Ema Ziman: Svestranost srpskih vina je zapanjujuća

Foto: Viktoria Engström Foto: Viktoria Engström

Među najzanimljivijim posetiocima sajma Wine Vision by Open Balkan bila je trostruka pobednica švedskog nacionalnog takmičenja somelijera i zvanična šampionka Ema Ziman (Emma Ziemann) koju ćemo 2024. gledati na Evropskom šampionatu u Beogradu.

Osim što predstavlja Švedsku na svetskim i evropskim prvenstvima, Ema je somelijer i vinski direktor u ÄNG (Livada), jednom od najzanimljivijih restorana na zapadnoj obali Švedske koji osim Michelin zvezdice i brojnih drugih priznanja poseduje i sopstveni vinograd i proizvodnju vina! Grožđe je organsko od sorte solaris, nešto malo ima pino noara i šardonea, a najveći deo berbe ide u tradicionalno rađeni penušavac.

Kako ste ušli u svet vina?
- Slučajno, kao i većina ljudi. Kao tinejdžer radila sam po restoranima ali nisam to videla kao karijeru. Onda je na Univerzitetu bilo nekakvo predstavljanje sveta vina pa mi se učinilo zgodno da uz stipendiju fakulteta ujedno uživam u vinu. Potom sam završila kurs za somelijere, krenula su putovanja širom sveta i ljubav prema vinu se neprestano produbljivala uz želju za istraživanjem. I evo me baš kako uživam u Beogradu i Srbiji.

DSC05915 scaled
Foto: temptech.no/printscreen

Kako vam se čine srpska vina?
- Svestranost je zapanjujuća. Pun spektar, od jednostavnih ali veoma prijatnih svakodnevnih vina do vrhunskih koja bi mogla zauzeti mesto među poznatim vinima svetske scene. Iznenađena sam koliki fokus vaši vinari stavljaju na internacionalne sorte. To jeste segment koji može dati odličan kvalitet ali i donekle teško privlači izvozno tržište. Iskreno, postojao je trun skepse, pitala sam se zašto bih izabrala srpski širaz umesto australijskog iz Barose, ili šardone sa Fruške gore umesto onog iz Sonome. Ali onda su se pojavili Stifler’s Mom i Omnibus Lector iz Erdevika, smela, moderna i tehnička vina svetske klase.

Pominjete lokalne sorte, kakva je tu vaša vizura?
- Grožđe koje daje vina od kojih ogladnim je uvek dobar znak (smeh). Bila bih srećna da vidim više ovih vina u Švedskoj, posebno zbog razlika koje čine dodir teroara i lokalni pristup proizvodnji vina. Izuzetnu pažnju pri kratkim zaustavljanjima uz štandove privukle su mi etikete Prokupac boje Lila vinarije Budimir i Eksperiment Tamjanika Čokot. Od balkanskih vina to su bile Tikveš kupaže internacionalnog grožđa sa vrancem. Intrigantne i interesantne predstave o tome kako se može raditi u vinogradima na značajnoj nadmorskoj visini i imati korist od kompleksnosti blendiranja grožđa u vinu.

Kakvo je to grožđe koje čini da ogladnite?
- Trend je traženje tipičnih ili lokalnih sorti, nešto najzabavnije za istraživanje. Smatram da je tamjanika veoma korisna, aromatičnost se može ukrotiti ili poboljšati, a ta vina me inspirišu da počnem da eksperimentišem ne samo sa balkanskom kulturom ishrane, već i sa slanom, bogatom hranom sa kontrastnim slatko-kiselim elementima tipičnim za švedsku kuhinju. Isto važi i za prokupac, koji je postao jedan od mojih novih favorita.

Na sajmu Otvoreni Balkan da li ste bili otvorenog uma i za vina sa 15 i više procenata alkohola?
- Veoma sam otvorena. Uostalom, vino uvek govori o svetu oko nas i oko sebe. Trenutno postoje kretanja koja nas upućuju u nekim pravcima kakva je recimo globalna promena klime. Ali zato volim da razgovaram sa vinarima. Da vidim kako se snalaze sa problemima, prilagođavaju, da li više pažnje obraćaju na lokalne sorte i šta uzgajaju, na kom mestu. I naišla sam na vrlo zanimljiva mišljenja i rešenja koja se i kod nas mogu primeniti.

emma 2

Promenama klime i Švedska postaje vinska zemlja, kakvi su trendovi?
- Interesovanje za probanje vina je vrlo veliko. Obični ljubitelji vina žele da se edukuju poput somelijera pa je sve više kurseva. Opet, Švedska je tek otvorena vinska knjiga u proizvodnji vina. Imamo oko 300 proizvođača pri čemu samo 10% od toga žive. Nažalost mi nemamo vinsku istoriju, tek moramo da vidimo šta možemo da napravimo, koji su nam dometi a za to je potrebno vreme.

Koristite nove, otporne sorte grožđa?
- Apsolutno, solaris je vodeća sorta i biće mislim u svim skandinavskim zemljama. Klima je dobra za penušava vina, to je stil kome možemo težiti. Naravno, tu su i druge sorte kao što su Sauvignon Gris, Cabernet Cortis, puno ljudi sadi još neke PI WI sorte. Ne mislim da je to budućnost, ali moramo probati.

Koji vam je stil vina najmiliji, a koje sorte?
- Definitivno penušavo vino. Veliki broj somelijera ga preferira jer osvežava. Opet, ima dana kad obožavam crveno vino ili lagana svetla bela vina. Sve dok su iskrena, no još više volim da nešto znam o poreklu, o kulturu, o ljudima iza vina, o sorti. Uvek tražim taj vinski identitet. A od sorti? Jako teško pitanje, ali volim transparentnost šardonea a sa druge strane syrah.

Šta vas raduje?
- Da ponovo dođem u Srbiju i nastavim da probam još srpskih vina.    |

nazad na vrh

Srodni tekstovi