Vinarija Kalazić: Made in Batina
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Reportaže
-
U pokušaju da opstane u tržišnoj utakmici, hrvatska Vinarija Kalazić se opredelila da umesto vrhunskih na tržište plasira kvalitetna vina po dvostruko nižoj ceni.
Batina je selo na desnoj obali Dunava, podno uzvišenja na čijem se vrhu visoko uzdiže spomenik poginulim sovjetskim vojnicima u Drugom svetskom ratu. Tu negde se i završavaju obronci Banske kose, uzvisine koju još zovu Banovo brdo, a lokalci često samo – Planina. Ipak, ono po qčemu je ovo brdo/planina najpoznatije jesu vinogradi, mnogi posađeni još u vreme dok su tu bili Rimljani.
Na jednoj od tih padina, praktično odmah ispod pomenutog spomenika, nalazi se i Vinarija Kalezić, koju je vlasnik dogradio uz kuću, prvobitno kupljenu da bi bila vikendica. Danas je to, sa nekih 120.000 litara, uz Vinariju Josić , drugi najveći proizvođač vina u Baranji, odmah iza giganta Belje.
Poluslatki hit kaberne
Cabernet Sauvignon, kasna berba, raskošno, poluslatko vino sa cenom od oko 100 kuna (1.500 rsd), poslednjih godina predstavlja pravi mali hit Kalezić vinarije. Ovo izrazito aromatično vino, mirisa crne ribizle i džema od šljiva, poseduje i impresivno dugu završnicu koja vas prati još dugo nakon što prođete carinu na Dunavu pri povratku u Srbiju!
Na tržište su prvi put izašli 2007. godine, kada su ponudili čak šest vrhunskih vina i odmah pobrali mnoga priznanja na takmičenjima, između ostalog i na prvom beogradskom Beowine 2011, gde je njihov Traminac poneo naziv Šampion belih vina!
- Praktično odmah smo naišli na dobar prijem i u Hrvatskoj i gde god smo se pojavili s vinima. Izgledalo je da imamo jasno zacrtan smer u kojem će vinarija ići. Međutim, u naredne dve-tri godine situacija se drastično promenila. U Baranji je otpočelo sa radom još nekoliko novih vinarija, a nedugo zatim usledila je i ekonomska kriza, što je sve zajedno bitno poremetilo uslove na tržištu. U takvoj situaciji, okrenuli smo se velikim sistemima prodaje – priča Slavko Kalazić, inače vlasnik firme s elektronskom opremom u Osijeku.
„Ako na tržište pustite vrhunsko vino za četiri evra, niko ga neće kupiti jer će misliti da nešto s njim nije u redu kad je tako jeftino! A, ako mu odredite realnu cenu od 10 evra, onda ga opet nećete prodati jer narod nema para!”
U novonastaloj, zaoštrenoj konkurenciji na relativno malom tržištu, Vinarija Kalezić se preorjentisala na prodaju vina preko velikih sistema i etikete sa oznakom kvalitetno vino umesto vrhunsko! Na taj način svesno su izgubili prestiž u takmičarskim okvirima, ali su zato potrošači dobili novog lokalnog šampiona u odnosu cene i kvaliteta!
- Situacija u Hrvatskoj je takva da ako na tržište pustite vrhunsko vino za četiri evra, niko ga neće kupiti jer će misliti da nešto s njim nije u redu kad je tako jeftino! A, ako mu odredite realnu cenu od 10 evra, onda ga opet nećete prodati jer narod nema para. Zato smo se okrenuli proizvodnji kvalitetnih vina sa ekološkim sertifikatom.
U vinarstvo ga dovela radozlanost: Slavko Kalazić
Zaokret je doneo, barem u prvom naletu, uspešne poslovne rezultate, tako da je Kalezić, kaže, sa prosečnom cenom od oko četiri evra za svoja bez ikakve sumnje i dalje odlična vina praktično rasprodao sve zalihe. Čak ide dotle da je počeo pripremu terena za novu vinariju, odmah pored stare!
Batina iz vinskog raja
Posebno mesto među Kalezićevim vinima zauzima kupaža belih sorti pod etiketom Batina, predstavljena u Srbiji prošle godine na Beowine 2013.
Osnova je sovinjon blan, a ostatak čine pino griđo i šardone, mada ne bi čudilo da unutra ima i malo traminca. Od pomenutih sorti, pino odležava u drvetu nekoliko meseci, što kupaži daje poseban distinktivni sklop.
Slavko nas uverava da je u vinarstvo ušao bez ideje da tu nešto zaradi. Zarađivao je (i još zarađuje), kaže, odlično u svom osnovnom poslu, sa elektronikom.
- Ovo sa vinom je bio čist izazov. Ja sam radoznao čovek, volim da istražujem. Posao s elektronikom je donosio prihode, ali ne i izazove. Zato sam se upustio u proizvodnju vina i evo tek sada, posle nešto manje od 10 godina, imam utisak da ću prvi put moći od jedne berbe da kažem da sam vratio uloženo u nju te godine.
Iako do pre desetak godina praktično nije imao nikakvog dodira sa vinom, hrabro je ušao u ovu vinsku avanturu i to ne samo kao vlasnik, već i kao tehnolog i enolog. Praktično jedini saradnik na tom putu bio mu je mladi agronom Samir Nađ. Podigli su zajedno 16,5 hektara vinograda u kojima su posadili čak deset sorti: Pinot Blanc, Pinot Grigio, Pinoti Noir, Cabernet Sauvignon, Frankovka, Chardonnay, Sauvignon Blanc, Traminac, Rajnski Rizling i, naravno Graševina.
Šampion Beograda!
Uz mnoga priznanja za kvalitet, Slavko Kalezić s ponosom ističe naziv Šampion belih vina za svoj Traminac na prvom beogradskom Beowine 2011!
- Iz mojeg iskustva, najbolje rezultate ovde daju graševina, kaberne i šardone, a zatim sovinjon. U početku sam pravio vina onakva kakva sam ja voleo, a to su malo teža, robusnija vina… Na moje iznenađenje, prodaja je bila slaba. Onda sam počeo pažljivije da osluškujem šta tržište traži i video da su to generalno lakša, aromatičnija vina. Shodno tome, promenio sam stil svojih vina, ali zanimljivo da sam se usput i ja promenio tako da danas više volim baš takva vina.
Podrška u vinogradu: Samir Nađ, agronom
U skloipu svoje vinske vizije, Slavko je imao i planove za razvoj vinskog turizma. U tu svrhu napravio je i degustacionu salu, na glavnom putu koji vodi iznad vinarije, ali je zbog nedovoljne posete ona sada samo skladište za kartrone vina i ambalažu.
- Pokušavao sam sa bezbroj turističkih organizacija da napravim aranžmane, da dovodimo povremeno neke grupe, ali se ispostavilo da je i 50-ak kuna po degustaciji (oko 750 rsd) bilo preskupo da bi se privukao veći broj zainteresovanih, tako da smo to sada obustavili.
Kalezići ima i svoju vinoteku u Osijeku, ali ni tu nema nekog velikog prometa...
- To što se proda ovde, u Baranji, zanemarljivo je. Od toga niko ne bi mogao da živi. Naše glavno tržište je Zagreb, a ubedljivo najprodavanije i najtraženije vino i dalje je graševina! Međutim, sveukupno, situacija za vinare u Hrvatskoj je sada mnogo teža nego pre desetak godina. Tržište je isto, platežna moć ljudi manja, a broj vinara u Hrvatskoj stalno raste... Kako će se sve dalje razvijati, mislim da niko tačno ne zna!
