Miroslav Kovačević: Vina za odabrane

  • Tekst  Sergej Petrov
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

kovacevic vinarija 4

Šardone Miroslava Kovačevića iz Iriga već nekoliko godina najpopularnije je vino u Srbiji. To je otišlo dotle da kada u kafani kažete šardone, mislite – Kovačević!
A otišlo je, bogami, i dotle da kada u Vladi Srbije kažu „Vino za Putina“ ili „Vino za Merkelovu“, opet misle – Kovačević!

Da li smo to dobili zvaničnog vinara vlade?

Gospodin Kovačević to ne vidi tako, ali... U svakom slučaju dobili smo vinara čija su vina prepoznata i cenjena na tržištu, vina koja je publika nesumnjivo zavolela.

kovacevic vinarija 8

Ali, vratimo se za sto na kojem su gostima prekoputa Borisa Tadića služili Kovačevićev šardone i Aurelius.

- To što moja vina služe na večerama u predsedništvu, meni znači mnogo. Ali nemam ja ništa s tim.

Šta mislite kako su onda baš vaša vina dospela na predsednički sto? I to ne jedne, već više takvih večera organizovanih u čast najviših stranih državnika!
- To ja ne znam. U predsedništvu i vladi sigurno imaju mnogo srpskih vina, a kako je i zašto neko izabrao moja...

Ko onda i kako bira vina za te prilike?
- Iskreno, nemam pojma. Čak nisam ni znao da su ih služili, već sam kasnije pročitao. Zašto mislite da bi mene neko iz vlade ili predsedništva zvao u vezi s tim? Oni imaju tamo izbor srpskih vina i onda prave odabir za pojedine prilike. Ali to ne radim ja, niti neki drugi vinar može na to da utiče. Meni je, naravno, drago kada vidim da su služili neko moje vino. To je najveća reklama koju možete da dobijete. Ali to je rezultat mog rada, ne nekih tamo...

Ovako ili onako, jasno je da su vaša vina ovde probali mnogi odabrani gosti i da im se dopalo to što su pili...
- Kod mene u Irig često dolaze ambasadori i političari, ministri, glumci... Dolaze jer vole moja vina.

Nema sumnje da ih mnogi vole. Da li je tačno da su vaša vina najprodavanija u Srbiji?
- Mislim da je moj šardone najprodavaniji u nekoliko poslednjih godina. To je sigurno.

5. oktobar!

Kako ste se i zašto odlučili da pravite vina?
- Kao klinac mrzeo sam i vino i vinograde. Odrastao sam u vinogradu, moj otac je pravio vino, a ja, umesto da sa mojim vršnjacima idem na more, morao sam u vinograd.
I šta se dogodilo pa da se vratite u vinograd?
- Odlučio sam da se bavim time posle 5. oktobra 1999. godine, kada sam slušao Đinđića dok je govorio kako svako mora da uradi nešto za Srbiju, da je sada vreme da se počnu velike stvari... Tako sam se vratio u vinograd!

 Koliko je to u odnosu na ostala vina ovde?
- Ne znam, nisam do te mere upoznat. Ali znam da prodaja mojih vina raste iz godine u godinu.

Koliko?
- Pa i do 50% u odnosu na svaku prethodnu. I to već nekoliko godina.

Šta je presudno u tome? Pogotovo ako se zna da to i nisu baš jeftina vina za ovo tržište.
- Nisu, ali kada se uzme u obzir odnos cene i kvaliteta onda su možda i najjeftinija! O tome potrošač sudi. Nema tu velike tajne. Za svaki uspeh potrebni su vreme i rad, pošten rad... Ljudi su ovde navikli da ciljeve ostvare brzo. Ne može tako!

kovacevic vinarija 7

Da li mislite da su srpska vina na tržištu skupa?
- Apsolutno se ne slažem s tim. Mislim da to pričaju oni koji su nezadovoljni nekim svojim poslom koji su obavili... U Srbiji, u odnosu na ostale države u okruženju, imamo najveću lepezu stranih vina na tržištu i tu možemo da uporedimo kroz odnos cena-kvalitet da li su naša vina skupa. Kada je to pogledam, vidim da naša vina nisu skupa u odnosu na kvalitet. Najbolje srpske vinarije, a to je, recimo, nekih 10% vinarija, imaju vina u rasponu od 10 do 15 evra, dok istih tih 10% najboljih vinarija iz Evrope svoja vina prodaju od 500 evra pa naviše!

Šta kod vas najviše zida cenu vina?
- To što grožđe iz mog vinograda i grožđe koje kupujem od mojih kooperanata isključivo beremo, pakujemo i donosimo u gajbicama koje su za jednokratnu upotrebu. Onda se to grožđe paletira, rashlađuje i tek tada ide na preradu. Kod mene u podrum nikada nije ušao ni jedan grozd u prikolici, u ciradi, kao što to uostalom rade u celom svetu. To rade i u Francuskoj, pa kad izruče grožđe u vinariji, to je pola šira, već se smuljalo. Ovde se grožđe pre prerade na traci prebira ručno, odbacuje ono šta je loše... Sve to utiče na cenu, a posle ide tehnologija koja dodatno određuje konačnu cenu vina, već u zavisnosti koliko je ta tehnologija skupa. Kada sve to uzmete u obzir mislim da mi u stvari imamo skromnu cenu vina od 5-10 evra. Verujte mi da vina s ovom tehnologijom i ovim načinom rada kako ih ja proizvodim svuda u Evropi koštaju između 30 i 50 evra!

Šardone & neoplanta

Šardone gubi primat u Americi. Da li verujete da njegovo vreme prolazi, te da se to može odraziti na prodaju vašeg šardonea u Srbiji?
- Odakle vam to?
U Americi se u restoranima već odomaćila izreka ABC (anything but chardoney – sve osim šardonea), što ukazuje da šardone posle velike dominacije nekako kao da izlazi iz mode.
- Šta su moderna vina? Recimo, ona koja u marketiškim agencijama smatraju da će najlakše plasirati na tržištu. Ili, još jednostavnije, ona koja se najviše prodaju u SAD.
- Dobro, oni diktiraju tržište u celom svetu. Ali šta je to moderno?
Ne verujete da postoje vina u trendu?
- Mislim da to ne mogu da naprave marketinške agencije. Trend se pravi godinama, kao što je šardonizacija postojala godinama, ali tu nije bio presudan marketing već je šardone to postao zbog svog ukusa. Šardone je takav sam po sebi, kremast, puterast, vanilast... Da ne kažem žensko piće. I to se ljudima generalno sviđa. To je vino koje prija ljudima.
Ali, sada sve više istih tih ljudi kao da traži nešto drugačije, nekakav lokalni ukus autohtonih sorti, pa makar bile i manje kvalitetne od onih internacionalnih. Vino koje će da ima jedinstveni pečat podneblja.
- Ja sam za to jedinstveno. Kada zaradim pare, onda ću da kažem da ću da prodajem autohtone sorte...
Ali zaradili ste pare a nemate još ni jednu...
- Imam u planu.
Šta?
- Neoplantu. I napraviću brend od nje, ali moram pre toga da završim neke stvari.
Zašto neoplanta?
- Zato što je to zanimljiva sorta i zato što je iz ovog kraja.
I rizling je odatle...
- Da, ali mu je reputacija loša zbog nekih prethodnih vina, da ih sada ne spominjemo. U svakom slučaju moja je procena da bi neoplanta bila bolja investicija.

kovacevic-vinarija---2Nekako svi ovde veruju da su vina u Srbiji sve bolja. Delite to mišljenje?
- Slažem se. I ja se trudim da svake godine idem korak dalje u tehnologiji proizvodnje, kvalitetu... To nam je svima cilj, barem onima koji se ozbiljno bave ovim poslom. U Srbiji ima sve više vinara koji imaju novac i ulažu ga u proizvodnju, vinograde i svi oni imaju najbolje namere i ambicije da naprave što bolje vino. Kada sam počinjao i ja sam mislio da kada napravim vino, da će svi da polude za njim.

I...
- ...I posle godinu dana doživeo razočaranje. Bez obzira na to što sam napravio dobro vino, koje je dobilo i neke nagrade, šampionske medalje... To je bilo 2001. godine. Ali kada sam došao u restorane sa tim mojim vinima niko nije hteo da ih uzme. Bez obzira što su bila tri puta jeftinija nego što ih sada prodajem i što su dobila medalje! U takvoj situaciji teško je održati entuzijazam.

Šta je preokrenulo taj odnos prema vašim vinima?
- Vreme. Mora vreme da prođe. Imaš danas nove vinare koji pogledaju pošto ja ili neki od najuglednijih ovdašnjih vinara prodaje svoja vina i pomisle da će i oni to moći ako recimo spuste cenu 10% i počnu da pričaju kako su Kovačevićeva vina skupa! Ali, nije samo stvar napraviti dobar proizvod, stvar je i ambalaže, stvaranja brenda, odabira prave sorte... Imate sorte koje ne prolaze na tržištu i onda džaba vam trud. Ja sam tada, na početku, pravio rizling i vranac, te dve sorte. Pakovao ih u onu standardnu bocu i tako se mučio s tim 2-3 godine, prodavao u rinfuzi...

Proizvodnja

Vinarija Kovačević danas spada među tri najrespektabilnije u Srbiji, sa proizvodnjom od oko pola miliona flaša vina godišnje. Od toga 60% proizvodnje čini šardone, 30% Aurelius, kupaža kabernea i merloa, a ostatak sovinjon, rajnski rizling, roze od kabernea, bermet i, najnovije u njegovoj ponudi – penušavo suvo vino.

Ipak, postoji li nešto što možete da izdvojite kao prekretnicu kada su ljudi počeli da pokazuju interes za vaše vino?
- Onda kada sam prešao na šardone, sovinjon, kaberne i merlo, svetske sorte od kojih je moguće napraviti kompleksna vina, punija, strukturnija. To je bilo presudno, a onda i boca. Kako sam uzeo tu bocu iz Italije, odmah su svi počeli da prepoznaju moja vina. I tada sam shvatio da imam i dobar proizvod i prepoznatljiv.

To je bilo kada?
- To je bilo 2003. godine, tada sam sa šardoneom napravio bum. I to isto vino je i sada lider u mojoj firmi. Ubo sam pravu stvar! Ima vinara u Srbiji koji su uspevali da sa nekim vinom naprave možda i veću ekspanziju za kraće vreme, ali već sledeće godine nisu uspeli to da ponove. U ovom poslu najvažnija stvar je održati kvalitet, a ne da jedne godine napravite dobro vino, a druge ne. Kvalitet mora da ostane iz godine u godinu. I to kod velikih količina. Nije problem napraviti 100-200 boca dobrog vina u jednoj godini, ali šta ćete kada taj, koji je probao to vaše dobro vino, dođe dogodine da kupi još 10.000 boca?

kovacevic 04

Kada bi sada počinjali da se bavite ovim poslom, da li bi nešto bitno promenili na tom putu?
- Sada kada imam para mogu da menjam šta hoću, da probam ovo ili ono... Sve je lako kada imaš novac. Kada ga nemaš, onda je teško bilo šta menjati. Lako je biti pametan kada stojite na zdravim nogama. Ali, kad izlazite iz blata, onda je teško biti pametan, teško je odlučiti se kojim putem krenuti. Pitaju me stalno mladi vinari da im dam savet za uspeh, kako da prodaju svoja vina. A ja sve što mogu da kažem jeste da nema recepta, nema tu profesionalnih tajni. Sve se zna, stvar je samo da li ćeš to sprovesti pošteno, na pravi način. Jer, u vinu se ogleda karakter čoveka, kao i u svakom poslu. Ti tačno vidiš da li je vino kruto, da li je ovako ili onako... Vidiš pravac tog vina. Ne oslika se čovek u vinu, već njegov rad, pristup poslu... Kako si pristupio poslu, takvo će ti biti vino. Moje vino se dobro prodaje zato što je dobro. I to je poenta. Sutra ako zabrljam neće se više prodavati. I to je tako!

kovacevic vinarija 9

Vinska kuća

Na obroncima Fruške Gore, nadomak Iriga, nalazi se Vinska kuća Kovačević, u kojoj su restoran domaće kuhinje i moderno opremljeni apartmani. U okviru nje uskoro bi trebalo da počne izgradnja barik podruma, degustacione sale, spa centra...
Zaokružen i autentičan doživlaj vina i podneblja!
- Ovde su već dolazili mnogi poznati glumci i sportisti, Vlade Divac, Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić, dolazili su i mnogi ambasadori, ministri, političari, javne ličnosti... Za mene je to jasno priznanje da sam nešto napravio, da su moja vina cenjena - kaže Kovačević.

Da li postoji neki oblik zajedničke strategije na tržištu među najznačajnijim ovdašnjim vinarima, neka vrsta dogovora koliko kojih vina da se pusti godišnje, po kojoj ceni...
- Mi se u principu čujemo, ako neko ima neki problem na tržištu tu sarađujemo. Što se tiče cena, tu svako vodi svoju poslovnu politiku. Možemo da sarađujemo što se tiče tržišta, ne oko cena. Ako ja mislim da moje vino vredi dva puta više od vašeg, kako ja da predložim da izjednačimo cene?

Na šta se odnosi to da sarađujete ako ima neki problem na tržištu?
- Pa, ako neko ima problem sa nekim u tom lancu od proizvodnje do prodaje, onda skrenemo pažnju jedni drugima, čisto da se pripazi na to gde je neko već imao problem. Ovo je tržište gde nemate neku veliku garanciju države u smislu da vam neko mora platiti to što je uzeo od vas, to se brzo pročuje. Ako je neko u problemu u tom lancu, onda se mi dogovorimo da li da mu dajemo robu ili ne... Mi u Srbiji imamo problem uvoznika koji pljuju po srpskim vinima, a u stvari žive od njih. Koliko god da imate zaradu od uvoznih vina, ipak su srpska vina ta koja se daleko najviše prodaju ovde. I to je normalno, svuda u svetu gde postoje domaća vina ona se najviše i prodaju.

kovacevic 05

Kakva je pozicija srpskih vina danas u odnosu na region?
- U regionu smo najviše postigli poslednjih godina u plasmanu vina u Republiku Srpsku. Na tom tržištu su do nedavno apsolutno dominirali Hrvatska i Slovenija, ali se sada to veoma brzo menja. Tu znam statistiku, tamo sada ima tri put više srpskih vina nego pre nekoliko godina. Izvoz mojih vina u Republiku Srpsku danas je pet puta veći nego pre tri godine! Tamo je veća ekspanzija srpskih vina nego u Srbiji.

Koliko je Srbija realno iza Slovenije i Hrvatske što se tiče proizvodnje i kvaliteta?
- Oni su pre svega duže na tržištu, startovali su posle raspada Jugoslavije sa boljih pozicija.

Da li ste probali vaša vina da ponudite na tržište Hrvatske?
- Nisam, ali znam one koji jesu. Znam Hrvate koji su hteli da uvezu srpska vina, ali kada je trebalo da dođe do realizacije bilo je nemoguće to uraditi.

Zašto?
- Zato što oni štite svoja vina kao brend od posebne važnosti.

Kakvi su vaši planovi i realni dometi u Evropi?
- Izašli smo u Englesku sa našim vinima, ali nisam posebno forsirao druga tržišta iz jednostavnog razloga što sve što proizvedemo prodamo ovde, u Srbiji. Praktično u septembru već nemamo više vina za prodaju! Zato počinjem uskoro sa izgradnjom nove vinarije.

Za kraj, da li vam je važnije da vaša vina budu cenjena kao najbolja ili da budu najprodavanija?
- Meni nije bitnio da imam najbolje vino na svetu, čak ni u Srbiji, već da imam vina bez mane koja ljudi prihvataju i uživaju u njima!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama