Đurđa Katić: Crno belo - crveno je!

durda-katic-madera-sommelieSomelijerka iz Srbije Đurđa Katić, zvanični republički šampion, osvetlala nam je obraz enološkog znanja & poznavanja na Svetskom prvenstvu (World Best Sommelier Competition) u Čileui ušla među osam najboljih profesionalnih somelijera. I zato joj verujemo kad autoritativno kaže: „Nema dileme, vino je - crveno. I tačka!"

Dok sedi u udobnim kožnim  foteljama restorana Madera, onako pod konac utegnuta u svoju crno-belu uniformu sa srebrnim bedžom na kome piše „sommelier” i čvrsto zategnutom kosom koja jednostavno prati uštirkane linije garderobe, podseća me na strogu profesorku kakve flamenko Akademije iz Andaluzije ili sa jugozapadnih obala Sredozmenog mora, ka Gibraltaru. Ali česti osmesi brzo poremete „mirnu"” atmosferu, i priča se kao površina vina pokrenuta iznenadnom burom uzburka u čaši sa visokom nogom.

Znam da su tvoji imali podrum u Dalmaciji, ljubav prema vinu datira od davnih dana?

- Ne mogu da odredim tačku - trenutak, i kažem: moja ljubav prema vinu je krenula baš od tad! Dal' to iko može? Ali od kad znam za sebe, moj deda je imao vinograd i ima ga još uvek u Dalmaciji, na zemlji crvenici u Dobropoljcima. Reč je o severnoj Dalmaciji, zaleđu Benkovca i moj otac je tamo imao kuću-konobu u kojoj je svake godine pravio vino. Belo, crveno... Ali bez obzira koliko je Dalmacija velika i Bogom-dana za grožđe, on je čovek kupovao i dovozio grožđe iz - Srbije! Ne znam zašto, pored svih tih maraština i drugih autohtonih sorti koje su se mogle naći u Benkovcu i okolini, on jednostavno nije mogao nikada da nađe dovoljnu količinu koja bi mu podmirila potrebe pa je tih 5,6,8 tona dovozio kamionom. Nešto bi uzeo sebi, nešto dao rođacima. Znam da smo imali piti mladog vina cele godine, a jedan bi se deo ostavljao da odleži, pa se nešto koristilo za prošek, a nešto čuvalo za velike datume i dane koje nažalost nismo dočekali.

Apsurd do apsurda

Znači, počela si piti vino od malih nogu?

- Mislim da su me naterali da prvu čašu popijem oko pete godine i to je bilo onako - na mrštenje i veliko nezadovoljstvo. Ali roditeljima se prosto ne može reći NE! Jednostavno, u Dalmaciji se crveno vino pije zbog 1001. lekovitog dejstva i piti vino od malih nogu je bilo - normalno. Međutim, kad napunite 18 i 20 godina, i napokon vam se osladi to vino, roditelji onda kažu: e, pa nemoj to više, sad stani! A uče vas da ga pijete pre toga deset godina, pa to je smešno i paradoksalno! A još je čudnije što moji roditelji i dalje ne razumeju čime se ja to bavim u restoranu pošto sam završila fakultet. I zašto to radim. Znaju da ne radim u fabrici, da ne radim u vinariji, znaju da se tu vino ne pravi, ali jednostavno ne svataju da ljudi koji dođu u kafanu ne znaju šta će da piju. To je opet njima potpuno apsurdno, neverovatno.

Crno ili crveno, pa gde je tu dilema?

Na početku sam se trudila da preokrenem sve ljude da ne govore „crno vino” već crveno, ali sam onda shvatila da je to uzaludan trud i da nema velike greške kakvo je boje, jer je kod nas crno od pamtiveka, a terminologija ne menja značaj ni vina, ni kulture. Ali da se ipak vratimo 2000 godina unazad u istoriju i Bibliju, gde se pominje vino kao Hristova krv. A je li krv crvena il crna? Uostalom, čak i ako niste vernik, a ovde ih ima takvih koliko hoćete, sipajte čašu vina, nagnite je iznad bele podloge i pogledajte koje je boje. Ako je to crno, javno ću se obesiti na sred Terazija. To sam još davnih dana rekla...

A da li je tebi jasno zašto si postala somelijer?

- Profesor Jović (profesor tehnologije vina, moj mentor na diplomskom i čovek koji je  kumovao da se razvije moja ljubav prema vinu), kumovao je i da krenem putem somelijera jer smo na fakultetu imali jednu rupu u obrazovanju. Jednostavno, učili su nas da pravimo nešto što ne znamo ni kako izgleda. Potom, kad sam pre nekih 6-7 godina na jednom sajmu videla današnje kolege koji su držali radionicu i bila fascinirana da su oni na jednom „blind testingu” pričali o vinu samo na osnovu jedne čaše, ne znajući ni koja je etiketa u pitanju, ni proizvođač, tu sam shvatila da je to taj „nedostatak” koji želim da naučim. Posle 2-3 godine potrage za Udruženjem (SERSA) koje je tad bilo u povoju, upisala sam se konačno i završila obuku kao najbolja u klasi. I tek tad shvatila da je to jedan bezdan u koji sam uskočila i kome nema kraja.

Kako izgleda Svetski šampionat somelijera

- U Čileu su se takmičile 52 zemlje sa 54 učesnika. Pobedio je prvi među jednakima, Žorž Base, čovek koji mi je bio predsednik komisije na Evropskom šampionatu. Samo ta titula govori koliko je on već dugo u „tim vodama” jer ima 53 godine, od čega „30 i nešto” iskustva kao somelijer. Mi smo bili sjajni, bolji nego na Evropskom i mislim da ćemo biti sve bolji, bila to ja ili neko drugi. Ako ne budem ja, pomoći ću tome koji bude išao da se pripremi maksimalno.

Iskustvo pravi razliku

Šta si pogrešila, na čemu si „pala” u četvrtfinalu?

- Prvo morate enormno mnogo teoretskog znanja da pokažete kako bi uopšte dobili priliku da pljunete ili probate vino. I to iz celog sveta, i za koktele žestoka pića, kafe, čajeve, vode, mleka. Čak sam i sa cigarama dosta dobra, imala sam dobre učitelje.

Tehnički, prvo je na redu test na engleskom. 75 mnogo ozbiljnih pitanja vezanih za ceo svet. Treba imati i sreće da ubodete baš ono što ste naučili, jer naučiti jednu vinsku enciklopediju je zaista ozbiljan posao. Od kad sam počela ovim poslom da se bavim, svaki dan provedem 3-5 sati nad knjigom, Internetom, tejstinzima. Ako jedan dan preskočim, sutradan moram da nadoknadim i to je zaista rad bez kraja. Nakon završenog testa dobijate 2 vina na blajnd testing, jedno belo, jedno crveno. Ja sam pogodila i znala oba, a od 3 destilata koji slede sam znala dva. Treći je bio neki brendi za koji sam mislila da je konjak, i nisam bila jedina. Na kraju je usledio praktičan deo gde se očekivalo da se posluži crveno vino iz korpice za 2, 5 minuta. Ja sam bila jedna od retkih koja je uspela, a jedan slavni svetski sudija je čak rekao - bravo! Ali kad se izračunao komplet rezultat u svim kategorijama, Žorž je ipak bio bolji. Jednostavno - iskustvo pravi razliku.

Konkretno, dobrih noseva od 100 ljudi ima 95. Đacima, prijateljima i neprijateljima objašnjavam: uraditi dobar „blind tasting” je samo stvar treninga. Ja to mogu da naučim moju babu za tri meseca da bude ekspert. To nije sporno, ali jeste to da morate imati ogromno teoretsko znajnje da dobijete priliku da izađete pred desetoricu namrgođenih, mnogo opakih sudija koji poznaju sva vina sveta i prikažete nešto spektakularno. Ja sam bila najmlađa i mislim da to treba da bude ponos za našu zemlju. Žao mi je što naši ljudi generalno imaju nizak nivo vinske kulture. Čuli su za profesiju sommelier pre neki dan, neki još nisu, ali generalno ne shvaatju važnost tog posla. Kao ni mnogi naši poslodavci (gosti su već bolji) i postoje mnoge predrasude. Ali ko me sretne, promeni mišljenje preko noći (smeh).

Definicija somelijera

Somelijer može biti bilo šta, ali samo jedno sigurno nije - izbeglica iz Somalije (smeh)!

Kod nas to zanimanje, ne znam da li je shvaćeno na pravi način i mislim da ga mnogi prijatelji, kolege, vinski poznavaoci shvataju olako i prelako sebi daju titulu somelijera. U početku bavljenja ovim poslom često bih se zapitala - imam li i ja prava da okačim pločicu „somelijer”? I bilo mi je lakše da kažem: ja sam poznavalac ili priučeni laik. Nažalost, to moji gosti, šefovi, kolege nikako nisu odobravali.Znači, da bi neko bio somelijer neophodno je da prvo bude ljubazna osoba, obrazovana, lepo vaspitana, da ima veliko teorijsko znanje o vinu. Da li će vas o tome neko pitati u restoranu ili ne, nije bitno, ali je jako nezgodno ako vas upita, a vi ne znate odgovor. I pritom se izdajete za eksperta. Morate biti pasionirani, da zarađujete lepo da bi ste mogli da priuštitie sva putovanja koja posao iziskuje. Morate putovati po svetu, obići i Burgundiju, Šabli, Toskanu, južnu i severnu Ameriku, jer vam tek to onda daje onu posebnu težinu.

Pare vam trebaju i da kupite enciklopedije i da ih sve iščitate, da organizujete vinsku kartu u skladu sa vašim šefovima kuhinje, gostima, rejtingom restorana... Niz znanja je neophodan, ali mislim da je „pasija” (velika ljubav koja se ne napušta - prim. Đ.K.) najvažnija, ono nešto što morate da posedujete. Takođe, koliko god da ovaj posao izgleda lepo nekome ko gleda sa strane, toliko je naporan onome ko se njime bavi, jer kad krenete da izučavate samo jedan Bordo, izgubite se naprosto. I treba vam mnogo dana i noći, novca, strpljenja da izučite svaki Chateau, svaki mali region, podregion. A gde je ostatak sveta. Ili makar svaka nova berba. Gde su samo velike, zlatne berbe? Ali u tome je i lepota, zar ne?

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama