Milan Radović: Kad su mali jednostavno veliki

Milan Radović: Kad su mali jednostavno veliki

Grašac, poznat u svetu kao graševina a donedavno, u Sremskim Karlovcima kao mestu svog najverovatnijeg porekla, relativno omalovažavan imenom italijanski rizling, zasijao je visoko na vinskom nebu Balkana (BIWC) osvojivši nacionalni trofej za etiketu Dina vinarije Vinum kao najbolje penušavo vino Srbije.

Ovoj relativno maloj sremskokarlovačkoj vinariji iz vinskog grada na Dunavu to nije prvi uspeh sa sortom grašac, naprotiv. Već nekoliko godina Grašac Vinum, gotovo suvereno vlada domaćim top listama u kategoriji best buy za iskreno, savršeno tehnički posloženo, aromatski izražajno i gastronomski perfektno vino.

Milan Radovic (10)

Pa iako je Vinum, danas daleke 2004. godine osvojio srebrnu medalju na prestižnom Vinalis nadmetanju u Parizu sa vinom Frankovka 2002, što je do tada bio nezabeležen uspeh za fruškogorska vina, a ponovio uspeh sovinjon blanom šest godina docnije, može se reći da je svoje uspehe nekako skromno i stidljivo nudio široj vinskoj sceni. Sve dok segment prodaje nije preuzeo Milan Radović i postao jedan od retkih menadžera i direktora prodaje vina u Srbiji koji se u istoj vinariji zadržao punu deceniju.

Danas, kada je nakon godina probijanja na sceni iz relativno neuslovnih uslova nekadašnje vinarije Vinum prešao u novi, daleko adekvatniji prostor sa atraktivnim barik podrumima u lagumu, lepo uređenom dvorištu u samom centru najvinskije ulice Sremskih Karlovaca - Karlovačkog Mira, sa izvanrednom degustacionom salom i drugim prostorijama, i kada u vitrinama ponosno stoji balkanski (BIWC 2016) trofej za najbolje roze vino Srbije Vinum Rose 2015, to možda i ne izgleda kao podvig. Ali 2011. godine, kada je Radović preuzeo zahtevni zadatak, sigurno nije bilo tako jednostavno.

Milan Radovic (1)

U ovom trenutku Vinum predstavlja čak 11 ozbiljnih etiketa. Pored onih sa trofejima tu je upečatljiva premijum linija sa barikiranim šardoneom, pino noarom, fankovka i sovinjon blan, izuzetno popularna i originalna kupaža Mustra, bermet i bermut... A kada ste vi stigli u firmu bila je to mala vinarija na lokalnom glasu u mestu velike vinske tradicije, vinarija sa određenom istorijom iza sebe koju je trebalo odbraniti, ali i krenuti nekuda napred. Kako ste videli zadatak koji vas čeka?
- Odmah po dolasku sam shvatio da je visoki kvalitet koji vinarija poseduje u neskladu sa skromnom pozicijom na tržištu koju smo u tom trenutku imali. U startu je bilo jasno da me čeka rudarski težak posao koji se na staroslovenskom još zove „brand bilding“. Ipak, hrabrila je činjenica da su do mene dopirale samo reči hvale od strane stručne javnosti i kolega vinara, pre svega na rad tandema Milana Ubavića, vlasnika vinarije, i Tanje Đuričić tadašnjeg Vinum tehnologa. Nije slučajno Vinum Frankovka u Parizu bila jedno od prvonagrađenih srpskih vina na nekom od međunarodnih takmičenja. Jednostavno, stigao sam među ljude koji su imali znanje, želju, viziju, ljubav prema vinu.

Milan Radovic (5)

Da li je to bio samo trgovački impuls ili ste imali iskustva sa vinima od ranije?
- Petnaest godina radnog iskustva, znanja i veštine koje sam usvojio radeći u velikoj beogradskoj kompaniji MPC Holding samo je trebalo primeniti u Vinumu kako bi spala prašina sa ovog poslovnog bisera i on zasijao na vinskoj mapi. Priznajem, iskustva sa vinima dotle bila su bogata, ali vezana isključivo za kafanski sto (smeh). Prodavao sam Zlatopramen piva, alkoholna pića poput Jonny Walker, Smirnoff, Baileys...  Vino je došlo u drugom poluvremenu kao logičan sled, sazrevanje, nadgradnja. Imao sam i sreću da na startu angažovanja u Vinumu imam pored sebe i doajena vinske komercijale Miroljuba Obradovića, čija su mi znanja o prodaji vina bila od nemerljivog značaja.

Za koje ste se prvo Vinum vino vezali, koje ste najlakše a koje najteže u početku plasirali?
- Sauvignon Blanc je bio ljubav na prvi gutljaj. Zajedno sa grašcem je on i dan danas udarni tandem prodaje. Ali Frankovka je nešto što za mene predstavlja izazov i velika mi je želja da zauzme mesto koje joj s pravom pripada.

Postojala je i postoji li danas određena pozitivna i negativna srpska vinska mapa kada je plasman u pitanju, geografski posmatrano ali i prema mestu prodaje?
 - Od početka pozicioniranja Vinum vina na tržištu insistirao sam na prisustvu naših etiketa u svim kanalima prodaje. Na taj način postigli smo bržu i bolju prepoznatljivost kod krajnjih kupaca. Najdraža i najbolja mesta za prodaju i kupovinu su mi svakako vinoteke koje na najbolji mogući način obezbeđuju jedan od osnovnih postulata merčandajzinga, „first in/first out“ (popularan je naziv FIFA kod naših distributera, izveden iz transkripcije „frst in/frst aut!), jako bitan prilikom kupovine vina. Tokom poslednjih deset godina došlo je do ekspanzije vinoteka, kvaliteta rada, a samim tim i prodaje u njima. Što se posebno odnosi na Beograd dok negativce u kontekstu ovoga pitanja ne bih pominjao. Bitno je da sam ih davno prepoznao i da ih odavno zaobilazim.

Milan Radovic (13)

Postoji li nelojalna konkurencija u poslu koji obavljate i u kolikoj meri, menja li se tu takođe nešto tokom godina?
- Prirodno je da ljudi žele da dobiju što bolje vino za što manje para, a da se određeni broj proizvođača prilagođava ovoj potrebi kupaca, zapravo njihovoj kupovnoj moći. Ipak iznenadi me da i dalje postoje konzumenti vina koji pitaju da li imamo da prodamo barrique vina u rinfuzi?! Nadam se da ćemo dostići standard da nam 700 – 800 dinara za buteljku ne predstavlja luksuz, da konačno zapečatimo stav kako je staklena ambalaža za vino, a plastika za deterdžent. Kada su u pitanju ljudi koji posluju van zakona, proizvode i prodaju alkohol na crnom tržištu, to je nešto čime treba da se bavi država i nešto čemu treba stati na put. No, čini mi se da tu daleko veće probleme imaju destilerije.

Penušavac Dina doneo je nacionalni trofej iz Sofije (BIWC), koliko je to bilo očekivano i da li je nešto promenilo kod popularnosti Vinum vina na globalnom planu?
- Prvo pa Dina, ostvari se san! Čista metafizika. Zaslužena nagrada za omaž kojim smo hteli da se kroz vino, ime vina i etiketu, odužimo dedi vlasnika vinarije Dini Stražimešterovu. Čoveku koji je na posredan način najzaslužniji za postojanje vinarije Vinum.

Grašac, pino noar, šardone, teško je odabrati... Da li je uzrok sve veće popularnosti vaših vina veliki skok kvaliteta ili je nešto drugo u pitanju?
- Evo, već je pet godina kako smo u novom prostoru i kako je sa nama tehnolog Jovica Urošević. Komoditet osvojenog prostora uz nova enološka znanja i snagu donela su pomak u kvalitetu.

Milan Radovic (3)

Koliko je zapravo Vinum popularan u Srbiji i oseća li se uticaj međunarodnih priznanja na prodaju vina?
- Pored svega pozitivnog što se događa, ne odstupamo od osnovne ideje da budemo boutique vinarija. Srazmerno tome je naša popularnost. Svakako da nismo mainstream viske scene Srbije, nismo A1 hit na prvu loptu sa nekog LP-a, više smo ona četvrta pesma na B strani. Kvalitet koji se otkriva i u kome se uživa. Alternativa. To je pozicija koja i meni savršeno odgovara, u kojoj i sam uživam.

Vinski turizam je konačno pokazao svoj značaj dolaskom korone a vi ste relativno srećno pogodili upravo taj trenutak sa novim objektom, degustacionom dvoranom, ljudstvom kada je somelijer Milena Zakarić došla u Vinum da se bavi tom oblašću?
- Vinskim turizmom smo počeli da se bavimo i pre korone. Nikakvu sreću pa makar i relativnu ne bih vezivao za ovu nesreću koja nas je zadesila, ali kao malo preduzeće pokazali smo prilagodljivost novonastaloj situaciji. Pojačani Milenom Zakarić koja svaki vikend vredno sačekuje goste, naša, već par godina širom otvorena kapija, u uslovima povećanog broja domaćih turista donela nam je i rast prodaje „na pragu“. Imamo i nekoliko dešavanja unutar same vinarije poput Vinumovog Dana grašca u junu, Grožđebal u Vinumu tokom septembra, Pinole u novembru... Sve to skupa doprinosi postepenom rastu naše popularnosti, samim tim i prodaje.

Milan Radovic (11)

Kako vidite Vinum za pet godina i svoje mesto u njemu?
- Kao skockan do kraja u svakom segmentu. A sebe? „Da malo karikiram nešto što je Džoni Štulić svojevremeno napisao, u mojoj verziji to bi zvučalo kao: „Namešten u sobi, s pogledom na sat ...“. Najbolje tek dolazi.

Šta se novo očekuje u Vinumu i na čemu se najviše radi?
- Očigledno je da najviše inspiracije nalazimo u grašcu od koga pravimo tri različita vina, Grašac Beli, barikirani Grašac 26 a, kao i Dina grašac penušavac... Vinum, kao adresa na kojoj stanuje ova autohtona sorta.

Da li je u ovom trenuku domaće tržište dovoljno veliko i otvoreno za Vinum vina.
- Naše tržište je zapravo tržište Srbije. Na liniji Subotica – Novi Sad – Sremski Karlovci - Beograd, plus patriotski Čačak i slobodarski Niš, prodamo ogomnu većinu naših vina. Ima dovoljno prostora za sve.

Milan Radovic (8)

Koja su vaša omiljena vina?
- Nisam „rasista“. Belo, rose, crveno, crno, „All my Favorite Colors“ pevaju Black Pumas. Jedino što kako noć odmiče postajem „daltonista“. Međutim, ako bih izdvojio vina koja nisu sa Vinum etiketom, po ukusu su mi sovinjon blan vinarija Jeremić i Aleksandrović, Rose Sec Zvonko Bogdan, Cuve NO ½ Ivanović i Momentum Veritas.

Da li bi sa iskustvima stečenim iz vinskog posla posadili vinograd, napravili vinariju, postali vinar?
- Za jedan takav poduhvat potrebna su ogromna sredstva, a ja sam „dječače odveć star“ da bih funkcionisao po principu kad bi bilo... U Vinumu se osećam kao kod kuće, kao svoj na svom.

Deset godina ste u Vinumu, koja vam je prva asocijacija na broj deset?
- Milko Đurovski!   |

Još jedan uspeh

Najnovija potvrda kvaliteta posla koji radi vinarija Vinum stigla je tokom rada na ovom tekstu iz gradića Nadaš u Mađarskoj gde je održano veliko ocenjivanje vina od grašca iz pet zemalja, u organizaciji pečujskog vinskog magazina Pecsi Borozo. Kruna inače velikog uspeha srpskih grašaca na ovom nadmetanju je trofej i veliko zlato za Dina brut 2018, Vinum kao najbolje penušavo vino, uz još dve zlatne medalje za mirna Vinum vina, Grašac beli 2019 i barikirani Grašac 26A 2019. Eto nama povoda i za sledeći razgovor. 

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama