Olga Koževnikova: Moja velika srpska turneja

Krenulo se od Vojvodine, sa Fruške gore pa do Subotice, potom jedan dan u Viteževu, pa tri u Šumadiji i na kraju Beograd. Ukupno su posetili ili probali vina iz 42 srpske vinarije, direktno obišli 35, a onda degustirali vina vinarija Jungić iz BiH i TRS iz Hrvatske, kako bi mogli vršiti poređenja sa regionom, naznačava Olga.

- Najviše vremena posvetili smo Šumadiji jer je to i za mene nova regija s puno različitih vinogorja, a na kraju smo imali i tri degustacije u Beogradu kako bi se predstavile udaljene vinarije koje ćemo obići nekom drugom prilikom.

Kakva su vam bila očekivanja?
- Pre svega da upoznam važne ljude iz vinskog sveta u Rusiji s vinima Srbije, a zatim i da odaberemo vina koja mogu odmah da krenu put Rusije. Da otvorimo vrata, kako se kaže, a posle možemo popunjavati spisak.

Šta je za rusko vinsko tržište najbitnije kada su u pitanju vina iz Srbije?
- Kvalitet pre svega, a zatim i priča koju treba znati ispričati. A često je ovo drugo teže od prvog!

Kineski kupci u Srbiji uglavnom hoće da kupe sve ako nađu nešto što im se sviđa. Da li i rusko tržište traži pre svega velike količine?
- Ne, u Rusiju mogu i male butik vinarije ali moraju imati vrhunska vina. Rusija je vrlo otvorena u tom smislu, u Sankt Petersburgu i Moskvi postoji oko 350 kompanija koje trguju vinima i svaka od njih radi na svoj način. Neki samo sa prirodnim vinima i dobro je što ih Srbija ima, drugi samo sa internacionalnim sortama, treći samo sa velikim količinama, dok četvrti traže za svoje restorane nešto specifično, autohtono. Nakon ove turneje mi na svaki taj zahtev sad možemo nešto da predložimo. Restoranima u Moskvi ne treba pola miliona boca, dovoljno je 1.000 za početak.

Koje su vam srpske vinarije ostavile poseban utisak ovom prilikom?
- Još nismo sabrali sve utiske i teško je reći. Mnogo interesantnog vina, ljudi, doživljaja. Čak smo bili i u situaciji da nas testiraju srpski vinari ali su naši somelijeri izdržali sve testove.

Kako su vas testirali?
-  Ne znam da li je to bilo slučajno ili ne, ali menjali bi etikete na bocama, ili bi nam rekli da je neko vino odležavalo u drvetu a mi ne osećamo ukus bureta. Zabavno i interesantno, ali želim da poručim tim vinarima i svim ostalima u Srbiji da ako žele da u Rusiji obrate pažnju na Srbiju kao na vinsku zemlju koja pravi dobra vina treba da čuju šta im ovi gosti poručuju u komentarima. Mi živimo tamo i tačno znamo kako proces treba da se odvija kad je u pitanju nova zemlja sa čijim vinima Rusija još nije upoznata.

Da li imate utisak da su srpski vinari spremni da poslušaju te savete?
- Neki ne razumeju ili ne žele da čuju kako radi rusko tržište. Misle da je dovoljno da stavimo vina na kamion i da će sve ostalo doći samo od sebe. Moraju da shvate da promocija u maloj Srbiji i velikoj Rusiji nije isto. Razlikuje se količina ljudi do kojih treba da dopre glas, pri čemu se u Rusiji do 2022. godine o Srbiji kao zemlji vina znalo samo preko dve vinarije. Nuditi skupa srpska vina sa takvim predznanjem je nemoguće. Potrebno mi je znači još puno posla, puno snage i vremena i para da uložim ako želimo da snabdemo Rusiju srpskim vinom dobrog kvaliteta i da ih vidimo u ključnim restoranima.

Da li su neki rezultati već vidljivi?
- Koliko znam vinoteka u Sankt Petersburgu je odmah nakon povratka njihove somelijerke naručila i stavila na police vina Deurić, Virtus i Erdevik. Bukvalno dva dana po povratku u Rusiju, može li brže? Somelijer lanca restorana Steak House je takođe kod sebe zapisao crvena Virtus vina kao nešto što bi mogao da uzme...

Iz koliko srpskih vinarija izvozite vina u Rusiju?
- Trenutno iz 12, a cilj je 20 u skorije vreme.

Postoje li u Rusiji vinarije koje bi mogli da poredimo s najpoznatijim srpskim?
- Ima sličnih po kvalitetu i obimu, kao i po bogatstvu. Iskreno, neke srpske vinarije bukvalno liče na Toskanu, svega ima. Draganić je napravio nešto takvo, ulaz i sve ostalo, pa francuske boce… Srbija kao da je u nekoj fazi eksperimenta. Ima mnogo dobrih vinara i kvalitetnog vina koje želiš da kupiš, dovoljno je toga, ali treba uložiti više vremena da se napravi nešto vrhunsko.

Šta je to što ste eventualno primetili da bi ovdašnje vinarije trebalo da poprave?
- Ima onih koje prave dobra vina ali imaju loše etikete. Treba uložiti u taj segment promocije. Možemo da prodamo neko vaše vino sa vašom pričom, ali kada kupac vidi neatraktivnu etiketu neće biti lako.

Koji tip vina dominira ruskim tržištem?
- Tradicionalno penušavci se dobro prodaju, poslednjih godina i pet-nat, vodeći restorani traže ekskluzivu, posebno autohtonost. Prodaja vina na policama zavisi od sposobnosti promocije tih etiketa i baš zato je bitno da se vodeći somelijeri i vinski stručnjaci i trgovci Rusije, kakvi su oni koji su bili na ovoj turneji, upoznaju sa potencijalom srpskih vina i vinarija i ta saznanja prenesu u Rusiju. Svako iz ekipe koja je boravila u Srbiji predstaviće po neku vinariju, a to su sve ljudi koji su veoma dobro povezani putem društvanih mreža s ljubiteljima vina širom Rusije i sveta i tako vest o srpskim vinima najbrže putuje.

Da li planirate još neku sličnu vinsku turu po Srbiji?
- Sada svu energiju želim da uložim u sledeći Wine Vision by Open Balkan i da tu dovedem važne ljude iz vinskog biznisa u Rusiji, za šta mi je naravno potrebna pomoć Srbije. Ako dotle uspem da uradim još jednu turu dobro, ako ne, biće ih posle sajma.  |

Foto: Ivana Čutura, arhiva