Filip Kambi: Vinska ulaznica za svet

Filip Kambi: Vinska ulaznica za svet

Bela voda crveno 2010 Vinarije Tikveš, koju je čuveni „vinski nos” Robert Parker ocenio sa 94 velikog zlata vrednih poena, nakon prošlogodišnje beogradske premijere u restoranu Mythologia, predstavljeno je sada i zvanično u glavnom gradu Srbije. Glavna zvezda ovog događaja bio je autor vina Filip Kambi (Philippe Cambie), trenutno jedan od pet najboljih enologa sveta.

Kao grom iz vedra neba prošle jeseni odjeknula je vest da je vino iz linije terroir Bela voda crveno 2010, kupaža vranca i plavca sa lokaliteta Bela Voda na obroncima Kožuv planine,  ocenjeno od strane Roberta Parkera sa 94 poena! Uprkos velikom interesovanju gotovo je bilo nemoguće pribaviti flašu tog užitka, što je i razumljivo pošto je od 16.000 boca, šest hiljada momentalno odvojeno za izvoz u SAD, tržište od koga Tikveš dosta očekuje. Možda ne toliko zbog ugovorenih eksportnih količina, koliko zbog prestiža. Zato smo sa velikim nestrpljenjem očekivali susret sa Filipom Kambijem, najboljim enologom 2010. godine po mišljenju Roberta Parkera.

PhilippeCambieDomaineGiraud

Čast i zadovoljstvo da ponovo probamo vino sa potpisom ovog „vinskog kompozitora” imali smo u svečanom ambijentu restorana Kalemegdanska terasa. Zatekli smo ga pre zvanične degustacije Bele vode crveno 2010, te još nekoliko odličnih etiketa Tikveša, dok na laptopu od koga se ne razdvaja gotovo ni za trenutak beleži primedbe i zapažanja vezana za gastronomiju i vina koja će osvavanuti na njegovom sajtu.

Zna se ko je glavni!

„Filip Kambi praktično vodi sve projekte unutar vinarije, ali njegovo ime koristimo zasad ekskluzivno samo za Terroir vina. Mada bukvalno može da potpiše i druge segmente, od Aleksandrije cuvee do specijal selekcije, jedino klasik vina zasad ne”, kaže Marko Stojaković, glavni enolog Vinarije Tikveš.

Nazivaju vas „Superstar sa Rhone” i „Čovek sa dodirom kralja Mide”, a barem četiri vaša vina, kako smo pronašli u jednom napisu, osvojila su maksimalnih 100 poena…
- To nije sasvim tačno, mislim da je preko 40 takvih vina. Neka su iz istih vinarija, ali druge su berbe ili etikete.

promocija tikves 1

Za nekog ko iza sebe ima toliko vina od 100 poena, 94 je možda i malo, ali za makedonsko vinarstvo izuzetno veliki rezultat!
- Vrednost ocene 94 poena izuzetno je velika i dobra zato što u toj priči postoji precizna hijerarhija. Veoma je teško dobiti velike ocene u regionima koji nisu poznati i jedino što je sad neophodno jeste da se u godinama koje dolaze opravda taj rezultat u kontinuitetu. Tvrdim, Parkeru se zaista svidelo ovo vino!

Nismo uspeli da pronađemo autentičnu potvrdu te ocene na Parkerovom sajtu Wine Advocate. Da li je ona negde i zvanično objavljena?
- Da, na Tviteru. To je sasvim normalan postupak i sa drugim svetskim vinima kada je Parker u pitanju. Ocena se iznese javno na nekom od sredstava komuniciranja, a kasnije može biti objavljena u nekoj reviji ili njegovim knjigama.

philippecambie

Šta za vas lično znače ime i poeni Roberta Parkera? Da li je on samo „vinski nos“ ili čovek biznisa, koliko dobro ga poznajete lično?
- Poznajem ga dosta dobro i on je osoba potpuno suprotna od onoga što ljudi o njemu govore i misle. Pod jedan, prilično je osetljiv, što je potpuno neobično s obzirom na to koliko je poznat. Jako je jednostavna osoba, na njega se ne može uticati i čovek je koji se zaista razume u vina, pravi poznavalac. Počeo je da radi osamdesetih godina i u to vreme niko nije hteo da mu da vina za degustaciju ili na ocenjivanje. Sve do 1982. godine kad je, suprotno onome što su praktično svi govorili, napisao kako je berba u Bordou bila kvalitetna i da će vina imati veliki potencijal. I upravo su potrošači bili ti koji su shvatili da je on bio u pravu, oni su ga proslavili.

Preko ragbija do vina!

Rođen na jugu Francuske u Pezenasu, gradiću na severnoj granici trougla Barselona, Tuluz, Marsej, Filip Kambi odrastao je takoreći u vinogradu majčine familije u slavnoj vinskoj oblasti Langedok, ali prva profesionalna interesovanja vezana su više za područje gastronomije. Nešto kasnije opredeljuje se za proučavanja u sferi mikrobiologije, koja je i danas prisutna u njegovom idejnom pristupu kad je loza u pitanju. Ipak, na kraju diplomira enologiju na univerzitetu u Monpeljeu, gde se zaljubljuje u lokalna vina, taman kada je verovao da će postati profesionalni - ragbi igrač! A upravo tu, u svetu sporta sreće mnoštvo vinara i vinogradara iz legendarne oblasti Chateauneuf du Pape, gde je ragbi sport No.1.

Međutim, kada se 1998. godine uključio u rad enološke laboratorije Beaumes de Venise, odeljku moćne ICV grupacije usmerene na poboljšanje kvaliteta vina na prostoru od Mediterana do doline Rone i orjentisane ka privatnim proizvođačima, kreće njegova staza slave koja danas obuhvata saradnju sa preko 40 svetski slavnih vinarija Francuske, Španije, pa evo i Makedonije.

Neki tvrde da je razlika između dobrog i lošeg vina pre svega u tome što je dobro vino dobijeno od dobrog grožđa iz čistih sudova...
- Svakako, ali se ne mogu stvari pojednostaviti do te mere kad pričamo o dobrom i lošem vinu. Dobro vino mora biti napravljeno od dobrog grožđa, baš kao što ne možemo praviti dobra jela bez dobrih sastojaka. Ali dobri sastojci ne garantuju dobro jelo. Takođe, kao i kod kuvanja, higijena je od velikog značaja i bez nje se ne može dobiti dobar krajnji rezultat. To ne znači da nešto što je naizgled nesavršeno ne može na kraju da proizvede dobar rezultat ako su ljudi vrsno obavili svoj posao.

promocija tikves 3

A da li dobro vino može da bude i slavno bez dobre priče?
- Mogu se napraviti jako dobra vina koja možda neće izaći iz naše kuće, niko ih neće probati ni degustirati, neće se ni znati koliko su dobra. Živimo u doba civilizacije komunikacija i da bi se moglo saznati ili proceniti ono što smo stvorili kao dobro, baš kao i u svetu muzike, gastronomije ili slikarstva, te stvari moraju biti dostupne drugima kako bi se upoznali s njima i procenili ih.

Otkud vi u Makedoniji? Ima li to veze sa tim što ste pre toga upoznali njihovog sadašnjeg enologa Marka Stojakovića?
- Ne! On je došao mojim posredstvom (smeh). Jedna marketinška agencija me je upoznala sa predstavnicima Tikveša i meni se to dopalo. Baš kao priča o upoznavanju dvoje mladih na balovima. Mi smo se tako venčali, ja i Tikveš… A Marko, on je godinu dana poslovao u vinariji gde sam ja radio, bio mi je asistent, ali ga pratim od kad je završio školovanje.

Poznavaoci vina kažu francuska vina su najbolja, međutim u razgovorima često pominju kao najdraža italijanska, španska, Novi svet...
- Mislim da dobrih vina ima svuda i interesantno je da svaka oblast u svetu ima mogućnost da proizvede interesantna vina. Pinot iz Burgonje je takav da tu imamo najbolja pinot vina, barolo ćemo tražiti u Italiji, u Prioratu je najbolji carignan u svetu, Chateauneuf de Pape je teroar grenaša, zna se gde je najbolji sirah…

Vranac u Makedoniji...
- Vranac u Makedoniji!

Jela od 100 poena!

Izgleda da tokom kratkog boravka u Beogradu, Filip Kambi nije ostao ravnodušan na lokalne čari. Pogled na zvaničnu stranicu njegovog sajta www.philippecambie.com kao da nagoveštava da ćemo ovog enološkog velemajstora možda i češće sretati u Srbiji. Naime, osim što je potvrdio da želi bolje da upozna predele naše zemlje, njegov sajt otkriva dodatne uzroke oduševljenja: la pasulj prebranac, le žito i knedle sa šljivama, la teleća glava u škembetu… Ko zna, možda zaintrigiran nacionalnom kuhinjom potpiše i neko srpsko vino!

Koja je razlika između vina iz Francuske, Španije i Makedonije?
- Tri različite klime, kulture. Za mene je vino element kulture nacije, tri različite istorije. Nisu ista vina, nemaju veze jedno sa drugim, osim što u te tri zemlje mogu da se proizvedu odlična vina.

Kakvo je vaše mišljenje o organskim vinima?
- Od vinarija sa kojima sarađujem, njih 80% imaju organsku, biološku proizvodnju, ali da pojasnimo: postoje prirodna i bio vina. Jedan  je poljoprivredni aspekt gde se štiti životna sredina, bez herbicida i insekticida, što je super, ali ne znači da ako imamo bio proizvodnju proizvodimo i bolja vina. Za mene je važno da budemo biološki orjentisani kako bi smo iskazali poštovanje prema budućnosti.

Koja vina ste potpisali za Tikveš?
- Bela voda crveno i Bela voda belo, Barovo belo i Barovo crveno. Plus selekcija vina koja idu za Ameriku, a u kojoj su Vranac special selection i R'kacateli.

Da li spremate još neko iznenađenje pod etiketom Tikveš?
- Imamo još dva različita teroara (podneblja), koja smo osetili da nude veliki potencijal. Jedan je bivša selekcija srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića kod Gevgelije i tu ćemo možda iznedriti jedan cuvee koji će se možda zvati „kraljevski“ ili će ipak imati neko drugo ime, dok u planinskom području imamo još jednu zanimljivu lokaciju i hoćemo da vidimo kako će to vino da reaguje u drvetu, da li ćemo ga izvaditi ili ne. Loza u vinogradima je stara i to su dva projekta u žiži interesovanja jer su drugačija. Ta vina se mogu očekivati najverovatnije za godinu ili dve.

Kad bi postojala imaginarna svetska top-lista najboljih enologa, bez lažne skromnosti, gde bi ste se našli na njoj?
- Bio bih na toj listi tamo gde se dobro jede i dobro pije. Ne znam šta da kažem, dolazim iz regiona gde ima puno proizvođača vina i koji se dosta razlikuje od Bordoa samim tim što je pojam enologa ili konsultanta manje eksponiran u medijima, daleko manje nego u Bordou. Ovde nema hijerarhije...  Meni je kod procene i ocene najvažnije da sam ja zadovoljan, kao i domaćini sa kojima radim. Da oni mogu da žive, prežive od svog rada i iskoriste ono dobro u njihovim vinima.

U svet preko Srbije!

Ambasadorka Holandije u Makedoniji Marijet Šurman (Marriet Schurman) izjavila je krajem februara: „Čitav svet treba da spozna kvalitet makedonskih vina!”

Ali, to je moguće samo ukoliko makedonski vinari nastupe ujedinjeni, dodao je Marko Tigelman, vinski ekspert i strateški konsultant Tikvešovog nastupa na tržištu Evrope, koje je prema njegovim rečima veoma zahtevno i konkurentno i skoro da je nemoguće nekoj usamljenoj vinariji, bez obzira na kvalitet, da profitira na tom terenu.
Prema procenama brojnih domaćih i stranih eksperata, najbolji izgledi za nastup makedonskih vina su u Holandiji, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Buduća orjentacija prema evropskim zemljama u potpunom je skladu sa podacima koje je nedavno izneo generalni direktor Vinarije Tikveš Igor Ilievski. Primećujući da uprkos ostvarenom izvozu u SAD to tržište ostaje i dalje negostoljubivo zbog cene transporta, carinskih dažbina i marži, koje su daleko više nego kod evropskih uvoznika.

Što se Srbije tiče, Tikveš je u 2011. godini imao najveći obim aktivnosti i investicija na tom tržištu, a neće drugačiji biti ni u 2012. U poređenju sa 2010. godinom prodaja Tikvešovih premijum vina u Srbiji nadmašena je za 80%, promet classic vina za 15%, dok je potražnja za njihovim rozeom – učetvorostručena!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama