Kutjevo: Dragulji iz temelja crkve
- Tekst Nenad Basarić
- Objavljeno u Reportaže
-
Jedan od najvećih hrvatskih proizvođača vina, Kutjevo DD kao da je pretplaćeno na Decanterove najznačajnije trofeje. Ove godine, baš kao i prošle, doneli su sa tog najuticajnijeg svetskog ocenjivanja ponovo šest nagrada, među kojima i Regionalni trofej za Traminac Ledeno vino 2011.
Pritom, zadivljuje činjenica da u carstvu najbolje hrvatske graševine, traminac iz Kutjeva dve godine uzastopno dobija Decanterov Regionalni trofej, prošle godine za Traminac 2012 iz regularne berbe, ove za „ledenu berbu”!
U čemu je tajna tog uspeha?
- Naš traminac, iako nije mirisav kao onaj iz Iloka, ima posebnu mineralnost jer raste na vulkanskom tlu. Redovno ga čuvamo i za ledene berbe i uvek s njim osvajamo najveće nagrade u svetu. Znate, osvojiti Internacionalni trofej na Decanteru veliko je priznanje enologu, nešto kao da postanete doktor – kaže Ivan Marinclin, glavni enolog Kutjeva.
Ivan je inače iz ovog kraja, a studirao je agronomiju u Zagrebu. U Kutjevu radi šest godina i naglašava da ga posebno nerviraju oni koji umanjuju značaj vina nastalih u velikim sistemima!
- Svi kažu Kutjevo je industrija. Pa šta? Ako ja deset hektara uberem u jedan tank, to je isto kao kad mali proizvođač ulije jedan hektar. Uostalom, zar nije jedino mero kvaliteta rezultat. A naši rezultati govore sami za sebe!
Ivan Marinclin, glavni enolog vinarije Kutjevo DD
Blago valovita Slavonija kao da se kupa u kadi ispunjenoj zelenilom. Ukoliko krenete u vinski gigant Kutjevo DD, okružen bogatom šumom, putokazi vas upućuju ka drevnom zamku i crkvi. Za Kutjevo, inače, kažu da je prestonica graševine, što će vam domaćini dati na znanje već vinom dobrodošlice – solidnim penušavcem Maxim napravljenim od te sorte.
U Kutjevu DD imaju dve jasno odvojene proizvodnje vina – onih vrhunskih i onih kvalitetnih. Ova prva nastaju iz vinograda sa najjačih položaja u kontinentalnoj Hrvatskoj – Hrnjevac, Vetovo i Vinkomir. Odatle dolaze i ta njihova redovno nagrađivana vina.
Graševine
Berba 2014 iako teška, ovde se ponovo pozlaćuje. Već u čaši…
Osnovna graševina 2014 veoma je pitka, ima dosta voćnosti na svežu sočnu jabuku uz malo biljne gorkosti i mineralnosti. Najvažnije da gutlja vuče gutljaj.
Graševina vrhunska 2014, iako se najviše izvozi, neki put završi u boci od litra i to onda bude best buy vino Hrvatske za oko četiri evra litar.
Sa dobrih položaja dolazi pažljivo brana De Gotho premijum graševina od sirovine koja je malo duže dozrevala. Vino se radi metodom surlie, stavlja se na talog kvasaca tri meseca, pa u slavonski barik, koga ima čak 420 bačvica. Tu je slast belančevine, dimne note, malo podseća na prženi tost uz vidne slatkaste tanine i mineralnost. Uz jak ukus voća, malo mošusa ima i nešto viši alkohol.
Najcenjenija graševina Turković stiže iz malo kasnije berbe. Nosi sedam grama slatkoće, te puni nos i usta dunje, marelice, kruške. Tu više nema sveže jabuke već skreće na malo citrusnih nota.
Graševina ice wine, što Rusi kažu „ljedjanije vino”, sadrži više od 300 grama šećera na litar. To je jako slasno vino, sirupaste strukture, mirisa dunje, kruške i livadskog meda. Grožđe obogaćeno plemenitom plesni bere se u januaru, kada su temperature daleko ispod nule.
Položaj Vinkomir jedan je od najcenjenijih u kontinentalnoj Hrvatskoj
Ali, Kutjevo DD se ne bavi samo proizvodnjom vina.
