Marko Malićanin: Dobar vetar u zla vremena

Marko Malićanin: Dobar vetar u zla vremena

Nedavno usvajanje Strategije razvoja vinarstva u Srbiji s uključenim desetogodišnjim planom i budžetom ponovo je stavilo u fokus Savez vinogradara i vinara Srbije, zaduženog za njegovo sprovođenje. To je bila i tema razgovora s dr. Markom Malićaninom, docentom na katedri za tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu i predsednikom Saveza.

- Strategija je kruna našeg ovogodišnjeg rada, a put od donošenja odluke da se krene sa strategijom pa do dana usvajanja bio je trnovit. Strategija je sveobuhvatan dokument koji se bavi svakim segmentom, prepoznaje i pokušava da reši probleme, počevši od baze koja je rasadničarstvo. Ono treba da obezbedi da u narednom periodu proizvodimo bezvirusni sadni materijal i krenemo da sadimo vinograde sa njim. Potom sledi razvoj vinogradarstva sa  primarnim ciljem da u narednoj deceniji sa sada realnih 12 do 15 hiljada, izađemo na 25.000 hektara upisanih u vinogradarski registar.

Marko Malicanin (26)

Šta je do sad bila prepreka na tom putu?
- Zasadi pod vinogradima su u Srbiji prosečne površine 28 ari naspram evropskom proseku od pola hektara. Veliki problem su usitnjene parcele a mi se u narednih deset godina moramo približiti željenom proseku. Za tako nešto potrebna je komasacija zemljišta, moraju se stvoriti uslovi da se vinogradi posade. To je samo deo onoga što stoji u Strategiji i ma koliko jednostavno delovalo, nije bilo lako uraditi tako nešto.

O čemu još govori Strategija?
- Bavi se vinarstvom, unapređenjem tehnologije, podruma, vinske kulture i turizma kao veoma bitnog. Jer se tu vino prodaje na na pragu, na mestu proizvodnje što je normalno u razvijenim vinskim zemljama. Unapređenje opreme i tehnološkog dela će u znatnoj meri uticati na povećanje kvaliteta, pri čemu je jedna od glavnih poluga napretka promocija autohtonih sorti kao i promocija geografskog porekla vina. To je ključno u narednom periodu a trenutno potpuno neprepoznato kod vinara kao dodatna vrednost. Sve što ubuduće budemo radili biće zasnovano na promociji geo-porekla i na rejonskim udruženjima članicama Saveza, i to je nešto na čemu se strategija praktično zasniva.

Zbog čega je baš taj segment toliko bitan?
- Stvaranje lokalne priče i kvaliteta je nešto što će moći da se promoviše van granica naše zemlje na inostranom tržištu, kao posebno, kao dodatni kvalitet potekao sa određenog podneblja. To u stvari znači promociju teroara što nam je do sada praktično falilo. Strategija se bavi i školstvom, postoji deficit kvalitetnog stručnog kadra od rasadničarstva, preko vinogradarstva pa do tehnologije. Nedostaje nam kompletnih stručnjaka baš kao i onih iz vinskog biznisa jer taj kvalitet vina koji proizvedemo moramo plasirati na tržište, predstaviti ga na pravi način i naravno prodati.

Marko Malicanin (44)

Dugo se čakalo na usvajanje Strategije, zašto?
- Kad je Strategija izrađena kao dokument sa analizama i predlozima bio je veliki problem kako je tehnički prilagoditi da dobije okvire javnog dokumenta koji može da ide na Vladu, na usvajanje. Tu su nam od ogromne pomoći bile službe Ministarstva poljoprivrede koje su strategiju priredile za javno usvajanje. Zbog prolongiranja  usvajanja mnogi su postali skeptični a niko nije bio upućen u to koliko smo vremena proveli na radnim sastancima, jer postojao je niz pravnih problema koji su morali da se reše. I rešeni su, a tu mora da se pomene i ono najbitnije: svega toga ne bi bilo da nije postojala ogromna politička podrška i želja da se sve uradi. Sada imamo osnovu na kojoj će moći da se rade budžeti, međutim usvajanje Strategije je samo veliki korak koji smo napravili u izuzetno teškoj godini. Sledi mnogo teži posao operativnog sprovođenja i realizacije koja neće biti nimalo laka. Ponavljam, uspeli smo sve to da izguramo jer su najviši organi vlasti konačno prepoznali vinarstvo kao jednu od najprosperitetnijh grana koja će u budućnosti apsolutno moći da učestvuje u privredi Republike Srbije kao ozbiljan segment.

Vino nije jeftino piće, dobro vino se ne može popiti za jeftine novce.

Kažete konačno, šta je nedostajalo da se to prepoznavanje dogodi ranije?
-  Velik je napredak u srpskom vinarstvu od 90-ih godina koje su ga devastirale. Od početka ovog veka, prvo sramežljivo pa sve brže kreće razvoj od strane pojedinaca entuzijasta koji su sami radili, gradili, pokušavali da edukuju vinsko tržište. Ali za konkretno pitanje postoji konkretan odgovor: trebalo je da se desi neko ko poseduje određenu vinsku kulturu, zna šta su dobra vina, ume da ih prepozna. Jednostavno neko ko poznaje vinski svet, i zna da su ozbiljne vinske zemlje u kojima je razvijena vinska kultura, ujedno i bogate zemlje. Uz činjenicu iz prošlosti da Srbija ima vinskog potencijala, uvideo je da to treba da se izgura u prvi plan, da je došao trenutak. Znači,  možda se to znalo i ranije, ali niko očigledno nije prepoznao.

Da li je i ulazak imućnih ljudi u svet vinarstva takođe bitan moment?
-  Imamo malu potrošnju vina po glavi stanovnika, a da bi to napredovalo ključno je da dođe do povećanja životnog standarda. Vino nije jeftino piće, dobro vino se ne može popiti za jeftine novce. Istina, može se popiti pristojno, ali je suština da kako raste standard, tako se razvija vinski sektor. Istina je da su bogati ljudi polako počeli da ulažu novac jer su i oni prepoznali potencijal priče a takav trend očekujem tek u narednom periodu. Naime, oni koji su ozbiljno želeli da učestvuju i ulože novac u vinski biznis nisu imali uslove za to na pravi način. Veliki je bio problem naći pet ili 10 hektara u komadu, a da ne govorimo o deset ili sto puta većim površinama kako bi se zasadili kvalitetni vinogradi i obezbedila sirovinska baza što je osnova za razvoj. Strategija treba da obezbedi upravo te uslove dok sa druge strane potencira i razvoj malih vinarija.

Marko Malicanin (21)

Na koji način?
-  Iako nas je korona ometala uspeli smo da donesemo dva pravilnika kao uvertiru Strategije. Da sprovedemo konkurse po tim pravilnicima pa je već 45 ili 50 vinarija dobilo rešenja i finansije da krenu da dižu vinograde, uređuju vinarije, a u toku naredne godine dobiće praktično svi koji su konkurisali. Prve je godine obezbeđeno 8,2 miliona evra a narednih će biti između 22 i 30 miliona godišnje. Međutim pošto je Strategija pomerena sa pet na deset godina i sa početkom od 2021. mi budžet praktično nismo ni načeli, pa ćemo opet imati 8,2 milona u godini pred nama, a onda sve više i više.

Osim Strategije na čemu značajnom ste još radili kao Savez?
- Veliki broj elektronskih i redovnih sednica je iza nas. Inicirali smo i imali sastanak sa Vladom Republike Srbije 20. avgusta gde je tema bila zabrana uvoza grožđa. Izašli smo sa predlogom mera koji je bio jako osporavan od strane različitih interesnih grupa da bi se sad ispostavilo da smo u svemu bili u pravu. Nismo uspeli da uvedemo prelevmane, pa ni potpunu zabranu uvoza grožđa ali smo  dogovorili da pojačamo fitosanitarnu kontrolu i time uvoz grožđa smanjili za 70 do 80 % uprkos ogromnim pritiscima iz Makedonije. U smiraj ove godine možemo da potvrdimo da je kompletno grožđe proizvedeno u Srbiji bilo i prodato i da se čak tražio kilogram više. Organizovali smo preko našeg sajta berzu gde smo nudili grožđe domaćim proizvođačima, a sa druge strane sve vreme bili na vezi sa službama za izdavanje dozvola za rad u poljoprivredi tokom korone. Bilo je na stotine poziva vinogradara za posredovanje. Takođe smo organizovali humanitarne akcije iz kojih smo sredstva usmerili Kliničkom centru Srbije za kupovinu neophodnog materijala.

Jeste li zadovoljni svojim učinkom na čelu Saveza?
- Uradili smo čitav niz stvari ali su mnoge nažalost bile tehničke prirode. Kao neko iz struke ko se bavi naukom, kao vinar i vinogradar daleko bih više voleo da se isključivo bavim stvarima kao što su klonska selekcija i tehnologija koja će unaprediti kvalitet vina. Imali smo naopaku godinu koja je rezultirala time da prodaja opadne za 50 procenata ali smo verujem uspeli mnogima da pomognemo i olakšamo situaciju.

Marko Malicanin (1)

Situaciju će nešto lakše podneti veliki koji su ulistani u trgovinske lance, šta je sa malim proizvođačima?
- To što ih nema na rafovima u velikim lancima gde prodaja praktično ne pada smo identifikovali kao veliki problem. Pogotovo kad se HORECA ponovo zatvara, nema prodaje za male vinare. Podneli smo predlog da Savez pokuša da organizuje sastanke sa velikim trgovinskim lancima i probamo da ih ubedimo da svaki takav lanac ima jednu veliku policu ili odeljak za bar 30 etiketa malih vinarija gde bi svi bili ravnopravno raspoređeni na lokalnom nivou. Imali smo i sastanak sa Kinezima ali je za sad ostalo na tome.

Mi nismo unijatski narod koji gleda da se stavi pod jednu kapu i zajedno krene napred, već smo skloni separaciji, tome da svako selo ima svoj rejon.

Šta je još neophodno uraditi za dobrobit vinskog sektora?
- Moramo uticati na promenu svesti kod naših proizvođača i potrošača. Krajnji rezultat jeste profit i svi treba da imamo koristi ali se zato moramo baviti suzbijanjem sive ekonomije. Uz donošenje Strategije naš drugi bitan cilj je bio novi Zakon o vinu kao dobra baza razvoja sektora zbog čega smo napravili radnu grupu koja će se baviti svim vrstama problematike. Novi Zakon treba da pojednostavi aspekte dokumentacije i problematiku zavođenje knjiga i finansija. Pokušaćemo da omogućimo da poljoprivredna gazdinstva mogu da se legalno bave proizvodnjom vina i registruju vinariju, samim tim uđu u sistem kontrole. Pokušaćemo maksimalno da povećamo kontrolu sivog tržišta, suzbijemo prodaju vina od 80 i 100 dinara za litar u balonima na pijacama i u restoranima. Okej je ako imaš veći prinos u vinogradu, jeftino vino i zadovoljan si da radiš sa malom maržom, ali budi regularan. Imaj etiketu, deklaracije, uredan sertifikat o kvalitetu vina. Sa druge strane predložićemo velikim kompanijama kao što su Maxi, Mercator, Roda, Idea poseban način funkcionisanja. Beograd je veliko tržište i tu objekti moraju imati vina iz čitave Srbije, ali bi regionalni morali imati barem 60 ili 70 procenata vina iz tog regiona. Ako je objekat recimo u Kruševcu, dajte da Župski ili rejon Tri Morave bude dominantan u prodavnici. Da i ti trgovci budu malo odgovorni a tada njihov doprinos može biti nemerljiv. No, oni to moraju prepoznati čime će i sami postati stvaraoci moderne srpske vinske kulture.

Marko Malicanin (39)

Hoće li biti rađena nova rejonizacija?
- Ne, nije u planu. Takva izrada je veoma ozbiljan posao koji mora biti vođen strukom što nam sada nije prioritet, već je prioritet ova postojeća. Svako je iznosio svoje paušalno mišljenje kako treba da se uradi rejonizacija, komentari su bili da su rejoni preveliki, da ih treba iscepati. Mi nismo unijatski narod koji gleda da se stavi pod jednu kapu i zajedno krene napred, već smo skloni separaciji, tome da svako selo ima svoj rejon. I to je veliki problem koji nema nikakvu, ni naučnu ni stručnu potporu. Glavna primedba ljudi iz inostranstva, na primer profesora Filiputija, bila je da imamo suviše rejona za jedno malo podneblje. Imali smo sastanke na tu temu, ali smo došli do toga da ne treba dirati rejonizaciju već da je glavni problem što uopšte nismo radili na promociji postojećih rejona.

Da li sada radite na tom polju?
- Rejoni su i sami krenuli da se identifikuju po kvalitetu vina, pa tako sad već prepoznajemo vina sa Fruške gore, šumadijska vina, vina rejona Tri Morave. I po sortimentu se prepoznaje odakle ćemo piti prokupac, odakle sovinjon, odakle merlo, probus ili grašac. To kreće da dobija na značaju, a mislim da će tek dobiti u budućnosti. Ono što je jako bitno i na čemu puno radimo je rad sa vinarima iz rejona koji se nisu afirmisali. Šta više, postoje konkretni rejoni koji nemaju svoja udruženja, poput Vranjskog ili Leskovca, gde ozbiljno radimo na tome da naprave udruženja, krenu da se identifikuju.

Marko Malicanin (36)

Očekujete znači pridruživanje novih članova?
- Na godišnjoj skupštini Saveza 22. decembra priključilo se Udruženje proizvođača s oznakom geografskog porekla Potisje iz Čoke. Pored toga, očekujem da se narednih godina daleko više posvetim stručnom radu, da sa Stručnim savetom pokrenemo niz pitanja koja se tiču problematike sa fitoplazmom, bolestima u vinogradima, da pravimo strategije za suzbijanje, uključimo stručne službe kako se lošim sadnim materijalom ne bi više podizali unapred zaraženi vinogradi. Treba i da vidimo kako da proizvedemo srpsko barik bure koje će biti istinski kvalitetno i standardnog kvaliteta. Kako uraditi elaborat za proizvodnju takvog bureta pa i napraviti Udruženje proizvođača barik buradi. Odrediti ko će da izdaje sertifikat i kontroliše proizvedeno, da konačno imamo srpsko vino iz srpskog hrastovog bureta koje će biti u kvalitetu francuskog, mađarskog ili američkog proizvođača. Da naš vinar, ukoliko želi da bude potpuno autentičan, da može da dođe i plati 600 evra za bure ali da pritom zna šta time plaća. I da konačno jedno krenemo da se bavimo preporučenim sortama za dati rejon. Jer možda je deda našeg vinara i pravio dobro vino, a mi treba da se uzmemo u pamet i vidimo kako ćemo mi za naše vreme da napravimo dobro vino, a za budućnost dobru podlogu. Da oni koji dolaze imaju jasnu vinarsku i vinogradarsku priču. A da pritom naše tržište postane svesno toga šta sve može piti, i da u domaćim vinima apsolutno može da uživa kao u onima iz inostranstva. Znači, ono što treba da iskoristimo je svest i podrška koju sada imamo od države time što je naš sektor prepoznat i da sve što treba na pravi način sprovedemo u delo.  |

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama