Miha Batič: Biodinamički vinski guru iz Vipave

Miha Batič: Biodinamički vinski guru iz Vipave

Drugo izdanje Grand Tastinga dovelo je u Beogradu mnoge značajne vinare, među njima i Mihu Batiča (40) iz Slovenije čija su vina danas među najcenenijima u svetu kada je reč o vinarijama iz regiona.

S obzirom na to da praktično nikada nema mobilni telefon sa sobom, pa je i u Beograd došao bez njega („Stoji kod kuće i otac se javlja pa mi posle prenese ko je zvao!“), bila je ovo prilika da konačno dogovorimo intervju i saznamo iz prve ruke nešto više o njegovom vinskom stvaralaštvu, načinu na koji radi i razmišlja, ali i o utiscima koje će poneti iz Beograda.

Koliko vas dugo nije bilo kod nas i kako ste se osećali među beogradskom publikom?
- Vreme ide brzo. Možda je prošlo već i 10 godina od moje poslednje posete Beogradu. Verujte mi, od svega je najlepše to što kad god sam ovde osećam se kao kod svoje kuće. Mi smo uvek bili jedno i drago mi je da se nakon svih ovih godina mog odsustva ništa nije promenilo. Sve je onako kako treba da bude.

Miha Batič 3

Kako je publika na Grand Tatsingu reagovala na vaša vina?
- Prvi utisak je vrlo dobar. Kada sam poslednji put predstavljao svoja vina ovde bila su to ipak drugačija vremena. Sadašnji trend organskih i biodinamičkih vina raširen je po celom svetu pa i ovde, što je na neki način logično. Živimo u vremenu gde su važne različitosti i autentičnost, a mi u našim vinima tome stremimo. Drago mi je što sam video dosta osmeha na licima i što sam prepoznao dosta sreće među ljudima. To je ono što mi daje zadovojstvo kada se probudim jer ću narednog jutra imati još veću potrebu da idem u vinograde i da radim. Dobre reakcije publike te podstiću da sa srećom dočekaš novu berbu i da uvek gledaš nekoliko koraka napred.

> Mogu se menjati i granice, trendovi i tržišta, ali srce mora biti isto

Kako vam izgleda regionalna vinska scena? Da li postoje nekakvi okviri koji nas distanciraju od opštepoznatog na svetskoj vinskoj pozornici?
- Svi zagovaramo terorar. Terorar, tradicija i berba je ono za šta možemo da se vežemo. Ali ja nisam čovek koji će reći da je naše najbolje. Jer ako postoji najbolje svi bismo nosili crnu košulju, crne cipele i bili jednaki, uniformisani. Na sreću, to nije tako. Svi smo drugačiji i svi smo jedistveni. Slično je i sa vinima. Ne čekam trenutak kada će naša vina biti svima u svetu dobra. Na nama je da obezbedimo da ta vina dođu do onih kojima će biti interesantna i koji takva vina očekuju. Tako bi, iz mog ugla, trebalo da razmišljamo.

Miha Batič 21

Šta region razlikuje od drugih velikih vinskih centara?
- Razlike između nas i zemalja potput Italije ili Francuske, koje kao i mi imaju veoma dugu tradiciju, uvek postoje i o tome se može pričati dugo. Ono što je najbitnije je da su ljudi i vera u vino i dalje isti i nepromenjeni tamo gde uzgajamo lozu. Mogu se menjati i granice, trendovi i tržišta, ali srce mora biti isto. Svako veliko vino traži iskrenost. Tu je razlika. Vino smo mi. Takvo vino će najbolje ukazati na razlike, ali i na kvalitet koji na našim prostorima definitivno postoji. Još ako se neka boca negde zaboravi pa je nakon 20-30 godina pronađemo i otvorimo, pa osetimo zadovoljstvo što smo je zaboravili jer se zbog nje osećamo dobro i zadovoljno jer je vino raslo zajedno sa nama...

> Kad dodješ u vinograd uvek osetiš sindrom sreće

Da li ste na Grand Tastingu probali nešto zanimljvo iz Srbije i koliko uopšte pratite tu scenu?
- Nije me bilo ovde dugo i zaista ne bih pričao o tome napamet. Osećao bih krivicu kada bih rekao bilo šta na osnovu vrlo skromnog ili skoro nikakvog iskustva. Na Grand Tastingu nisam stigao da probam dovoljno jer sam uglavnom morao da budem za svojim štandom. A i inače gde god da sam imao prilike da probam 20-30 različitih vina obično na kraju nisam znao ništa o njima. Jedom sam probao na degustaciji oko 40 rebula i sve se to stopilo u iskustvo gde na kraju nisam znao ništa o njima, niti jedan detalj, čak i pored činjenice da su među njima bila i dva moja vina. Nekoliko dana nakon toga probao sam dva vina iz te grupe i tada je slika bila sasvim drugačija. Zapažanje detalja u miru, kod jednog od ta dva me je odvelo do jednog od najbolih vina koje sam probao te godine. Znate, vino je kao drugar. Drugarstva ne možeš na silu da izdvojiš iz grupe od 30-40 ljudi, tome treba da se posvetiš. Potreban je pravi trenutak. Nekad napravimo i adekvatniji korak napred ako nešto ispustimo i damo vremenu vreme. Nađeš svoj mir, probaš vino ili dva. Tada o njima saznaš mnogo, a ishitrenost nas lako može odvesti u razočaranje.

Miha Batič 10

Predstavljate petu generaciju vinara u porodici. Da li ste uopšte mogli da odaberete drugačiji životni put?
- Mislim da kada se rodiš u nekom kraju postaješ deo svoje okoline. Tako da se nikada nisam pitao da li bih mogao da postanem nešto drugo. Prirodnije je bilo posvetiti se biljkama nego umetnosti, slikarstvu ili nečemu drugom prema čemu sam imao afinitet i što me je možda nekada interesovalo. U vinogradarstvu sam se uvek osećao jako dobro. Zaista je teško pomisliti da sam mogao biti nešto drugo.

> U vinarstvu postoji hiljadu i jedna stvar koja nas odvaja od pravog, iskonskog oblika vina. Ali postoji samo jedna koja sve to spaja, a to je čist vinograd i zdravo grožđe.

Šta je za vas najveća nagrada u poslu kojim se bavite?
- Ono što je najlepše kod poziva biti vinar je vinograd. Kad dodješ u vinograd uvek osetiš sindrom sreće. Možda si nekada nervozan, može te poremetiti bilo šta pre toga, ali samo u jednom satu provedenom među lozama osećaš se kao dete. Ne postoji lek koji tako dobro leči kao vrt ili vinograd. Dok samo vino koje se iz toga izrodi može da bude teška droga ali može da bude i lek. Zavisi kako to koristiš, treba naći meru.

Miha Batič 9

Na koji način interperetirate vinarstvo u filozofskom smislu?
- Niko u porodici ne zna tačno kada smo krenuli da se bavimo vinarstvom. Prvi porodični zapis koji imamo je iz 1592. godine i on nas povezuje sa vinom. Verovatno se moja porodica vinarstvom bavila i pre toga. Ali od svega je bitnije to šta je danas u čaši. Želja mi je da u vinu ne upotrebljavamo ništa više od onoga što ne bismo mogli da pojedemo svakoga dana kašikom u svojoj kući. Kada je bio u mojim godinama, otac je redovno slao vina na sajmove, posebno je bio ponosan na kaberne fran koji mu je često donosio uspehe, ali je došlo vreme kada više nije mogao da pije svoje vino. Tada je shvatio da je postojao problem u pristupu. Postavio je sebi pitanje da li je njegovo vino bilo napravljeno ili rođeno! To je dovelo do toga da smo postavili nove standarde kojima stremimo i danas. Kroz godine smo mnogo toga primenili i vraćali se starim vremenima unazad, onoliko koliko smo iz berbe u berbu išli napred. Došli smo do vina koja možda nisu na prvu ono što nameće moderan stil.

