Ranko Zeremski: Novi lastari iz čuvene loze

Ranko Zeremski: Novi lastari iz čuvene loze

Nedavni odlazak Aleksandra Zeremskog na „nebeske vinograde“ doneo je brojne nedoumice po pitanju budućnosti poznate vinarije Belo Brdo iz Čerevića. A onda je tiho u čitavu tu priču zagazio Ranko Zeremski (27), Aleksandrov sin.

Studije prava, gde je trenutno apsolvent, zamenio je rad u vinogradu, podrumu, distribuciji i vođenju vinarije koja trenutno čuva preko četvrt miliona litara vrhunskih vina. Ogroman izazov i za one najiskusnije u ovom poslu.

Kako se snalazite u novoj situaciji?
- Mislim dobro. Nastavljeno je sve normalno. Već desetek godina dolazim u vinariju i radim razne operativne poslove, od berbe, preko flaširanja, a poslednjih godinu i nešto dana bavim se i prodajom, obilaskom restorana. Praktično, najviše sam se nalazio na vinskim sajmovima, ali je prekretnica došla pre dve godine kad sam krenuo na somelijersku obuku. Tada je počelo pravo interesovanje i sada sam upravo položio završni ispit.

Belo Brdo 033

Ambicije pretežu ka pravu ili vinarstvu?
- Nisam planirao da se bavim advokaturom već me pravo lično zanima. Takođe, nisam ni vinom nameravao da se bavim ali na sajmovima su me pitali svašta u vezi naših vina na šta nisam imao odgovor. Iz inata i glupog osećaja da nemam odgovore počeo sam da učim o vinu kada je uz uloženi trud došla i ljubav prema toj priči. Otvorila se vizija koliko je to lep i kreativan posao ali koji od čoveka traži baš mnogo.

Koji deo vam se najviše dopada?
- Podrum više nego vinograd jer sam bolje upoznat sa tim delom. Odnedavno je tehnolog Jovica Urošević došao u naš tim i uz njega mnogo toga saznajem. Svaki dan je izazov, a kako više upoznajem vinograd verujem da ću i njega vremenom više zavoleti. Praktično tokom godine svaki proces postaje sve zanimljiviji, svaka sezona daje nešto novo i najviše me raduje ta raznovrsnost.

Ko čini danas tim Belo Brdo?
 - Uz Jovicu tu je naša Mica, podrumarka koja je poslednjih dvanaest godina upućena u sve tajne i ključ je svih procesa. Tu su još moja majka, brat Roman koji se bavi operativnim poslovima i duže je u priči nego ja, i moja devojka Jelena u ulozi marketing menadžera.

Belo Brdo 085

Ko odlučuje kakva će biti vina?
- Stilski? Ja. Znam šta želim od naših vina. Primaran je nastavak tradicije i kvaliteta na koji su naši kupci navikli. Ideja je da se svim vinima kojima se Aleksandar posvećivao, posveti jednaka pažnja. Da se izvuče najbolje iz vinograda koje je on sam na Belom brdu napravio.

Koja je vina Aleksandar posebno voleo?
-  Voleo je i pino i šardone, ali ipak više crvena, ekstraktivna, jaka i moćna vina. Primarno marselan, po kojem je i bio najpoznatiji, ali i kaberne fran. Više Bordo nego Burgundiju. Fokusirao se na visokoalkoholna vina koja su najbolji pokazatelj našeg teroara na Belom brdu gde je moguće dohvatiti maksimalnu zrelost. Kod crvenih vina cilj je nastaviti tim „mišićavim“ putem, dok će kod belih doći do manjih promena.

Kakvih?
- Kod šardonea ćemo umanjiti uticaj barika, uraditi pitko vino sa manje alkohola, što važi i za ostala bela vina i roze.

Belo Brdo 109

Sva bela vina radite i u barik verziji osim sovinjon blana?
- Sovinjon je izuzetno popularan, pravi hit u Bosni i Hercegovini, pogotovo od kada smo se poslednjih godina okrenuli stilu Novog sveta gde ima više voćnosti, tropskih aroma, a manje „zelenog“ karakterističnog za Stari svet.

Koje promene još pripremate?
- Imamo previše etiketa, dvadeset, pa razne volumene. Plan je da se to svede kako bi svakoj posvetili punu pažnju, što je do sad bilo nemoguće. Imaćemo standarnu klasik liniju koja će stilski biti odvojena i nosiće je inoks šardone i Alma Mons kao dva stuba, te uz njih još neka sortna vina u zavisnosti od godine. Druga linija biće premijum i u njoj šardone barik za koji još neću da otkrijem ime. Potom pino noar koji smo 2020. godine napravili da po boji i svemu više liči na Stari svet i koji  nam je najbolji do sad. Chardonnay barrique biće voćniji, gde će barik manje da pokriva teroar. Treća linija je za sada nova etiketa Potpis, a kao selekcija i rezerva posvećena je mom ocu. Iz najboljih godina, najbolje grožđe, striktno i vrlo rigidno analizirano vino, sa fokusom na jaka, „mišićava“ vina kakva je voleo.

Belo Brdo 135 Copy

Šta je zapravo Potpis?
- Nešto što nikada nije pušteno na tržište, klasični Bordo blend merloa i dva kabernea iz berbe 2013. Krećemo pred publiku posle Nove godine i to je pokazna vežba šta Belo brdo može da pruži i šta je to čemu se otac posvetio.

> Imao sam priliku da probam zbilja fantastična srpska vina i mogu da kažem da za stranim vinima nimalo ne zaostajemo.

Ima li još novina?
- Upravo smo postavili prvi penušavac od šardonea. To je praktično poslednje vino koje je otac uradio, a odležavaće na kvascima dve-tri godine. Radimo beli i crveni bermet kao poluslatko vino.

Od koje sorte su bermeti?
- Beli je većinom šardone, ima malo sovinjona i rizlinga, a crveni je praktično ista kupaža kao Alma Mons, no ipak drugačije vino. Poslali smo ove godine na AWC Vienna pino noar iz berbe 2020 koji je dobio zlato i šardone limitiranu verziju kome je ta medalja izmakla za dlaku, a bermete onako uzgred. I oba su se pozlatila! Takođe smo nešto ranije izvezli crveni bermet u Kinu i on je na nekakvom njihovom internom takmičenju proglašen najboljim crvenim vinom uvezenim iz sveta. Zlata u Beču samo su potvrda. Poslaćemo sad nešto i na Decanter, sjajan potencijal ima Merlot 2020, imamo ga dosta ali ću ga verovatno pričuvati još godinu dana.

Belo Brdo 060

Razmišljate li o sve popularnijim lokalnim sortama kao što su grašac, probus?
- Ne baš, prepustićemo ih našim kolegama koje to rade fantastično, a zadržati se na sortama koje nam idu dobro. Ali i to se može promeniti.

U kakvom su stanju vinogradi?
- Počeli smo sa osam a sada je to 19,5  hektara. U četrnaestoj su godini što daje puno prostora za menevrisanje, mada ima i mlađih delova. Šest crvenih sorti, dva kabernea, marselan, merlo i peti verdo, što su činioci vina Alma Mons Cuvee Rouge čijem kvalitetu ćemo se posebno posvetiti kao legatu Aleksandra Zeremskog. Tu je i pino noar koji je pogotovo nezgodan ovde kod nas gde je dosta toplo, potom šardone, sovinjon blan i rajnski rizling kojeg ima svega pola hektara.

Odavno je trebalo da krene izgradnja vinarije u vinogradu?
- Nikada nije krenula. Bila je u planu ali neophodna je struja, voda, kanalizacija. Posebna priča je preknjižavanje zemljišta, no ispred svega toga, nedostatak puta kroz vinograde. Postojala su obećanja ali prilaz nikada nije izgrađen. Trenutno radimo na tome ali i razvoju vinskog turizma. Ideja je da do leta napravimo degustacionu salu u vinogradu, zato smo se povezali sa ljudima koji su voljni da rade taj vid turizma u saradnji sa Vrdničkom kulom i okolnim vinarijama. Mislimo da je budućnost Fruške gore u tome, zašto ne bi smo postali druga Slovenija? Ali je falila infrastruktura, a putevi koji su sada izgrađeni ili se grade kroz Frušku goru mnogo znače.

Belo Brdo 065

Vinarija izgleda praktično kao pre mnogo godina kada je osnovana. Hoćete li se širiti?
- Nećemo, a i vinograda imamo dovoljno. Ove smo godine proizveli 65.000 litara vina jer je godina bila suvlja dok je prosek od 80 do 100 hiljada boca. Trenutno imamo 190.000 litara vina u tankovima i još 70.000 u baricima. Proizvodnja je uveliko prerasla prostorne mogućnosti, izgubili smo praktično degustacioni deo u vinariji i zato žurimo da ga uredimo u vinogradu.

Koja su vaša omiljena vina?
-  Delim očev entuzijazam prema crvenim vinima, znači neki Bordo, širaz i šardone barik, ali jako volim i dobar pino noar. Takođe kalifornijski Chardonnay.

Mislite da ćete moći da „hendlujete“ tih 20 hektara grožđa?
- Apsolutno ne vidim prepreke na tom putu. Mislim da sam dobro podelio zaduženja i da svi zajedno radimo kao dobar tim. Gde je jasno da bez njih ne bih mogao sam. Kod biranja tehnologa i zaštitara primarna stvar je bila da taj neko može da me nauči. Moj princip rada je da ako želim nečim da se bavim moram da znam sve o tome. Dobro je imati tehnologa poput Jovice sa kojim uvek može nešto bolje da se napravi, ali želim da budem sposoban da i sam stvorim dobro vino.

Belo Brdo 156

Kako će izgledati vaše prvo samostalno vino?
- Već sam ga napravio. Aleksandar je imao određenu viziju koju ne želim da prekopiram već ću dodati neki lični element. Dosta težak zadatak, gde je najveći problem bio isplanirati dalji rad na vinu Alma Mons. Ali mislim da smo uspeli. Sa druge strane, radili smo na novoj verziji šardone barika koji je sadržao element toga što ja zamišljam kao novi stil.

> Organska proizvodnja grožđa je nešto što će možda biti razmatrano u nekoj daljoj budućnosti ali vina sa malo intervencija sumnjam da ćemo raditi.

Razmišljate li o organskim vinima?
- To nije nešto što mene lično interesuje ili čime smo se isprofilisali već je priča za nekog drugog. Lično volim konvencionalna vina gde se kroz preradu obraća pažnja na svaki detalj čime se može izvući ono najbolje od teroara. Vina ispravna, filtrirana, stabilna, ono što se u njima oseti kroz aromatiku je upravo teroar, ono što naše Belo brdo izdvaja od ostalih. Organska proizvodnja grožđa je nešto što će možda biti razmatrano u nekoj daljoj budućnosti ali vina sa malo intervencija sumnjam da ćemo raditi.

Belo Brdo 099

Kakva je bila berba 2022?
- Jako teška, prvo zbog Saletove bolesti, a onda vruća i potom kišna. Ali dobro smo prošli, tek količinski nešto slabije. Merlo i marselan su fantastični, šardone dobrog kvaliteta. Izmene o kojima govorimo, sva vina kreću na tržište početkom godine. Menjamo malo etikete, neke od naziva, kapice, dosta stvari. Ali u bocama je ono što su ljudi navikli i očekuju od Belog Brda.

Šta vam je najvažnije?
-  Meni je važno da je srpsko vinarstvo baš lepo napredovalo u poslednjih 10 godina. Razlika između boljih i nešto lošijih vina se istanjila, pogotovo u crvenom segmentu. Imao sam priliku da probam zbilja fantastična srpska vina i mogu da kažem da za stranim vinima nimalo ne zaostajemo. Naravno, posebna priča je cenovna kategorija koja se kod srpskih vina podiže, ali kao neko ko se time bavi reči ću: Naši finansijski inputi u proizvodnji i svemu ostalome i njihovi, daleko su od toga da budu isti. Zato i cena ne može biti ista. Ponavljam, kao država smo vinski dosta napredovali što se lepo vidi kad neko uđe u vinoteku i želi da potroši 1.500 dinara. Teško da će se razočarati, a to ranije i nije bio slučaj. Generalno smo u vinariji veoma optimistični i jedva čekam da vidim dalji razvoj vina u regionu.  |

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi