Če Gevara hrvatskog vinarstva

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

trapan wine jamm

Iz južne Istre je u Beograd došao po mnogo čemu svojstven, uspešan i zanimljiv mlad vinar, Bruno Trapan (34). Bez mnogo ustezanja tvrdi da je zahvaljujući društvenim mrežama i internetu napravio malu vinsku revoluciju u Hrvatskoj!

 U Hrvatskoj ga nazivaju revolucionarem, Če Gevarom (Che Guevara), a on se ovde, gde je došao da prezentuje svoja vina na novoj gradskoj manifestaciji Wine Jam i u Srpskoj kući vina, oseća totalno bruno-trapan-6opušteno, iako je na njegovom malom Wine Jamm štandu prava pomama, a ljudi mu prosto otimaju iz ruku bocu pink penušca od terana koju je nazvao Che i koju, izgleda, sve vreme vuče za sobom kao neophodni provijant.

Ljudi u Srbiji očigledno vole teran, malvaziju, ali i taj otkačeni Brunov stil koji on lično i nesebično preliva u vinske arome i vinski duh svojih proizvoda, od kojih Revolution trenutno privlači posebnu pažnju.

Dok počinjemo razgovor bez zle namere da se bavimo politikom, primećujemo napis na njegovoj majici „RUN FOR ISTRIAN TERAN“, koji će nešto kasnije neminovno izazvati intuitivnu novinarsku reakciju. Uostalom, prvo nas je zanimalo, o kakvom je to revolucionarnom duhu reč?

- Nije da sam ja baš Če Gevara, nego je to možda moj stav i nastup koji je, onako, malo ležerniji, Zagovaram malo drugačije stavove, pa je neki vinski novinar ili kritičar napisao jednom prilikom „Če Gevara hrvatskog vinarstva“. Odatle kreće priča o vinu Revolution na crnoj etiketi, pa Che penušac... A onda je tu i činjenica da jako volim kubanske cigare, pa se sve nekako povezalo. Mislim da je u nekom trenutku trebalo malo uzburkati vinsku scenu!

Kako vi to uzburkavate i čime?
- Prvo kvalitetom, onda nekom osobnošću i energijom, i na kraju marketinškim nastupom. Puno koristim socijalne mreže, veoma smo prisutni na svim događanjima koja su važna. Od prvog dana kad bi me neko zvao da dođem, ja sam gledao da to ispoštujem. Moj ležerni nastup vodi ka tome da se preko njega mladi ljudi mogu povezati s vinom, da vino više nije rezervisano za nekakve stare „šajzere“ koji oko šanka mole za jednu čašu...

Vidimo da neprestano nosiš sa sobom taj Che penušac od terana. Šta se to zaista događa sa teranom na severu Jadrana i ko ima pravo na naziv teran, Istrani ili Slovenci?
- Ako Slovenci budu imalo normalni, za njihovo dobro, pustiće nas da koristimo naziv istarski teran, a oni će koristiti kraški teran. Ako ne, oni će moći koristiti ime i situaciju neke tri-četiri godine, jer mi imamo jako mnogo argumenata, bukvalno sve njihove argumente da porušimo. I kad se to dogodi, neće imati nikad više teran osim ako nemaju sortiment terana. Mi imamo sortu teran koja je autohtona za Istru, a oni refošk na krasu, zaštićen kao „metoda prerade refoška na krasu prepoznata kao teran“! Ima tu puno detalja, ali realno bi bilo da popuste i da svi koristimo svoje nazive. Ali, to je politička igra nekog visokopozicioniranog političara koji je stisao nekog nadobudnijeg vinara, da bi sve skupa izašlo u medije. Meni je to medijski fantastično, iz celog me sveta zovu i pitaju: kakav je taj vaš teran?! Sad mi ide isporuka za Ameriku, ali već kukaju: Jao da mi je par hiljada kartona dok traje ova galama, sve bi to prodali! No, jednostavno se komšije nisu poneli fer, jer svi sve znamo. Mi imamo teran datiran iz 1820. godine, kad je Istra imala 49.000 hektara vinograda, od čega 90 % pod teranom.

Istarska malvazija genetski nije malvazija, teran nije teran, pa vi u Istri ste potpuno otkačena ekipa?
- Istarska malvazija nije ista kao pre trideset godina, to je sigurno, ali su dečki koji su je počeli raditi učinili velike stvari, velike iskorake za malvaziju koja je sad prepoznatljiva u celom svetu. Evo, i Riedel je napravio posebnu čašu za istarsku malvaziju koja ide u svaki svetski katalog, što je velika čast ne samo za istarske vinare već i celu Hrvatsku. Malvazija je ozbiljan brend, a na teranu ozbiljno radimo. Imam tri vina od terana, ovaj penušac, roze radim većim delom od terana i, naravno, teran kao odležano crno vino. Varijanta je da sledećih deset godina moramo raditi na teranu kako bi ga doveli na nivo na kojem je malvazija trenutno.

Srpski favoriti

Bruno zna dosta o srpskim vinima, ali je na Wine Jam-u ponovo probao gotovo sva. Posebno mu se dopao Kremen od Matalja, Pinot noir vinarije Belo Brdo i Sauvignon Blanc iz vinarije sestara Aleksić!

Ali, Bruno Trapan će raditi na još nečem drugom?

- Krenuo sam sa jednom kupažom pod imenom Revolution. Ima više razloga zašto se tako zove. Imali smo etiketu koja se zvala Nigra Virgo, koja je bila čisti cabernet sauvignon i to je bilo vino za moju suprugu. Ali sam rešio da se neću više baviti time, već ću svo znanje i sve što imam u podrumu baciti u jednuozbiljnu istarsku kupažu i naći novo ime. Selekcija, barrique, grand cru, sve to nekako ne ide uz moj marketinški nastup i moje godine, pa je tako nastao Revolution. To je i revolucija cenovne kategorije za jedno takvo vino koje je već dve godine najbolje u Hrvatskoj u svojoj kategoriji, gde slična vina koštaju bar 20-30 % više. Hteo sam da se priča o tome i uspeo. I ponosan sam na to, a Revolution je postao ozbiljan brend.

bruno trapan 5

Planirate li širenje vinograda, s obzirom na to da uspesi stižu jedan drugi?
- Apsolutno ne! Imamo 12 hektara organskih vinograda. Nasadio sam se dovoljno za svoje godine, skoro 60.000 loza. Nemam više nikakvu želju. Možda sam po naravi malo lenčina, ali ne volim biti rob svog posla. Tu sam da uživam u njemu, a već i ovo je jako stresno biti glavni vajnmejker koji gine u procesu proizvodnje. Na kraju sve to teba nadgledati i prodati. Imam 60.000 boca, dodaću još dvadeset hiljada i od svega živeti kao „bubreg u loju“! Mogu, eventualno, raditi na kvalitetu i na podizanju cene (smeh), ali na kvantitetu – nikako!

Istarska malvazija nije malvazija?

Rezultati najnovijih ampelografskih istraživanja dokazuju da se po izoenzimatskim i DNA analizama malvazija istarska razlikuje od drugih danas poznatih malvazija. Sam naziv malvazija (malvasia) prema grčkim autorima Krimbasu (1943) i Logothetisu (1963) potiče od grčkog grada Monembasia, s Peloponeza. Interesantno je da se već u XIV veku u Veneciji prodavalo vino iz Grčke pod nazivom Malvagia, a lokali u kojima se prodavalo to vino nazivani su Malvasie.
Prvi pisani podaci o uzgoju malvazije u Istri potiču iz 1891. godine, dok je prvi, vrlo kratak, opis sorte dao D. Libutti 1913. godine nazivajući je malvazija bijela.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama