Nebojša Aleksić: U Srbiji je glavna prepreka način razmišljanja

Nebojša Aleksić: U Srbiji je glavna prepreka način razmišljanja

Vinarija Temet iz Lozovika osvojila je naziv najbolje u Srbiji dva puta za redom, 2019. i 2020. godine. Nedavno je organski sertifikat za lozu pridružen ovom jedinstvenom uspehu, pa nam dogodine sleduje i prvi organski Temet penušavac.

Pritom, veliki zaokret ka autohtonim sortama u vinogradu samo je deo dijalektičke slike čiji ram čine nove tehnologije u podrumu, još jedan objekat vinarije završen nedavno, inovativni zahvati u oblasti dizajna, ali iznad svega filozofija vlasnika vinarije Nebojše Aleksića prepuna, za srpski mentalitet, neobičnih intencija. Naravno, ako se u to ubraja nagonska potreba da se otkriju vrhunski vinogradarski položaji kakav je Beli kamen i očuvaju za generacije koje dolaze.

Koliko zapravo smatrate da ste uspeli u odnosu na ono što ste zamislili kada ste počinjali Temet?
- Pitate da li sam uspeo? Glavni uspeh je u tome da uživam u svemu, a početni entuzijazam prerastao je lagano u sanjarstvo i sada sanjam. Tokom decenije postojanja Temeta vino me je zanelo, predao sam se i počeo da živim potpuno drugačijim načinom života, u skladu sa prirodom. Pritom, ljudi plaćaju za ovaj divan hobi i radost da radim posao koji volim iznad svega. Mnogi govore tebi je sad lako, ali se ne bih složio jer stalno želim da napravim nešto zanimljivo, nešto što će ne samo Temet nego i druge kolege da stavi na vinsku mapu sveta, da naših vina bude u Londonu, Njujorku, Tokiju... Time se vodim, da budemo poštovani u regionu i čitavom svetu. I to će biti moj život, moja vinska misija.

Nebojsa Temet (4)

Kako se u to uklapa prelazak na organsku proizvodnju? Da li je to osluškivanje vinskih trendova ili postoji nešto drugo u tome?
- Pre svega, pa i pre svakog uspeha, želim da ostavim zdravu zemlju budućim generacijama. Neko je skoro pitao zašto organska proizvodnja kada se organoleptički to ne odražava značajno u vinima. Možda se odražava, možda ne, ali ja to osećam. To je moja zemlja koju hoću da čuvam za neke buduće generacije, ne da vinima podignem cenu ili da ih lakše prodam.

Da li razmišljate i o danas sve popularnijim vinima s mimalnom intervencijom u podrumu?
- Takva vina, koja na enegleskom zovu low intervention wines, ne moraju da imaju veze s organskim vinom. To su zapravo vina vinifikovana tradicionalnim metodom. Organsko vinarstvo je tretiranje biljaka bez pesticida, insekticida, herbicida, otrova, isključivo uz upotrebu sumpora i bakra u strogo određenoj meri. Takođe, u savremenoj tehnologiji 99% onoga što se koristi je organskog porekla, što govori da suština organskog nije u načinu proizvodnje vina već rad u vinogradu.

> Početni entuzijazam prerastao je lagano u sanjarstvo i sada sanjam.

Uputite nas malo na koji način radite u vašem podrumu?
- Naša vina nisu deklarisana kao low intervention, ali sva crvena radimo bez filtriranja, fajninga, sva su na divljim kvascima... Pri čemu ne treba biti isključiv, ne može se sa svakom sortom i stilom raditi isto. Neki ljudi tako žive i zato rade sve isto, ali vinar mora da osluškuje prirodu, i zemlju, i sortu. Organika se radi zbog očuvanja zemlje i čistog proizvoda .

Nebojsa Temet (3)

Kad bi ponovo počinjali, šta bi danas drugačije radili?
- Sačekao bih nekoliko godina i pojavio se isključivo sa zrelim vinima, pod dva sadio bih samo autohtone sorte, a kao treće ne bih pravio više od četiri etikete.

Da li to znači da se kajete što danas imate desetak etiketa, što imate nekoliko internacionalnih sorti?
- Ne kajem se, ali zaista mislim da neke stvari treba drugačije postaviti. Ljudi sade prokupac na Fruškoj gori, a ja kažem Fruška gora je za probus, neoplantu, silu. I tačka! Tri sorte maksimum u vinogradu, četiri vina na tržištu! Ali za tako nešto mora i tržište da se menja i edukuje, gde upirem prst na vinare i medije. Ponavljam, ne kajem se što imamo Tri Morave kao noseći brend za gastro, ili kao vino bez hrane, za mlađu populaciju koja tek ulazi u vino. Sve ovo drugo,  Ergo beli i crveni,  Tri Morave rezerve, Beli kamen, to je ukupno nekih 40.000 litara, možda četvrtina proizvodnje. I upravo bih samo toliko najradije pravio. Sa druge strane, verovatno toga ne bi ni bilo da nije bilo Tri Morave. Na početku sam planirao da radim do 100.000 boca, a sada smo već na dva puta toliko pri čemu najiskrenije želim da se priča o berbama, a ne o tabelama prodaje i uspeha pa da se vino i ne proba.

> Grožđe se kupuje više nego ikada, spretni su trgovci skapirali da bolje prođe dobar brend sa prosečnim vinom nego odlično vino bez marketinga.

Šta je glavna mana srpske vinske scene?
- Način razmišljanja, odnosno naš mentalitet koji treba da se menja u pravcu autohtonosti i smanjenja improvizacije. Ne treba nama samo 500 vinarija, već nekoliko hiljada! Ali nam za to treba još daleko više hiljada hektara vinograda, pa tek potom možemo da razvijamo priče o organici i biodinamici. Na tržištu imamo bezbroj etiketa koje su samo brend, što je takođe legitimno. Grožđe se kupuje više nego ikada, spretni su trgovci skapirali da bolje prođe dobar brend sa prosečnim vinom nego odlično vino bez marketinga. Ako srpski domaćin ima dobro vino a ne poznaje tržište, ostaje neprimećen. I suprotno, brendovi bez vinograda i prepakovana vina naviru svakog dana, što nije dobar pravac.

Nebojsa Temet (6)

Da li vi kupujete grožđe?
- Imamo 37 hektara gde 12 još nije u rodu. Imamo kooperante iz našeg vinogorja koje kontrolišemo, i gde smo ranije kupovali ukoliko nam je bilo potrebno. Od berbe 2022. imaćemo samo naše grožđe. Međutim, trenutnu klimu i entuzijazam koji vlada oko vina u Srbiji treba iskoristiti jer ako zastanemo na dosadašnjem nivou neće biti dobro. Kao što nije dobar pravac osloniti se na priču o kaberneu, šardoneu i merlou iz Srbije, tako nije dobro ni porediti prokupac, tamjaniku ili moravu sa drugim svetskim sortama. To su babe i žabe.

Ubrali ste ove godine oko 330 tona grožđa i proizveli približno 180.000 litara vina. Da li vas je pogodila kriza izazvana pandemijom?
- Ne toliko s obzirom da imamo verne privatne kupce. A i „ritejl“ je prošle godine radio bolje nego u 2019. Meni je najvažnije da smo ušli u ritam za crvena vina.

> Lično bih voleo da dođemo u fazu dosadnog vinskog tržišta u smislu da se definiše gde se šta sadi, uzgaja i pravi.

Šta to znači?
- Da nam je Ergo crveni iz berbe 2017 sada na tržištu, a da će berba 2018 u prodaju tek za dve godine. Napravio sam ogroman faul sa našim prvim velikim berbama 2011. i 2012. godine iz kojih smo proizveli malo i gotovo sve pustili u prodaju. Onda je došla loša 2014. godina kada crvena vina nismo ni pravili, pa u takođe tankoj 2015. godini smo bukvalno sva crvena vina rasprodali iako ih praktično nismo ni nudili. A ostati bez vina uopšte nije dobro za poslovanje. Pet godina kasnije konačno znam da u podrumu imam 100.000 boca Erga crvenog i miran sam, uhvatili smo ritam.

Neophodan je znači petogodišnji jaz za miran vinarski san?
- Minimalno toliko za crvena vina. Iz berbe 2017 imam vino Dobra godina, imao sam ponudu koja se ne odbija da odmah prodam čitavu količinu, ali sam glatko odbio jer kad imaš dobar proizvod kao adut u rukama prodaja uopšte više nije tema. Vina kao što je Beli kamen 2017 radićemo samo u vrhunskim godinama poput 2019, dok iz 2020. neće biti ni Tri Morave Rezerve.

Nebojsa Temet (5)

Šta je najveći adut za vinsku budućnost Srbije?
- Potencijal podneblja za razvoj vinograda kojih u ovom trenutku nemamo dovoljno. Međutim, Srbija neće moći sama da se pozicionira u svetu. Ali sa Bugarskom i Rumunijom, Grčkom, možemo nadograditi neophodnu priču u pravcu istorijskog nasleđa Vizantije, daleke prošlosti.

Gde je Srbija danas u odnosu na region?
- U tehnološkom smislu je možda ispred svih. Idemo i prebrzo u budućnost jer u filozofiji moramo još mnogo da radimo u smislu autohtonosti i vinograda. Vinarije se zidaju, kupuje sa dobra oprema ali bez osnova u vinogradima. Na tržištu kaskamo, nema udruživanja ni zajedničkog nastupa, promocije Srbije kao vinske zemlje. Jednostavno moramo zajedno nastupati.

Koji vinski deo Srbije ima najveći potencijal?
- Fruškogorsko vinogorje za vinski turizam, a Jagodinsko vinogorje i Negotin kao najpotentnija vinogorja. Čini mi se da su to tri vinogorja koje mogu da iznesu najautentičnija i najkompleksnija vina. Jagodinsko vinogorje, odnosno Lozovik kao mikrolokalitet je taj gde vegetacija kreće dve nedelje ranije što pravi veliku razliku kod fenolne zrelosti. Prokupac iz našeg kraja i onaj koji se dešava u Župi ili Toplici doista pokazuje drugačiji karakter. Različita je nadmorska visina, zemljište, operacije u vinogradu, tehnologija...

Kao nekome ko ima i moravu i tamjaniku u vinogradu, koju sortu od te dve smatrate da može da iznedri bolje vino?
- Tamjanika je možda interesantnija za tržište, ne samo domaće, dok u kompleksnosti morava može biti zanimljivija.

Nebojsa Temet (2)

U Srbiji se desetak godina unazad dosta toga dešava na vinskoj sceni, čak imam utisak da je to za tržište i previše, ljudi ne uspevaju da pohvataju šta je tu sve dobro, šta zanimljivo, šta je samo trend...
- Ne treba graditi vinsku i vinogradarsku priču na egzibicionizmu. Lično bih voleo da dođemo u fazu dosadnog vinskog tržišta u smislu da se definiše gde se šta sadi, uzgaja i pravi. Zna se da je rizling u Alzasu, kupaže u Bordou. Zašto Fruška gora ne bi pravila super penušavac, bila regija za grašac i tačka. Možda još probus, neoplantu... Zašto se od smederevke ne bi napravila ista priča kao od malvazije u Istri, pa raditi recimo malo duže maceracije? Imamo petnaestak ozbiljnih naših sorti samo im treba naći najbolje podneblje. Potom se igrati još malo u vinariji, malo oko odležavanja i to je ključ.

> Ključna reč pokretanja sveta je moda, ne samo u vinarstvu.

Dosta razmišljate u pravcu proizvodnje vina u budućnosti. Šta su vam tu smernice osim organske proizvodnje i autohtonih sorti?
- Ključna reč pokretanja sveta je moda, ne samo u vinarstvu. Sve evoluira, samo treba biti obazriv. Industrije moraju da rade, multinacionalne kompanije su u enologiji, zaštiti, hemijskim sredstvima, proizvodnji tankova, opreme. Ali ključ je u unapređenju vinograda. Grubo rečeno, oko 70% procesa se uradi isto u svim vinarijama,  a razliku prave detalji u vinogradu, vinifikaciji, odležavanju, kao i pristup marketingu. To nas i naša vina u Temetu čini drugačijim. Detalji su bitni i njima treba da se bavimo. Detalji, detalji, detalji u svakom smislu, od vinograda pa nadalje.

Za kraj, šta novo možemo da očekujemo iz Temeta u 2022. godini?
- Za sada ne mogu tačno da kažem. Probaćemo vina tokom leta, ako imaju potencijal za dalji rast nećemo ih puštati, ali bi trebalo da se pojavi Dobra godina 2017, potom single vineyards sortna vina od prokupca i morave u istom stilu kao Tri Morave rezerva belo, znači duga maceracija ali ne u pravcu oranž vina. Očekuju se i merlo i širaz, sve sa poteza Beli kamen. Možda neka od tih vina, prokupac i morava budu premijerno na sledećoj Regionali.   |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama