Nebojša Aleksić: Moderni tradicionalista zagledan u budućnost

Insistiranje na autentičnosti i teroaru, te uspešna simbioza tradicije, savremene tehnologije i modernog pristupa plasmanu vina doneli su ovoj relativno mladoj vinariji mnoga značajna međunarodna priznanja, pa i naziv Najbolje vinarije Srbije u 2020. godini u izboru Vino.rs, čime je ponovljen uspeh iz 2019. godine. Uz to, vina Ergo Rose 2018 Temet i Tri Morave rezerva belo 2017 Temet zauzela su čelne pozicije u kategorijama najboljeg rozea Srbije i najboljeg belog vina Srbije od autohtone sorte.

Sve to ukazuje da se vinarija Temet definitivno uvrstila u red najznačajnijih u Srbiji danas.

Koliko je bilo teško domoći se respektabilne pozicije na vinskoj sceni Srbije?
- Kada se nešto voli, ništa nije teško. Kada postoji ljubav, emocija, strast, sve ostalo je manje važno. Mi se u Temetu takmičimo sami sa sobom, guramo sebe u neverovatne detalje ne bi li postigli nešto nama svojstveno, drugačije i prepoznatljivo na tržištu. U tom smislu ne razmišljamo o rezultatima, a kontinuitet u doslednosti je prepoznat i to je dovelo do toga da drugi put zaredom budemo izabrani kao najbolja vinarija Srbije, odnosno vinarija koja pomera granice srpskog vinarstva.

Šta je ključno da bi vinarija bila uspešna u Srbiji?
- Rekao bih da je to poverenje od svakog kupca spremnog da plati za bocu našeg vina. Iskreno, razmišljam samo o njemu, šta doživljava prilikom otvaranja boce i prvog gutljaja. Iako se ne poznajemo, želim da svako oseti tu našu energiju, prepozna detalje, filozofiju i teroar Lozovika i Jagodinskog vinogorja. Šta znači biti uspešna vinarija u Srbiji? Da li je to broj hektara u vinogradu, broj proizvedenih i prodatih boca, snaga brenda ili nešto drugo? Poštovanje vinoljubaca se ne meri brojem prodatih boca, već u idejama, finesama, stilu, pristupu poslu, ali i životu. Samo kontinuitet svega toga može dovesti do uspeha.

Da li u srpskom vinarstvu postoji nerazrešeni sukob tradicionalnog i modernog, kako u proizvodnji vina, tako i u plasiranju na tržište?
- Ne bih ja različite legitimne ideje nazvao sukobom. Mi smo u Temetu moderni tradicionalisti zagledani u budućnost. Nisam zagovornik pravila i standarda i zato je za mene vinarenje u isto vreme i sanjarenje, jedan od poslednjih kreativnih poslova koji se odupire globalizmu. Najvažnije da svako sledi sebe, jer proizvodnja grožđa i vina može biti na vrhunskom nivou, ali neće biti dovoljno dobra ako nema nečeg ličnog.

Kako bi definisali poslovnu filozofiju vinarije Temet?
- Nema definicije, kao što nema ni formule za dobro vino. Postoje samo premise koje me vode: biti drugačiji ali ne po svaku cenu, biti moderan ali zadržati patinu, ipak pričamo o vinu i, konačno, stalno tragati za konzumentima sličnog senzibiliteta i životnih stavova.

U kom pravcu se kreće vinska scena Srbije, koliko drži korak s regionom i koliko prati svetske tokove?
- Smatram da još uvek ima lutanja. Razumevanja za vinograd i proizvodnju vina ima, ali za filozofiju i marketing nisam baš siguran. Srpska vina su, ako ne bolja onda barem podjednako dobra kao vina iz regiona. Ono što nama sada treba je više brendiranja, ne samo u okruženju već i u svetskim okvirima. Usvojena je nova Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva koja pre svega podrazumeva podizanja novih zasada. To je osnov, ali i ulaganje u novu tehnologiju i na kraju, ali ne manje važno, pomoć u izvozu i nastupu izvan Srbije. Videćemo rezultate u godinama koje dolaze.

Šta je najveći nedostatak vinske scene Srbije danas?
- Mislim da je to kreativnost. O tome se može mnogo diskutovati, ali suština je da kada sledite nekoga u naboljem slučaju možete da budete drugi. A da bi ste bili više od toga, da bi ste bili prvi trebalo bi da budete originalni, da budete ono što zapravo jeste!

Da li imate utisak da se kvalitet srpskih vina razvija brže neko vinska kultura kod potrošača?
- Ne bih se složio s tim. Nije lako menjati mentalitet i vinsku kulturu, ali to ne znači da je nemoguće. Ne postoji čarobni štapić. Svako mora da da svoj doprinos. Tako će se napraviti sinergija i pogurati točak. Ako kotrljanje tog točka potraje generaciju ili dve, eto rezultata. Znači, vreme! Vreme je ključni faktor. Važno je da smo na dobrom putu.

Koliko je vinarstvo unosan posao danas u Srbiji?
- Ne postoji posao koji nije unosan, ali je to pre svega stvar očekivanja i percepcije. Lako je biti nezadovoljan, ali ako je za neki posao potrebna ljubav, onda je to vinarstvo. A gde je ljubav vodilja tu nema mesta excell tabeli. Meni je dovoljno što vinarstvo nudi i vraćanje prirodi i pravim životnim vrednostima.

Koliko je korona uticala na vaš poslovni plan ove godine?
- Epidemija je svakako donela pad prodaje, ali ne u meri da se ne može prevazići.

Koliko prodajete vaših vina u inostranstvu?
- Temet u ovom trenutku izvozi u više od 10 zemalja. U količinama je to oko 15% proizvodnje. U pregovorima smo za SAD, Veliku Britaniju i tržište Japana. To bi trebalo da krene od sledeće godine.

Da li imate zacrtane neke planove u smislu koliko možete da izvezete vina?
- Pretpostavljam da možemo da dostignemo 30% proizvodnje, možda i više. Ali ono što je meni važnije, a mislim i srpskom vinarstvu, je kvalitet vina, ne količina toga što se izveze. To znači da se vina izvoze po realnoj ceni, ne po damping cenama i da u njima inostrani kupac prepozna naš teroar i autohtone sorte.

Na kojim inostranim tržištima srpska vina mogu najlakše da nađu kupca?
- Ne postoji zemlja na svetu u kojoj se vina piju, a da ne postoji mogućnost plasmana. Ali naš adut na tim tržištima bi trebalo da budu autohtone sorte. Suština je u autentičnosti. Naravno, kvalitet se podrazumeva. Temet je čak i u vreme korone uspeo da izveze vina u Poljsku, Belgiju, pa i Italiju koja je jedna od najrazvijenih vinskih zemalja na svetu. Ponosni smo sto su Tri Morave i Ergo zastupljeni na vinskim kartama nekih evropskih restorana s Michelin zvezdicama.

Koliko su srpska vina prepoznata u ex YU državama?
- Istina je da se sve više govori o njima, ali se još uvek manje piju. Zato je potrebno da se udružimo i uz pomoć naših institucija napravimo ozbiljnije korake u tom pravcu.

Koliko je stavljanje autohtonih sorti u fokus važno u tom smislu?
- Najvažnije. Verujem da samo tako možemo zadobiti poštovanje izvan granica Srbije.

Kakvi su planovi u vezi s prelaskom na organsku proizvodnju i koliko je to potencijalno važno za vas?
- Organsko vinarenje je trend u svetu, ali to je u našem slučaju pre svega moj lični stav koji se ogleda u svim segmentima života. Temet je od 2018. godine u organskom uzgoju grožđa, što će vrlo brzo dovesti do toga da imamo organska vina.

Na koje vaše vino ili vina ste najponosniji?
- Što se kaže „sva su mi deca draga“. Ipak, što se brenda tiča, to su Tri Morave, ali i kompleksnija vina iz Ergo linije. I vina Tri Morave rezerva i Dobra godina definitivno pokazuju veliki potencijal podneblja Lozovik i Jagodinskog vinogorja.

Šta smatrate najvećim uspehom Temeta do danas?
- Preteško pitanje. Nije umesno da ja govorim o tome. Licni uspeh predstavljaju sreća i zadovoljstvo što se bavim najlepšim poslom na svetu!

Za kraj, šta publika može novo da očekuje u 2021. godini iz Temeta?
- Na nekom od salona vina pitao me jedan od posetilaca šta je to novo iz Temeta, a moj odgovor je bio - nova berba! U handmade vinarijama nije moguće svake godine kreirati novo vino ili etiketu. Zapravo, draž je prepoznati razlike koje su rezultat drugačijih vremenskih prilika u svakoj godini. Za razvoj novog vina potrebno je tri do pet godina, što ne znači da neće biti novih vina u 2021.godini.  |

Foto: Ivana Čutura