Miodrag Milošević: Slovenački san u Sremu

Miodrag Milošević: Slovenački san u Sremu

Najprijatnije iznenađenje na viskoj sceni Srbije poslednjih godina zove se Probus Vineyards, nova savremena vinarija koju je u rodnom selu Veliki Radinci nadomak Sremske Mitrovice podigao Milorad Milošević.

Mile, kako ga većina ljudi zna, otišao je kao klinac 1972. godine u Sloveniju u potragu za boljim životom „u gumenim opancima i šorcu“, kako kaže, i tamo ostvario svoj „slovenački san“. U zavičaj se vratio pre desetak godina i ubrzo zatim doneo odluku da podigne vinograde i vinariju na mestu gde je rimski car Probus u trećem veku posadio prve vinograde na Fruškoj gori.

Milorad Milošević (24)

Čekao je strpljivo da mladi zasadi loze stasaju i tek pre dve godine pustio na tržište prva vina – mesec dana pre nego što će i Srbija i ostatak sveta ući u lockdown usled pandemije korona virusa. Gore vreme za izlazak na tržište nije moglo da ga zadesi, ali su uprkos tome neka od njegovih vina skrenula pažnju pre svega profesionalne publike.

Tako je macerirana kupaža rajnskog rizlinga i traminca BeliM 2017 ponela prošle godine naziv najboljeg oranž vina Srbije, a vino se našlo čak i na listi 50 najboljih oranž vina sveta na ocenjivanju u Barceloni! Pohvale su krenule da pristižu i za ostale etikete Probus Vineyards ali nekako u isto vreme i glasine da Milorad hoće da proda vinariju!

Milorad Milošević (31)

Da li doista razmišljate o prodaji vinarije?
- Kako bih rekao... Sećate se one Titove izjave: „Ponašamo se kao da će 100 godina biti mir, a spremamo kao da će sutra biti rat“! Da li sam odgovorio?

> Teško je to opisati ali u vinogradu osećam pravu sreću.

Znači sve opcije su na stolu?
- Iskreno, možda sam razočaran nekim stvarima oko vinskog biznisa ovde, ali sa druge strane razvila se strašna ljubav prema vinogradu. U njemu provodim najviše vremena. Kada odem tamo i sednem kažem sebi: Ma ne dam ja ovo nikome! Prvi čokot sam ja posadio i sve ove godine gledam lozu kako se razvija, raste, daje plod... Teško je to opisati ali u vinogradu osećam pravu sreću. Vino inače ne pijem u toj meri da mogu reći kako sam strasan ljubitelj, ali mi je zanimljiva čitava ta priča oko njega, povezanost tla i ljudi kroz vino, tradicija ovog mesta…

Milorad Milošević (49)

S jedne strane novootkrivena ljubav i strast, sa druge problemi…
-Znate, ipak sam ja ovde sam, porodica je u Sloveniji, ovde treba i skuvati, i oprati, i raditi stalno... Sve ima svoje. Mene za ovo mesto ne vezuje ništa osim određenih emocija. I sav novac koji sam uložio u ovo je zbog tih emocija i vizije šta bi moglo da se napravi da bude svima u ovom delu Srema bolje. A moglo bi mnogo toga.

Na šta mislite?
- Ovo nije priča samo o vinu, ona mora ući delom i u sferu turizma. Tek onda imate pravu stvar. U krugu od 60 km živi pet miliona stanovnika, to je dve trećine Srbije, može svašta da se radi. Fruška gora je neverovatno lepa, ali...

Ali šta?
- Nedostaje nam saradnja. Bez toga nema ništa. Fruška gora je bogom dana za vinski turizam ali od toga neće biti ništa sve dok se svi ne povežu u okolini: i seljaci koji rade kulen, i oni koji rade slatko, i ajvar, i da imamo stazu za pešačenje, konje za jahanje, i da u perspektivi treba napraviti vinski hotel, proširiti privatne smeštaje... To je put, to sam video u Sloveniji i bio deo toga. Neke ideje koje su pokazale rezultate treba preneti. Dugo sam bio u ugostiteljstvu i turizmu i znam da gost koji dođe na tri dana hoće za to vreme mnogo toga da vidi i proba. Sve ja to znam iz iskustva ali najteže je biti prorok u svom selu.

Milorad Milošević (45)

Na kom nivou je vinski turizam Fruške gore u poređenju sa Slovenijom?
- Najkraće rečeno u razvoju, treba još štošta uraditi. Svako radi za sebe, nema širine i dogovaranja. Recimo, imate u blizini tri vinarije koji se dogovore da će prva degustacija za turiste danas biti kod Marka, druga kod Janka, a kod Milene ručak sa degustacijom. E sad, pošto se uvek potroši najviše na toj poslednjoj stanici gde ljudi najviše kupuju, raspored se sledeći put rotira tako da poslednja runda bude kod Janka, pa onda sledeći put kod Marka... Razumete, to je saradnja kakvu ovde nisam video. Nije me niko za ove dve godine pozvao da kaže: „Mile, imam autobus turista, neka dođu prvo kod tebe pa onda kod mene na ručak“. To su stvari koje fale Fruškoj gori. Ili na primer zovu me iz Slovenije, grupa biciklista, došli bi ovde i pitaju da li ima negde da se smeste. Hoće tri dana da voze bicikl, da jedu kulen i piju naša vina. I nemam gde da ih dovedem! Nema bez povezivanja ništa. Milorad Milošević sam ne znači ništa, baš kao ni svako od ovdašnjih vinara ma koliko veliki bio. Ima možda profita za najveće, ali to nije vinski turizam. Osnova je povezanost.

Milorad Milošević (64)

Da se vratimo na to kako ste uopšte došli na ideju da podignete vinograd i vinariju?
- Počeo sam češće da dolazim ovamo od 2000. godine kako bi otvarao puteve slovenačkim preduzećima da se vrate u Srbiju. Nisam ozbiljno razmišljao o povratku, ali kako sam se u jednom trenutku razboleo shvatio sam da je došlo vreme da promenim način života. Otac, koji je umro 2008. godine, voleo je zemlju i to sigurno ima neke svoje gene i kod mene. A želeo sam i da uradim nešto za kraj gde sam rođen. Tako sam 2010. godine kupio 200 hektara poljoprivrednog zemljišta i počeo da sadim pšenicu, kukuruz, repu... Čista poljoprivreda. Ali mi se to ubrzo učinilo monotonim. Seješ, pokosiš, opet seješ... Tada sam upoznao jednog novinara koji mi je ispričao priču o caru Probusu, kako je u blizini, na Šuljamačkoj glavici, zasadio prvi vinograd. Priča me je zainteresovala i rešio sam da se manem kukuruza i repe, prodam tih 200 hektara i kupim zemlju za sadnju vinograda. Krenuo sam da kupujem parcele na mestu gde je Probus imao prve vinograde na Fruškoj gori, na nadmorskoj visini od 296 metara. Sve zajedno objedinio sam 35 hektara od čak 127 različitih vlasnika, krčio i sadio premda o sadnji nisam imao pojma, doveo struju i vodu… Mislio sam da će to biti mali vinograd, da će na tome i da ostane, da ću praviti vino samo za porodicu i prijatelje…

Milorad Milošević (73)

Koje je godine to bilo?
- Pre deset godina, znači 2012. Napravili smo i malu proslavu u vinogradu 19. avgusta te godine. Baš na Probusov rođendan. Postavili smo u vinogradu i spomen ploču u njegovu čast na kojoj je zabeleženo da je na tom mestu posađena prva loza na Fruškoj gori 280. godine.

> Nedostaje nam saradnja. Bez toga nema ništa.

Zašto i kako je to ubrzo zatim krenulo ka ozbiljnoj proizvodnji?
- Sve se nekako dogodilo samo od sebe. U priču je ušla i moja mlađa ćerka Maja, počela je samnom da radi, uživela se. Istina, sada ima manje vremena zbog stvaranje porodice u Sloveniji pa joj je sve teže i teže da boravi ovde. Eto, radiće koliko bude mogla...

Koliko imate sad vinograda na toj parceli?
- Ima 16 hektara u punom rodu sa sortama traminac, rajnski rizling, sovinjon blan, šardone, merlo i kaberne sovinjon, te tri hektara mladih zasada tamjanike, prokupca i, naravno, probusa.

Milorad Milošević (32)

Kada se osvrnete na proteklih deset godina, koliko ste zadovoljni onim što ste napravili?
- Zadovoljan sam, vinograd je lepo postavljen, vinarija dobro opremljena, podižem u vinogradu i objekat od 1.200 kvadrata koji će služiti kao restoran i degustaciona sala za turiste. Nisam želeo tamo da gradim vinariju zbog otpadnih voda, sve sam postavio krajnje ekološki. I strpljivo smo čekali da loza stasa kako bi krenuli na tržište sa što boljim vinima. Nisam prvo pravio  vinariju, pa tek onda vinograd. Treba vam pet godina da dobijete kvalitetno grožđe za vino. Volim da kažem da je vinova loza kao dete, tek u desetoj godini donosi prve ocene. Tako je i sa grožđem.

Sudeći po prvim reakcijama vina su donela odlične ocene...
- Da nije bilo korone u vreme kada smo izašli na tržište mislim da bi ova naša priča i brže narasla. Krenuo je i izvoz, upravo spremamo šest paleta BeliM za Kaliforniju, poslati su probni uzorci u Indiju, a da nije rata u Ukrajini već bi za Rusiju otišlo i dogovorenih 60.000 boca. No, sada je to stalo jer nema načina da mi Rusi izvrše uplatu preko banke.

Milorad Milošević (15)

Kako vam izgleda srpska vinska scena u odnosu na slovenačku, u čemu su glavne razlike?
- Osnovna razlika je u potrošnji vina, u tradiciji pijenja vina. Tamo se godišnje popije oko 36 litara vina po glavi, dok je ta cifra u Srbiji oko osam litara. To pravi veliku razliku u svim ostalim delovima vinske scene. A druga bitna razlika je ta povezanost o kojoj sam govorio.

A odnos države prema vinarima ovde i u Sloveniji, imate li neku predstavu o tome?
- Mislim da je u Sloveniji veća disciplina oko sredstava koja se dodeljuju. Postoji procedura i veća kontrola.

Kako ste zadovoljni nastupom na Vinitaly u Veroni ove godine?
- Zadovoljan sam, napravio sam neke poslove, uzeo dosta kontakata, dao intervju za italijanske novine, imao nova iskustva...

Milorad-Milošević-48.jpg

Koje vaše vino je najviše pažnje privuklo?
- Najviše pitanja bilo je vezano za BeliM, objašnjavao sam na koji način ga radimo, gde je Fruška gora, kakva je tamo klima, istorija... I Magis i Traminac su izazvali interesovanje...

Koliko ste do sad upoznali ostala srpska vina?
- Nisam dovoljno jer ne pijem mnogo. Obišao sam nekoliko vinarija: Aleksandrović, Vinarija Zvonko Bogdan, Radovanović, Aleksić, nekoliko manjih u Banoštoru, bio kod Deurića... Ipak sam ja ovde malo više prisutan tek poslednjih 5-6 godina, pre toga nisam dolazio često, ostajao sam kratko, tako da zaista ne poznajem dobro srpsku vinsku scenu i vina.

Milorad Milosevic 9

A slovenačka?
- Ni tu ne znam dovoljno. Uglavnom kroz ugostiteljstvo gde sam radio, a tu onda najviše Istru jer je hotel bio tamo. Takođe i nešto vinarija iz Štajerske dok sam imao hotel kod Maribora. Da sam tada znao da ću jednog dana imati vinariju više bih se interesovao za vina, ovako... Ali želim da saznam što više, da se upustim u to, interesuje me.

Za kraj, da li bi ste s ovim iskustvom ponovo krenuli u podizanje vinograda i vinarije?
- Verovatno bi, samo je pitanje gde!

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama