Davorin Majhenšek: Naša vina vojvođanska fina

Iako se često čuje da je budućnost srpskog vinarstva u udruživanju, to je i dalje retkost među ovdašnjim proizvođačima. Pa ipak, sledeći i iskustva Udruženja vinara iz Negotina, u Novom Sadu je prošle godine osnovano Udruženje vinara Vojvodine – i to bez posredovanja neke državne institucije, nevladine organizacije ili inostrane fondacije!

Kao nastavak te ideje nedavno je u centru Novog Sada, u Dunavskoj 31, otvorena i vinoteka „Naša vina“, pod čijim brendom udruženje planira da krene u širu promociju svojih vina i vinske kulture uopšte.

„Ajnfort“ kapija na ulazu u vinoteku i šank stolovi u šarmantnoj baštici, najavljuju ulaz u svojevrsni mali vojvođanski vinski lavirint. Vinoteka ima dve prostorije, prvu namenjenu prodaji, gde je izložena celokupna ponuda, te iza nje malu salu za degustacije, prezentacije i edukaciju.

Iako smo ih posetili oko podneva, bilo je vrlo živo. U sali za degustacije jedan od članova udruženja ima sastanak, mušterije dolaze, traži se sve, od buteljke probusa za poklon i flaše rozea za kuću, do rinfuze italijanskog rizlinga za velike zabave. Već na prvi pogled „Naša vina” deluju kao odlično mesto za početak sopstvene vinske avanture.

O novom vinskom mestu u Novom Sadu i novoformiranom Udruženju vinara Vojvodine porazgovarali smo sa njihovim menadžerom Davorinom Majhenšekom.

Kada je nastala ideja o osnivanju udruženja?
- Negde pre tri godine. Očekivali smo tada pomoć od države, ali nismo je dobili. Takođe, neki vinari koji su bili potencijalni članovi odustali su od toga kada se ispostavilo da će udruženje morati da se samofinansira. Sada je već drugačija situacija jer su pokrajinske vlasti odlučile da podrže našu inicijativu konkretnijom pomoći. Bilo je, dakle, samo potrebno da se krene...

Ko je sada u tom udruženju?
- Počeli smo praktično sa radom 2. novembra 2012. godine, kada je otvorena vinoteka „Naša vina”, a udruženje čine Mačkov podrum iz Iriga, Vindulo iz Temerina, Vinarija Đurđić iz Sremskih Karlovaca, Departman za vinarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Vinarija Vinum iz Sremskih Karlovaca.

Oko koje ideje su se udružili vinari?
- Spojili su se oko ideje da se izdvoje kvalitetom od kojekakvih „proizvođača“, nakupaca i trgovaca. Da se razvija vinska kultura. Ovo su ljudi koji su vinom počeli da se bave iz ljubavi. Njihova vina imaju dobre karakteristike i vrlo su kvalitetna, a nose i lični pečat tehnologa i teroara.

 Otkuda Departman, čiji je osnivač država, u udruženju gde su svi ostali članovi privatne vinarije?
- Skoro svi vinari iz udruženja su u početku sarađivali sa Departmanom. Prvo su otkupljivali grožđe, a posle uz pomoć Instituta podizali vinograde koristeći institutski sadni materijal i njihove stručne savete. Tako da ulazak Instituta u udruženje ne treba da čudi...

 Koji je uslov za učlanjenje?
- Vrlo jednostavan – morate da budete vlasnik vinograda „jedan kroz jedan“ i da imate dovoljnu površinu vinograda (najmanje oko 4 ha) kako bi proizveli dovoljno vina da ga plasirate na tržište, a ne da ono nestane tokom godine. Član ne može da bude neko ko uzima vinograd u arendu ili otkupljuje tuđe grožđe. I, naravno, potrebno je određeno novčano učešće.

A planovi za budućnost?
- Prva ideja je da u druženje uđe još jedan član, jer je prvobitno bilo koncipirano kao šestočlano. Sami članovi udruženja će odlučiti ko će to biti. Ideja je zatim da se otvori još jedna vinoteka u Vrdniku, a u planu je i otvaranje vinoteke u Beogradu, najvećem tržištu u zemlji. Paralelno sa ovim aktivnostima, pokušaćemo da stvorimo brend „Naša vina“ i da širimo vinsku kulturu.

 Šta je koncept vašeg vinskog bara?
- Najinteresantnije u ovoj vinoteci jeste to što su vinari napravili iskorak i dali podrumske cene. Imamo tridesetak etiketa i petnaest rinfuznih vina. Da bi gost bio zadovoljan i da ne bi otišao kući sa „pogrešnim“ vinom, degustacija je obavezna i besplatna. Gost može da izabere četiri vina koja će besplatno da proba pre kupovine, a mi smo tu da mu pomognemo sugestijama i pričom o našim vinima. Naravno, vino može da se konzumira i u samom baru i tada se boca ili čaša maržira sa dodatnih 20% kako bi se pokrili osnovni troškovi.

 Da li mušterije više traže rinfuzu ili buteljke?
- Pošto je trenutno sezona slava, ljudi se iz praktičnih razloga više okreću rinfuzi. Ali to nije stalan trend, već trenutna potreba. Naravno, postoje ljudi koji uprkos činjenici da je rinfuza identična vinu u buteljci insistiraju da kupe flaširano vino kao poklon ili da to bude ritual prilikom konzumiranja. Mi to, naravno, pozdravljamo jer se uklapa u našu viziju o vinu.

 Kojih pet etiketa iz vaše vinoteke su trenutno najtraženije?
- Ako krenemo od Vinuma, priču vodi sovinjon blan koji je već etabliran i koji ima velika internacionalna odlikovanja. Na vašem Velikom Blind Testu 2012 ušao je u prvih 10, a nosi i etiketu „najbolje iz Vojvodine“. Što se tiče Departmana, tu bih istakao dva vina, prvo je probus, relativno nova sorta sa Departmana koja je nastala ukrštanjem skadarke i kaberne sovinjona, a dobijen je fantastičan rezultat – robusno, karakterno vino sa velikim potencijalom za odležavanje. Očekujemo uskoro i probus barik, što će biti prava ekskluziva. Drugo vino je sila, sorta koja je priznata 1988. godine i čiji su „roditelji“ kevedinka i šardone, a tvorac dr. Sima Lazić. To je osvežavajuće, startno, lagano, pitko, belo vino. Zatim, Vinarija Đurđić je već šire postala poznata po svom kaberne franu, što je svakako raritet u Srbiji, kako zbog sorte koja je slabo zastupljena, tako i zbog činjenice da je ovo vino odležalo godinu dana u bariku. Iz ponude vinarije Vindulo istakao bih kupažu Three Stars koju čine kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo. Iako je Vindulo poznat po belim vinima Three Stars je postao otkrovenje i sve više restorana ga u rinfuzi kupuje kao svoje vino kuće. Iz ponude Mačkovog podruma se bez pogovora ističe portugizer Svatovac, mlado, lepršavo, crveno vino, bogato voćnim aromama, koje se lako sljubljuje sa hranom. A treba istaći i da se izvozi i u Ameriku. Što bi gospodin Sava Jojić Mačak rekao: „Obrisao sam prašinu sa ove sorte i vratio joj stari sjaj.“