U kom smislu?
- Ako ideš u McDonalds videćeš da je pun ljudi, ta hrana je atraktivna, puna pojačivača ukusa. Ali kada jedemo hranu koju nam je ponudila priroda i naš vrt ili ako pijemo vina koja su nastala tako što smo poštovali sve što nam je priroda dala, znamo da nema toga što je dopadljivo i što je kratkog daha. Priroda je dosta diskretnija, ali njeni ukusi traju duže. Sva naša filozofija je podređena tome. Priroda je remek-delo stvarnosti, teško je uraditi bilo šta bolje od toga. Ako želiš unaprediti i uraditi stvari bolje onda ih treba razumeti. Pravi primer je semenka, fantastična stvar u kojoj su sadržani milioni godina pre tog trenutka ali i milioni godina budućnosti. Naša obaveza je da to seme hranimo i da živimo vrlo blizu njega. U vinarstvu postoji hiljadu i jedna stvar koja nas odvaja od pravog, iskonskog oblika vina. Ali postoji i samo jedna koja sve to spaja, a to je čist vinograd i zdravo grožđe. Na nama je da kao pravi dirigent sve izbalansiramo u toku godine i da najosnovnije operacije od berbe do pretakanja i punjenja bačvi obavimo u pravom trenutku i na adekvatan način poštujući klicu iz prošlosti.

Miha Batič 17

Da li je teže razumeti organska i biodinamička vina od onih koja su nastala konvencionalnim putem?
- Istina je da za ovakva vina čovek mora biti i telesno pripremljen. Pročiščenjem tela od neprirodih uticaja naša senzorika će ukuse prirode lepše i jasnije upijati i sa svim čulima spoznati sve ono što dolazi iz našeg vrta. Isto tako i naša vina koja su rođena u zdravom vinogradu. Čovečanstvo se distanciralo od prirode i izgubilo prisnost sa njom, tako da naša filozofija koju smo malopre pominjali ima misiju da se vratimo na pravi put koji vodi čistoti prirode. Vino ne sme da bude nešto o čemu se priča, jer je njegova priča u ukusu i mirisu. Kada popiješ čašu vina treba da se osećaš kao da si popio deo sebe, onaj deo koji ti pripada i koji čini da se osetiš bolje. Bilo da si sam sa čašom vina ili sa društvom, muzikom, lepim razlozima... Podjednako je važno da si nakon svega toga ujutro opet živ.

> Konvencionalno vinogradarstvo ne radi na vitalnosti vina.

Da li su priroda i dirigenstka palica dobrog vinara dovoljni za dobro biodinamičko vino?
- Čovek je živeo sa lozom 7.000 godina, možda i duže, ali sve te godine je vino bilo vino. Danas imamo stotine različitih pristupa, konvencionalna, organska, biodinamička, ovakva i onakva vina, ali se na kraju uvek vraćamo počecima, odnosno simbiozi i ciklusima prirode čiji smo i mi deo. To je podjednako važno kao ono već navedeno. Često se ljudi smeju kada pomeneš mesec i njegov uticaj na vino. Ako mesec ima snagu da podiže i spušta okeane, naravno da ima uticaja i na živi svet sa zemlje koji je dobrim delom od vode i nastao. Smeju se oni koji ne razumeju suštinu. Kad neku stvar ubiješ ona je mrtva i nema sposobnost menjanja, ostaje ista. Na nju više ništa ne utiče. Sa druge strane vraćanje prirodi kao i poštovanje svih njenih ciklusa, pa i cikličnog uticaja meseca na procese u vinogradarstvu, uvek dugoročno dovodi do ispravnog cilja. Za to je potrebno više vremena, ali su pozitivni efekti uvek veći. To se posebno oseća kod velikog vina koje je rođeno na ovaj način, kada osetiš njegov život, vitalnost i snagu i nakon 20-30 godina.

Miha Batič 6

Šta je za vas veliko vino?
- Za mene je veliko vino ono koje ćeš prepoznati među 50 drugih i da ga nakon toga opet želiš iznova probati. To je i vino koje te stalno zove da popiješ još jednu čašu. Sa druge strane ne volim previše agresivne stvari, verujem da one ne postoje u prirodi. Kao kada bismo u prirodi imali jedan fluorescentan listić, on bi se u savršenoj celini šume video stotinama metara daleko. Šuma je perfekcija hiljada skladnih nijansi zelene boje koja se stapa u savršenu celinu. Tako i veliko vino mora biti skladno, ono nije dominantno. Veliko vino neće reći: „Evo me ja sam tu, imam najjači miris, najjači ukus!“ Ne, veliko vino je ono za koje želiš da bude diskretan deo tvojih važnih trenutaka. Treba da se uklopi u pravo društvo, pravo jelo, dobru muziku, i da tada doprinosi boljem osećaju i uzdiže svojom energijom trenutak koji će uvek biti deo našeg sećanja. Da bude jednak deo nekog iskustva koje ne može da se kupi.

> Mislim da svakim danom biodinamika postaje sve važnija u svetu vina.

Šta u vipavskoj dolini stvara takva vina?
- Vipava u sebi ima zaostavštinu mora koje je tu bilo pre nekoliko milona godina, još iz vremena Krede. Stvara ih svakodnevna borba između Mediterana i Alpa. Jače nego u bilo kojoj drugoj regiji Slovenije. Zbog toga imamo berbu sa zakašnjenjem od jedne nedelje u odnosu na Brda, koja su takođe velika. Svaki aspekt u toj različitosti u odnosu na druge slovenačke regije ima svoj plus i minus u nastajanju naših vina. Ono što najviše vrednujem je baš to sučeljavanje dveju klima koje stvaraju fantastičnu vazdušnu termiku u kojoj nam dinamična razmena vazdušnih masa omogućava značajno manje potrebe za prskanjem vinograda.

Miha Batič 15

Da li neka druga vinogradarska tehnika može preneti tu jedinstvenu sliku Vipave na vino?
- Kao što sam već rekao, za mene je najbitnija stvar u vinu ukus. Konvencionalno vinogradarstvo ne radi na vitalnosti vina. Tako danas imamo vinarije koje rade desetine hiljada litara vina u kojima je 99% istog ukusa. I oni to ponove svake godine na isti način. Verujem da vino mora da ima mnogo toga više od Coca Cole. Danas svi u vinu traže nekakve mirise od voća, ovog ili onog. Apsurdno je. Ja mislim da svakim danom biodinamika postaje sve važnija u svetu vina. Prosto smo iskreniji i nalazimo se na stazama koje je čovečanstvo gazilo hiljadama godina pre nas.

Kako iz vaše vizure treba da izgleda vino nastalo na osnovu tog principa?
- Ako je vino u osnovi mekano, balansirano, bez obzira na to da li ima 11% ili 15% alkohola, uz to ako je zdravo i vitalno, mi smo uradili dobru stvar. Još ako uz to poseduje snagu koju neće ograničiti neki kratak vremenski period, zaista nije važno da li je napravljeno od jedne ili više sorti. Pa čak nije važno ni od koje je sorte napravljeno. Ja bih najviše voleo da se vino pije bez etikete i bez imena vinara. Ne želim da moje vino treba mene, neka ga svet pije kao vino koje samo od sebe govori svoju istinu. Kod vina, kao i svake umetnosti, ako je naravno prava, uvek osetiš tu iskricu koja pokreće emociju i energiju. Treba naučiti vino da ispriča onu najlepšu priču, pri čemu ne smemo zaboraviti da ga naučimo da ispriča i ono šta je Vipava i kakva je bila godina u kojoj je rođeno.

Miha Batič 18

Koliko je za tu autentičnost važno da u vinu budu lokalne sorte?
- Ja sam veliki lokal patriota, nekada sam pun sebe i nikada ne bih radio neke stvari koje proslavljaju druge. Jednostavno, kopija je retko kada bolja od originala. Puno godina sam tražio autohtone loze koje smo potom sadili zbog nekoliko stvari. Kao veliki lokal patriota verovao sam da će lokalne sorte dati mnogo na našoj zemlji, a druga stvar je ta da je ispalo da je danas mnogo lakše prodati lokalne stvari. I to je dobro. Na koncu mi živimo od ovoga, vinarstvo je naš posao. Možemo pričati o raznim aspektima i o umetnosti i principu stvaranja vina ali nam je hleb važan, te ako ga zarađujemo uz pomoć sorti koje su naše i lokalne onda smo još srećniji zbog toga.

> Ja bih najviše voleo da se vino pije bez etikete i bez imena vinara. Ne želim da moje vino treba mene, neka ga svet pije kao vino koje samo od sebe govori svoju istinu.

Imamo li prava da verujemo da lokalne balkanske sorte mogu stvoriti velika vina?
- Sigurno. Ali je to vrlo kompleksno pitanje koje zavisi od svake geografske pozicije, svake sorte, dobrog poznavanja jednog i drugog, poznavanja njihovog uzajamog odnosa. Siguran sam u to da ako neke sorte nemaju taj potencijal već bi iščezle i ne bi postojale. Lično sam puno verovao u te sorte, godinama sam se bavio i još uvek se bavim njima. Recimo, u našem vinogradu Angel lokalne sorte su nam omogućile da ih skoro 13 godina pustimo da budu totalno bez prskanja. Za to vreme smo došli do nekih berbi koje su bile jako dobre za vino ali smo iz 15.000 čokota dobili roda samo za 1.500 boca i to je čak bio naš rekord u prinosu! Iako skroman u tom smislu, taj je vinograd za mene bio jedan od najdražih jer smo dokazali da je bez prskanja bio i dalje vitalan i živ. Nije umro kako su svi oko nas mislili da hoće. Istina je da je premalo da iz 10 čokota dobijete samo jednu bocu vina, ali mi za tim količinama koje bismo na neki drugi način mogli da dobijemo ni malo ne žalimo. Verujemo da je vino kao i sve drugo u životu stvar prirode. Mora imati čist prirodan tok i stvarati se samo iz one bezvremenske semenke koju smo već pomenuli. Na kraju, dobiti bocu takvog vina je svakako velika stvar i takvo vino je zaista drugačije.

Miha Batič 11

Šta možemo da očekujemo od vinarije Batič u budućnosti?
- Kad je prvi put prijatelj moga oca došao kod nas u posetu i pitao: „Batiču, šta ima novo?“, otac je odgovorio: „Molim te, sledećih 30 godina nemoj to da me pitaš jer će sve biti isto“. Istina je da se od tada zasta nije mnogo toga promenilo. Sve radimo isto i radićemo isto ali dobijamo različito. Hvala svakoj godini na tome.

Za kraj, kada će ljubitelji vina u Srbiji moći da redovno uživaju u vašim vinima, da ne bude samo od jednog Grand Tastinga do drugog?
- Već su tu od pre nekih pola godine. Za sada su to male količine, ali drago će mi biti da se korenje mojih vina ovde još bolje primi. Za mene kao vinara veliko je zadovoljstvo da dođem u neki grad i vidim svoje vino na vinskoj karti nekog restorana. Posebno ovde u Beogradu. Ljudi imaju potrebu da postavljaju nekakve granice koje u suštini nemaju mnogo smisla. Kada padne noć ostane samo vera u bolje i vera u naše srce. A ja mislim da imamo još uvek isto srce.  |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama