Pogled na vinski istok Balkana

Nekada je istočna granica Jugoslavije bila granica između istoka i zapada... Ta granica je određivala gde mogu da se kupe levi's farmerke, koka-kola i sluša džez muzika u klubovima. Iako su Jugosloveni imali tu sreću da žive u komunističkom režimu malo liberalnije nego prve komšije sa istoka, što se tiče vina koje se moglo naći na stolu, nije bilo velike razlike. Rumunski državni kombinati (naročito Vinalcool) u najvećoj meri nudili su jeftino posluslatko i slatko vino bez puno brige za kvalitet.

Šezdesetih godina 20. veka površine pod vinogradima u Rumuniji premašivale su 340.000 ha, pri čemu su pri izboru sorti glavni kriterijum bile rodnost i otpornost na mraz. Možete odmah da naslutite da će u takvoj situaciji hibridi biti odlično rešenje. Nakon pada komunizma, počelo je sređivanje situacije u rumunskom vinskom sektoru, što je prvo značilo krčenje zasada pod hibridima i podizanje novih zasada u cilju proizvodnje kvalitetnih vina, tako da danas Rumunija raspolaže sa približno 240.000 hektara vinograda. Uz velike strane investicije u rumunsko vinarstvo (investitori iz Austrije, Italije, Nemačke), Rumunija se pozicionirala kao značajan proizvođač i izvoznik vina iz istočne Evrope.

Fascinantno je da uprkos tome što smo geografski sasvim blizu, nedovoljno se poznajemo... Nesumnjivo je da između Rumunije i Srbije postoje brojne sličnosti ako pogledamo vinarstvo, ali i razlike uslovljene kako prošlošću, tako i trenutnom situacijom... 

VELIČINA JE BITNA?

Kada se nađete u Rumuniji, a pritom na vinsku scenu gledate iz srpske perspektive, nema sumnje da će vam se zavrteti u glavi od tih hektara pod vinogradima. Najveća vinarija na rumunskom tržištu je Murfatlar sa 3.000 hektara vinograda. Židvej (Jidvei) je najveća vinarija u Transilvaniji sa 1.400 hektara vinograda, a SC Kotnari (SC Cotnari) je vinarija sa 380 stalno zaposlenih radnika i dodatnih 400 sezonskih radnika koje angažuju po potrebi kako bi proizveli vino od grožđa sa 1.156 hektara svojih vinograda. 

Međutim, sve je više malih porodičnih vinarija koje se kao David protiv Golijata bore za mesto na tržištu, prvenstveno kvalitetom, ali i izborom sorti i stilova vina koji ih čine drugačijim i specifičnim. U tom smislu naročito se ističe regija Dragašani sa svojih devet vinarija, od kojih najmanja pravi vino sa zasada na površini od pet hektara, dok najveća vinarija u regiji poseduje 56 hektara pod vinovom lozom. 

Interesantno je da u razgovoru s lokalnim vinarima na površinu izbija kritičan stav prema pravilima i uslovima za priznavanje oznaka za vina sa geografskim poreklom i proizvodnju i kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom, pri čemu se naglašava sporost i birokratski pristup državnih organa Rumunije. Zvuči vam poznato?

U rumunskim vinogradima dominiraju bele sorte vinove loze (85%) dok crne zauzimaju tek 15% ukupnih vinograda. Vodeće bele sorte su fetaska alba i fetaska regala dok su kod crnih sorti najzastupljeniji merlo i kaberne sovinjon.

ŠTA DA PIJEMO?

Šta se pije u Rumuniji?  Prema podacima OIV  iz 2011. godine, ukupna godišnja potrošnja vina je 3,5 miliona hektolitara. Od te količine potrošači mahom biraju bela vina (72% ), crvena čine 22,4% tržišta, dok roze skoro i da nema statistički značaj sa svega 5,6% tržišta (uz sezonski karakter, jer se više piju leti nego zimi). 

Prosečna potrošnja po stanovniku pala je sa 32,4 litara u 1997.godini na samo 24,3l u 2012.godini (što je ipak više nego u Srbiji). Usled teške ekonomske situacije, veliki udeo u potrošnji vina (naročito kod seoskog stanovništva) čini domaće vino napravljeno od grožđa iz sopstvenih zasada. 

Prema podacima iz 2009. godine, na rumunskom tržištu se piju poluslatka vina (41,9%), polusuva vina (24,2%) i suva vina (19,5%). No, vinska kultura je u konstantnom usponu tako da se kvalitetna suva vina sve češće piju i cene.

Uzimajući u obzir površine pod vinogradima, ne čudi što Rumunija nudi čitavu lepezu sorti, počev od internacionalnih kao što su merlo, kaberne sovinjon, italijanski rizling, sovinjon blan i pino griđo, pa do lokalnih sorti fetaska alba, fetaska neagra, fetaska regala, tamajasa romaneaska, negru de Dragašani, novak ili krampošije selekcionata.

Džensis Robinson i Žoze Vujamoz su u Rumuniji utvrdili 12 autohtonih sorti vinove loze, te je i po tome situacija slična kao u Srbiji, koja se može pohvaliti sa 15 autohtonih sorti.

A da biste bolje razumeli etikete rumunskih vina, imajte na umu da je sorta tamajasa romaneaska rumunski ekvivalent naše tamjanike, dakle lokalni rumunski klon belog muskata sa malim bobicama. Razlika je što Rumuni tradicionalno od tog grožđa prave slatka vina, dok su tek u skorije vreme pojedini vinari počeli da eksperimentišu sa suvim vinima od tamajase. 

Takođe, pod nazivom burgund mare krije se frankovka.

Još jedna sličnost između srpskih i rumunskih vina jeste cena u prodavnicama. Cene kvalitetnih domaćih vina u Rumuniji se najčešće kreću u rasponu od 10 do 20 evra.

Rumunski vinari su na stranim tržištima pokrenuli intenzivnu promociju svojih vina od autohtonih sorti, čime su izazvali veliko interesovanje u globalnim vinskim krugovima. Od 2001. godine, WEPA (nacionalna asocijacija proizvođača i izvoznika vina) učestvuje na svim najznačajnijim vinskim sajmovima i organizuje specijalizovane degustacije rumunskih vina na izvoznim tržištima. 

VINSKI MEDIJI

U Rumuniji, na tržištu od 20 miliona stanovnika, postoje tri štampana časopisa koja se bave vinskom scenom, a od njih je najznačajniji Vinul.ro (ako uporedimo sa situacijom u Srbiji gde na manje od osam miliona stanovnika izlaze tri štampana vinska magazina, realno je zapitati se da li je ekonomski održivo da svi oni izdrže međusobnu konkurenciju, uzimajući u obzir krhku snagu lokalne vinske industrije).

Dinamici vinske scene ponajviše doprinose brojni blogovi i web-stranice o vinu. Rumunija je velika država i jako je važno da se vinska scena podjednako razvija i izvan prestonice Bukurešta. Zato je svakako pohvalno što predstavnici online vinskih medija i menadžeri društvenih mreža dolaze iz svih krajeva Rumunije. A blogeri, osim što pišu o vinima, organizuju i degustacije i prezentacije vina. 

Po pitanju vinskih takmičenja, vredi pomenuti Premiile de Excelenta Vinul.ro i International Wine Contest Bucharest, koji se održava prema OIV pravilima.