Vinarija Jeremić: Kad vina zasviraju

Slavoljub Jeremić rođen je pre 45 godina u Smederevu, muzičar, ljubitelj muzike, otac troje dece. Iako su Jeremići porodično proizvodili vino za sopstvene potrebe, zvanično je svoj vinski put započeo 2010. godine. Danas poseduje 3,5 hektara zasada merloa i belog sovinjona u punom rodu, dok kaberne kupuje od saradnika. Sa samo dve etikete, Kanon i Sonata, počeo je lagani i nenametljivi upliv na srpsko vinsko tržište, a već prve godine, sovinjon Sonata okarakterisana je kao veliko pozitivno iznenađenje. 

Potom sledi Duet, kupaža smederevke i sovinjona, namerno smeštena u niski cenovni razred, dok roze od merloa Rondo početkom 2014. godine definitivno zaokružuje vinsku paletu.

U tom smislu, zlatna medalja na masivnoj i lako prepoznatljivoj boci, koju je  kupaža merloa i kaberne sovinjona Kanon osvojila na AWC nadmetanju u Beču 2013. godine, gde je sa ocenom 92,6 ušla u prvih deset vina ovog najmasovnijeg svetskog ocenjivanja, dokaz je opravdanosti kursa koji Jeremić uporno i neumoljivo drži, a to je da od starta ide na kvalitet i da se neće previše širiti u smislu novih etiketa. 

- Za sada neće biti novih etikete. Kapacitet vinarije je mnogo veći nego što se koristi, prostor praktično omogućava skladištenje do 500.000 litara, ali potrebe nisu tolike. Trenutno ima tankova i barika oko 25.000 litara, a plan je da dupliramo proizvodnju, podignemo još nekoliko hektara vinograda i zadržimo poziciju ustoličeni kvalitetom. Da steknemo iskustvo, izvučemo maksimum iz vinograda, a to je bar deset godina unapred, pa tek onda da vidimo šta dalje. Jednostavno, ne može se napraviti vino u gornjoj cenovnoj kategoriji u kraćem periodu – kaže Jeremić

Direktno iz inoxa probam i oduševljeno reagujem na mutnu merlo širu od koje će nastati novi roze Rondo 2014. U ovoj katastrofalnoj godini postići ovakav aromatski kompleks i ekstratni naboj! 

No, nije se do kvaliteta došlo bez posledica. Jeremić kaže kako je još u maju grožđe napao crni trulež. Interventno je skinuto pola roda, ostalo je svega 700-800 grama po čokotu, ali je rod preživeo. Mala količina, ali baš kako treba. Upravo toliko na čokotu ostavljaju čuveni svetski vinari i onda od sirovine prave vino koje košta minimum 70-80 evra po boci...

- Da (smeh), bolje da rodi 700 grama i košta 70 evra, nego da rodi tri kile i da košta dva evra. Ili da se ne proda uopšte. Kalkulacija je jasna, ali dugačak je put do cene od 70 evra, što je na kraju težnja svih nas vinara koji nismo sve ovo napravili da bi ostali na nivou vina od par evra po boci. Ali, za visoku cenu treba imati pravo opravdanje, iskustvo, znanje. Čak i kad se desi dobra godina, treba kasnije opravdati kvalitet, jer kupac to zahteva. Najopasnije je ako je jedne godine jedna klasa vina, druge godine druga, treće godine treća... Tržište to oseti. To se kažnjava samo tako i teško je potom vratiti se na željeni nivo. A tržište nekad nema razumevanja za lošu berbu. Kupac, kad izdvoji hiljadu dinara za bocu, očekuje da dobije i više od onoga na šta je do tad navikao. 

Prva dva Jeremićeva vina imala su jaku cenu, a onda je nastao Duet, interesantan spoj sovinjona, kojeg poneko svrstava u muskatnu sortu, i smederevke. Kad su 2012. izašli s njim na tržište u niskoj cenovnoj kategoriji ispostvailo se prodaja ide teško. Suprotno očekivanju, bolje su se prodavala njihova vina od hiljadu dinara, nego ovo od 240! Sad je već druga slika. Koliko god Dueta da naprave – sve prodaju! 

Za kvalitet svojih vina Slavoljub najviše „krivi” konsultanta i prijatelja Gorana Milanova, profesora na Institutu za vinarstvo i vinogradarstvo u Skoplju, inače tehnologa čuvene vinarije Chateau Kamnik. 

Dok se klima iz godine u godinu poigrava žegom i poplavama po sistemu smene elementarnih nepogoda i dok vinogradi lagano sazrevaju, oni vredno rade i skupljaju neophodna iskustva. 

- Vinski se fakultet u Srbiji završava isključivo u praksi! Ne možemo ništa da prepisujemo iz godine u godinu, nema pisane formule za proizvodnju, pogotovo sovinjona. Prvi sovinjon 2010. godine bio je odličan, svež, kao na Novom Zelandu. A onda, pošto sam naredne godine sve prepisao, zanemarivši da je druga godina, drugačija berba, grožđe mi je dobro prezrelo. Pobeglo, otišlo u drugi pravac. Srećom, nije bila prevelika količina. Smatram da nema težeg vina za proizvodnju od sovinjona, problematičan je u vinogradu a još teži u preradi. Spada u tiolska vina, lako oksidativna i sve arome su u tiolima, a oni se izgube, nestanu dok pucneš prstima. Takva vina puno iziskuju ali još više pruže kad se pogode. Postoji lepa izreka: samo dobri tehnolozi mogu da naprave dobar pino, a samo najveći majstori dobar sovinjon blan!

Dok degustiramo vina za masivnim drvenim stolom u još gotovo praznom ali savršeno uređenom podrumu, iza Slavoljuba je dugi niz drvenih polica na sprat ispunjenih bocama. Asocijacija je očigledna, drvene police za vina su kao notne linije, a grlići boca note. Svi vezuju vino sa muzikom, inspiracijom, tvrdi Jeremić, i za tu tvrdnju postoji puno opravdanje jer svojom evolucijom ono prenosi energiju čoveka koji ga proizvodi. 

- Puno je filozofije, nepisanih pravila, ali sam sve više siguran da vino zna da zapamti, vrati kako treba i baš zbog toga trudim se već u vinogradu da nas zapamti po dobrom i da što više vrati dobrim proizvodima. Naš je vladika na jednom vrlo ozbiljnom skupu pričao o vinima: „Zapamtite da Vino pamti! Kako pamti? Nije to baš onako kako ti zamišljaš duhovno, ono pamti prosto i jednostavno. Ako si mu dao punu pažnju, sve što mu je trebalo, vratiće ti dobrim kvalitetom.” I stvarno je tako i sa vinogradom. Probleme treba otklanjati čime se stvara komunikacija s lozom. Vino je najbolji reprezent stvaralaštva i najbolje predstavlja energiju izašlu iz čoveka, vino je pečat naše volje i energije i generalno je najbolji opis duha koji nas predstavlja!