Saša Novaković: Novi čuvar Šumadije

Saša Novaković: Novi čuvar Šumadije

Vlasnik vinarije Art Wine iz Grošnice Saša Novaković novi je predsednik Udruženja vinara Šumadije. Na to mesto došao je nakon isteka četvorogodišnjih mandata Božidara Bože Aleksandrovića (Vinarija Aleksandrović) i Veselina Despotovića (Despotika), a na predlog Mije Radovanovića i Bože Aleksandrovića.

Sa 30 godina staža u fotografiji, 13 samostalnih izložbi i 80 značajnih nagrada iza sebe, Saša je prva vina krenuo da pravi 2006. godine na imanju gde su mu rođeni pradeda, deda, otac i on. Trenutno vodi proizvodnju u tri vinarije, a konsultant je u četvrtoj.

I dok degustiramo novitete iz njegove male, nedavno dovršene butik vinarije koja se ogrnuta vinogradom bukvalno nadvila nad Kragujevcem, počinjemo razgovor s pitanjem šta ga je to preporučilo da dođe na čelo jednog od najorganizovanijih udruženja vinara u Srbiji?

ART WINE (3)

- Verovatno to što stojim čvrsto na zemlji. Dogovor je trajao satima i mada sam bio mišljenja da bi za predsednika trebalo izabrati Miju Radovanovića, on je bio za to da to ipak bude neko mlađi, a Boža Aleksandarović je rekao: ,,Treba nam čovek odlučan, neko ko ume da lupi rukom o sto i da brzo reaguje“.

Šta bi mogao biti vaš prvi korak na novoj funkciji?
- Udruženje, kome inače dugujem sve, dugo je bilo najagilnije, najorganizovanije, najkompatibilnije. Sjajno smo radili i družili se, a onda smo u poslednje dve godine posustali i postali totalno netransparentni i zbog toga došli pomalo u zapećak. Takođe ozbiljan problem koji nasleđujem je što od 40 članova udruženja njih 15 -tak  ne proizvode vino nego su postali članovi udruženja kako bi ostvarili prava na subvencije. Zato je jedan od mojih prvih uslova bila izmena Statuta u smislu da oni koji su ad hoc članovi nemaju pravo odlučivanja, jer mislim da nije u redu da isto pravo odlučivanja imaju oni koji proizvode stono grožđe za pijacu i mi koji proizvodimo vina sa geografskim poreklom.  U čitavoj toj priči neophodno je što pre podizanje nivoa svesti o važnosti geografskog porekla kao i inicijativa o korigovanju granica vinskog rejona Šumadija, te vinogorja u okviru rejona.Takođe zajednički nastup i umrežavanja šumadijske vinske priče kao regije u vinske karte. To su teme o kojima sam govorio na sastanku.

ART WINE (12)

Zbog čega je toliko bitno korigovanje granica vinskih regiona?
- Sigurno ne znate da ova moja Grošnica ne pripada Šumadiji, tačnije, označena je kao vinogradarska oaza iako se centar Šumadije nalazi svega dva ili tri kilometra vazdušne linije odavde. Maksimalno ću se truditi da uradimo reviziju vinskih rejona. Drugi me ne zanimaju, ali na primer Jagodina i Levač se moraju vratiti Šumadiji jer su vina iz tih vinogorja stilski znatno približnija šumadijskim nego župskim! Takođe, ne znam kako su oni koji su crtali granice rejona uspeli da ispuste Venčačko vinogorje iz podele?! Nema mu ni imena. Dok je Venčačka vinogradarska zadruga već imala struju, u Beogradu su još uvek bila samo kandila na zidovima. Možda bi Venčac mogao biti oaza, ali nema potrebe kad je u samom centru zbivanja i on kao takav mora postojati i biti odvojen od Oplenačkog vinogorja.

ART WINE (23)

Tržište pokazuje jasan afinitet prema autohtonim vinima poslednjih godina. Na drugoj strani, Šumadija je i dalje u najvećoj meri okrenuta internacionalnim sortama. Da li to vidite kao problem i da li postoji želja da se više uzgajaju, pre svega, prokupac i tamjanika kao najpopularnije domaće sorte?
- Šumadinci su pokazali najbolje rezultate s internacionalnim sortama i to valja imati na umu. Mnogi relevantni autoriteti su zaključili da merlo i kaberne fran daju izvanredne rezultate u Šumadiji. Isto važi i za kaberne sovinjon, šardone i beli sovinjon. I to je činjenica. Sa druge strane, imam uzdržan stav po pitanju prokupca.

Zbog čega?
- Zato što se 50 godina ništa nije radilo na njemu i sada svi očekuju da se to promeni preko noći. Ne kažem da ne treba da sadimo i domaće sorte, ali zašto bi zapostavili ono u čemu smo u Srbiji najbolji!

ART WINE (31)

Ima li u Šumadiji vinara koji se okreću organskoj proizvodnji?
- Mislim da nema. Lično nemam afiniteta prema tome, možda i zato što do sada nisam imao priliku da probam neko organsko vino koje bi mi privuklo pažnju.

U kom pravcu pretpostavljate da će se razvijati srpska vinska scena?
-U narednih desetak godina opstaće pre svega veliki, oni sa izgrađenim brendovima, poput vinarija Aleksandrović, Radovanović, Kovačević, Temet, Zvonko Bogdan, Virtus i drugi, ali i ovi mali, sitna riba kao što sam ja, koji imaju kvalitet i pre svega autorski pečat u svojim vinima. Nažalost, najveći broj onih vinarija koje su između, a koje su nastale tokom poslednjih nekoliko godina, mislim da će biti u velikom problemu ako im prodaja ne krene negde izvan Srbije. Jer, u ovoj barici u kojoj svi plivamo biće jako teško prodati vina. Bez obzira na kvalitet vina koji je generalno u Srbiji već sada veoma visok, vinska kultura kod nas i dalje zaostaje. Jednostavno, vina se i dalje ne piju dovoljno da bi tržište moglo da prati porast broja vinarija.

ART WINE (18)

Mnogi ističu da je osnovni problem Srbije nedostatak vinograda?
 - Država je odlučila da pomogne, čemu se klanjam, i treba da podižemo vinograde. Ali gde je onaj korak pre toga, razmišljanje gde će to vino na kraju da se plasira? Posebno u trenutku kad je nedavno napravljena priča o slobodnoj trgovini sa Makedonijom i Albanijom. Šta ako se dozvoli da na jesen sa juga pristignu tone i tone grožđa? Sa jedne strane je to potpuno suprotno od onoga što predviđa  Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva. Takođe težimo Evropskim standardima gde je strogo zabranjen međudržavni promet grožđa, a može se desiti da upravo napravimo baš takav propust. Da ne govorim o tome da predstavnici najvećih srpskih proizvođača vina traže da im se odobri kupažiranje domaćeg i uvoznog vina.

Kako prevazići barem deo problema u budućnosti?
- Udruženje će raditi na tome da se ukaže stručna pomoć novim i neafirmisinim proizvođačima iz našeg rejona kako bi ostali na vrhu kvaliteta srpskih vina. Pomoćićemo članovima Udruženja na ostvarivanju prava na subvencije u okviru postojeće Strategije razvoja, a uz stručnu pomoć kod podizanja novih zasada planiramo i predavanja iz oblasti vinogradarstva i proizvodnje vina.

ART WINE (4)

Za kraj, recite nam u kom pravcu će se razvijati Art Wine?
- Nastaviću da proizvodim pre svega vina vrhunskog kvaliteta sa autorskim pečatom. Sortni sastav ćemo možda proširiti za karmener i eventualno prokupac. Dotle ostajem ovo što jesam iskren, srčan, pedantan, tačan i kao vinar i kao neko ko je prvi među jednakima. Samo jedan od čuvara Šumadije, kakav je naziv moje najpoznatije izložbe.  |

Foto Ivana Čutura 
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama