Radovan Đorđević: Prokupac je konačno postao ono što treba da bude

Dobitnik priznanja portala Vino.rs za poseban doprinos srpskom vinarstvu u 2025. godini, poznat po vinima od tamjanike i prokupca, dodatno je uzburkao scenu etiketama 100% Župljanka 2023 i 100% Tamjanika oranž 2023. Kao konsultant angažovan i u drugim vinarijama, gde radi i sa internacionalnim sortama, Đorđević ima širu perspektivu – i proizvodnu i tržišnu.

Koja će se vina najviše piti i tražiti ove godine?
– Laganija crvena i bela vina. To je globalni trend kada su mirna vina u pitanju.

Da li u penušavcima leži održiva budućnost? Treba li se u tom slučaju vratiti masovnijoj proizvodnji grožđa?
- Ako se nastavi trend snažne ekspanzije potrošnje penušavaca i rasta proizvodnje, onda da. U tom slučaju imalo bi smisla usmeriti deo proizvodnje ka masovnijem uzgoju za taj stil vina. Ali samo ako se pokaže da je trend dugoročno održiv.

Kako će 2026. izgledati tržišno u odnosu na prethodne godine?
– Teško je proceniti, jer je tek početak godine. Ako je 2025. kod mene zabeležen pad prodaje od oko 20 odsto u odnosu na 2024, moguće je da će se isti trend nastaviti. Po prva dva meseca deluje da smo na sličnom nivou.

Da li zbog viškova vina na svetskom tržištu prava kriza tek dolazi?
– Možda dolazi, ali neće sve vinarije podjednako pogoditi. One koje imaju autentična vina i manju proizvodnju biće otpornije na nadolazeći talas.

Mogu li butik vinarije i dalje da podižu cene?
– Kod butik vinarija cena možda i nije presudni faktor, jer su količine male, a vina autentična. Takve vinarije će pronaći put do svog kupca. Problemi mogu nastati kod većih proizvođača internacionalnih sorti, gde je konkurencija najveća i gde je pritisak uvoznih vina i svetskih viškova najizraženiji.

Oseća li se pad prodaje crvenih vina?
– Oseća se pad crvenih od oko 20 odsto u odnosu na ranije godine, dok su bela na stabilnom nivou. Autohtone sorte i autentičan teroar – koliko god ta fraza bila izlizana – ipak donekle štite proizvođača. Manje vinarije sa manjim brojem zaposlenih lakše će izdržati eventualnu krizu.

Trend favorizuje laganija crvena vina. Zar se prokupac tu savršeno ne uklapa?
– Uklapa se. Neke vinarije su intuitivno prepoznale promene na tržištu i prešle sa robusnih na laganije stilove. I ja sam to učinio i reakcije su veoma dobre. Prokupac se konačno našao na pravom mestu. Prošli smo fazu žaljenja što nije snažno, ekstraktivno vino. Danas je sasvim u redu da bude ono što jeste – lagan, lepršav i svež. Kakav će biti, zavisi isključivo od nas koji ga proizvodimo.

Jesu li autohtone sorte šansa za izvoz ili pre svega za domaće tržište i vinski turizam?
– Po mom iskustvu, pre svega su šansa za izvoz. Sve što sam izvozio bilo je zasnovano na autohtonim sortama. Sa internacionalnim sortama teško je napraviti iskorak na svetskom tržištu.

Vaše prvo oranž vino od tamjanike ostalo je na domaćem tržištu?
– Reakcije su dobre, ali količine su male – oko 1.000 boca. U takvim okolnostima nema smisla ozbiljnije ulagati u marketing ili izvoz. Verujem da će se prodati gotovo spontano.

Nove generacije biraju drugačija pića. Hoće li se vino vratiti na svoje mesto?
– Siguran sam da ovo nije prva kriza u istoriji vina, niti poslednja. Usponi i padovi su se dešavali mnogo puta. Za piće koje traje hiljadama godina, ovo je samo jedna oscilacija u dugoj vremenskoj liniji.

Šta bi trebalo promeniti na domaćem tržištu?
– Pre svega marže u maloprodaji i ugostiteljstvu. Cene u restoranima se često formiraju tako što se nabavna cena pomnoži sa tri ili četiri. Potrebno je uvesti razumnu maržu. Ako je nabavna cena 4.000 dinara, a na vinskoj karti 15.000, postavlja se pitanje šta opravdava toliku razliku.

Da li bi rešenje bilo podizanje većeg broja vinograda?
– Vinograda svakako treba više, jer ih nemamo dovoljno. Ali ne verujem u dramatične scenarije. Kada pogledamo površine pod zasadima i ukupnu proizvodnju u odnosu na domaću potrošnju, koja je znatno veća, nema razloga za strah. Ključ je u smanjenju uvoza – i problema neće biti. |

Foto: Slobodan Vidović