Aleksandra Milić: Etiketa je portret vina

Arhitekta po obrazovanju, ali da bi se bavili arhitekturom, kaže, neophodno je da „imate razvijen osećaj za lepo, kao i matematičku jasnoću i preciznost“. Osim grafičkim dizajnom i uređenjem enterijera, Aleksnadra se bavi i izradom digitalnih slika, a ponekad piše i poeziju „za sebe i svoju dušu“. Saradnja s Virtusom bio je za nju prvi susret s osmišljavanjem i izradom vinskih etiketa.

- Putujući po Srbiji u godini korone obišla sam nekoliko vinarija, a mesto koje je na mene ostavilo poseban utisak kako zbog arhitekture, tako i odnosa s prirodom, bila je vinarija Virtus.  Nekoliko meseci kasnije drugarica me je obavestila da u Virtusu razmišljaju o redizajnu etiketa. Preporučila je mene i tako je krenulo da bi na kraju preraslo u divnu saradnju i izazovan proces rada u kojem sam beskrajno uživala.

Pijete li vino i koliko ste upućeni u vinsku kulturu?
- Pohađala sam Kurs za ljubitelje vina SERSA koji bih svakome preporučila. Za mene je to kurs opšte kulture gde se istovremeno uči i druži. Da bi ste postali poznavalac vinske kulture potrebno je mnogo iskustva i znanja. U tom pogledu još sam amaterka što me ne sprečava da uživam, naročito u crvenim vinima bogatim zrelim taninima.

Kako je teklo istraživanje pre početka rada na etiketama, odakle inspiracija?
- Istraživanje je započelo uočavanjem osobenosti Virtus vina i karaktera same vinarije. Kako su oni već izgradili identitet baziran na elementima iz Vinčanske kulture, inspiraciju sam tražila u tom bogatom istorijskom i kulturnom nasleđu. Istovremeno sam proučavala primere inkorporiranja tradicionalnih motiva u moderan dizajn, čega najviše ima u Italiji, Španiji i Francuskoj.

Da li imate predstavu kakvi su trendovi vinskih etiketa u svetu?
- Danas je tu, baš kao i u modi, sve dozvoljeno. S jedne strane to je dobro jer imate potpunu slobodu, s druge, kada nema pravila i ograničenja veća je mogućnost da se pogreši, spoji nespojivo ili da se zaluta. Minimalizam, tradicionalizam, eklektizam ili bilo koji drugi stil, čak i namerni kič može biti pravi izbor ako odgovara duhu i karakteru vina i vinarije.

Šta je za vas dobra vinska etiketa?
- Nema savršene etikete, kao što nema ni savršenog vina. Postoji samo težnja ka savršenstvu i ona će se prepoznati. Prema mom mišljenju dobre etikete su one koje imaju priču, stav i identitet. Različiti su načini kojima se to ostvaruje. Kada postoji izgrađena reputacija dovoljno je istaći samo ime vinarije ili vinogorja. Međutim, kada je reč o mlađim vinarijama ili globalno manje poznatim vinskim regijama kao što je naša, onda je lep i upečatljiv dizajn taj kojim se iskače iz neprepoznatljivosti. Likovnost etiketa u svetu se danas razvila do tog nivoa da police sa vinima liče na galerijske izložbe, a na mnogim etiketama dominira isključivo grafika i njena poruka, sve ostale informacije postaju manje važne i smeštene su na pozadinu boce.

Gde su srpske vinske etikete u toj konkurenciji i kakav značaj one imaju za ovdašnjeg kupca?
- Mislim da se u Srbiji ne pridaje dovoljan značaj tome. Etiketa je prvi vizuelni kontakt sa kupcem i njome ćete ga privući, a kvalitetnim sadržajem boce zadržati. U najvećem broju slučajeva domaće etikete su jednolične i nemaštovite. Uočljiv je nedostatak hrabrosti da se uradi nešto novo, posebno, čak i ludo. Takođe, mnogima nedostaje elegancija koja se prevashodno postiže formom, a ne preterivanjem u zlatu ili srebru. Međutim, sa pojavom novih manjih vinarija u Srbiji, situacija se menja i sve je više lepih i zanimljivih rešenja.

Šta ste konkretno predstavili na Virtus etiketama?
- Virtus ima dve linije vina. Kod bazne dominira tema nasleđena sa prethodnih etiketa gde je reč o vinčanskim simbolima unutar kojih je likovno prikazan karakter svakog vina ponaosob. Tako je roze obogaćen romantičnim i letnjim motivima, dok je prokupac kao naša autohtona sorta oslikan šarama iz srpske tekstilne baštine. Etikete ove linije su prepune boja, vesele i razigrane. Kao kontrast tome, etikete premijum linije su otmene i ozbiljne, kod njih je uočljiva elegantna vertikala sa motivom vinčanske figurine. Proces rada jeste bio dug ali interesantan i maštovit, a od velike pomoći je bila sjajna komunikacija sa Natašom Stanković, jednom od vlasnica Virtusa, koje je i sama arhitekta i dobro razume procese kreiranja.

Kakve su bile reakcije iz Virtusa kada su videli vaš rad?
- Divno je bilo čuti da sam uspela da likovno uobličim ideju Virtusa, a posebno da im nije bilo lako da izaberu samo po jedno rešenje od mnoštva ponuđenih predloga.

Koje vam se Virtus vino inače najviše dopada?
- Najviše volim Credo crveni, kupažu najkvalitetnijeg roda iz njihovih vinograda.

Da li imate još neke ponude iz drugih vinarija?
- Za sada ne, ali ako dođe do toga veoma ću im se obradovati. Vinska etiketa je za mene kao slikarsko platno na kojem se portretiše vino iz boce, posebno kreativan i izazovan zadatak.   |

Foto: Ivana Čutura