije.

Kako biste ocenili kvalitet crnogorskih vina danas?
- Kvalitet se značajno popravio u poslednjih deset godina. Do 2000. godine imali smo praktično samo jednu veliku državnu kompaniju i ona je zbog eksterne konkurencije bila primorana da popravlja kvalitet i širi paletu vina. Tada se pojavilo i desetak malih privatnih vinarija koje takođe iz godinu u godinu popravljaju kvalitet svojih vina.

Koliko su crnogorska vina konkurentna na regionalnom tržištu?
- Mi uglavnom imamo jaka, strukturna, konzistentna vina južnih krajeva, i kao takvi smo prepoznati u regionu i šire, ali je potrebno obogatiti ponudu crvenim vinima elegantnijeg stila. Generalno, imamo dobar odnos cene i kvaliteta, ali je ponuda vrhunskih vina nedovoljna, pogotovo kod belih, rozea, predikatnih i penušavaca. Inače, na regionalnom tržištu, domaćem crnogorskom posebno, odnos cene i kvaliteta često nije relevantan faktor. Kanali distribucije su skupi i remete taj odnos. Regionalno tržište je nedovoljno sofisticirano.

Vinogradi u blizini Podgorice

Kakva je budućnost crnogorskih vina?
- Ako budemo svi zajedno organizovano i dobro radili, imajući u vidu potencijal s kojim raspolažemo, mogli bi da budemo značajna destinacija na vinskoj mapi regiona i šire.  |