- Imamo oko 5.000 hektara površina i tu se gaji uljana repica, poljoprivredne kulture, semenska roba, tove junad, posedujemo klaonice... Vinograda je oko 400 hektara vlastitih i isto toliko kooperantskog udela. Glavni položaji Vetovo i Hrnjevac, zauzimaju po 70 hektara, a na Vinkomiru je još oko 30 hektara. Uzgajamo graševinu, pino noar, traminac, rajnski rizling, šardone, sovinjon i još ponešto. Godišnje proizvedemo ukupno oko pet miliona litara, a ukupni kapacitet podruma je 11,5 miliona. Od toga, u Hrvatskoj prodamo preko tri miliona litara i još 1,5 milon van granica – objašnjava Ivan.
Naš urednik za stolom na kojem su navodno ludovali baron Trenk i Marija Terezija
Pa, lepo! Podaci mnogo govore, ali oni su samo nadgradnja istorije stare gotovo osam vekova, a koja bukvalno iskače pred očima u neposrednoj blizini proizvodnog pogona do koga se dolazi jedva prepoznatljivim puteljkom uz bok barokne katoličke crkve. Jedna tabla obaveštava da su se baš tu ludo provodili carica Marija Terezija i baron Franjo Trenk, a čim siđete u podrume vinarije, što se protežu ispod temelja crkve, na ulazu vas dočeka informacija o datumu osnivanja – 1232. godina!
Džinovska drvena bačva, jedna od najvećih na Balkanu, sagrađena za proslavu duge istorije vinarije
Tu, u carstvu tih prastarih bačvi, od kojih su mnoge u radnom pogonu, zvanični somelijer Kutjeva, Drago Humski nam govori:
- Ovaj najstariji podrum Kutjeva zanimljiv je po više stvari. Menjali se vlasnici, osvajači, ali se proizvodnja i kultura pijenja vina nije prekidala. Ima strarijih podruma u Hrvatskoj, Dioklecijanovi u Splitu stari su preko 17 vekova, ali šta im vredi kad skoro nikad nemaju vina.
Carica Marija Terezija i baron Franjo Trenk
Na izlasku iz podruma svako spusti ruke na uglačani kameni sto na kojem je, prema legendi, pomeuti baron Trenk ponudio austrougarskoj carici Kitokret, kultno lokalno vino za potenciju! Posle su se, navodno, zatvorili nedelju dana unutra... Na zidu je ostalo 30-40 crtica, a baron ili carica (legenda ne kaže ko je bio odozdo!) napravili su udubljenje na kamenom stolu u koje, ko god stavi ruku, ljubavne želje mu se ostvare. Navodno…
Što se vina tiće, u Kutjevu DD su ostavrili mnoge želje, ali veruju da to nije i kraj. Ambicije, znanje, istorija i teroar su tu da dočekaju još mnogo uspšeno ostvarenih vina iz Kutjeva.
Istorijat
Podrum su osnovali cisterciti, jedan radišan crkveni red sa matičnom opatijom u mestu Sito (Citeaux) kraj Dižona. Kad su sa Balatona stigli u Kutjevo opisali su da su stigli u „guste prašume planine Krndije”, uz vodotok Kutjevačku reku, i da treba „krčiti zemlju radi sađenja vinograda”. Podrumi su uvek bile podzemne prostorije ispod opatija. Ovde su se zadržali do Mohačke bitke i prodora Turaka 1526. godine, kada se povlače na sever. Turci gospodare narednih 160 godina, sve dok se pet godina posle turskog poraza kod Beča nije oslobodila i ova regija.
Za turskog vremena raja se delila na katolike i muslimane. Katolici su mogli imati vinograde i vino uz nešto veće poreze, dok muslimani nisu, ali viši staleži iz sandžakata ovde ipak konstantno uživaju u dobrom vinu. Malo se krše verski kanoni islama i hroničari pišu: „U naših Turaka svega bijaše, srebra, zlata, dobrih konja, lepih devojaka i dobroga vina”.
Po oslobođenju, iz Zagreba u Kutjevo šalju isusovce, koji imaju jaku agronomsku struku, umeju i žele da podučavaju. Oni su izgradili crkvu i dvorac krajem 17. i početkom 18. veka, ali i gimnaziju u Požegi. Ipak, kako su najveća vrednost Kutjeva do 20. veka bile hrastove šume, 1860. godine putem licitacije prodat je poveliki deo zemljišta porodici Turković, trgovcima drvetom. Odmah su znali da su dobro kupili ali i videli da se ne razumeju u vinograde i vino. Zato su doveli vinske stručnjake iz Austrije. U to vreme bila je tu samo graševina koja je, još uvek nedokazano, stigla sa severa Šampanje 1853. godine.
Enver Moralić, trgovac naftom zaljubljen u vina
Zanimljivo je da dotad Slavonijom dominira kadarka, koja je došla sa Skadarskog jezera. Doneli je trgovci koji su trgovali preko Srbije i Bosne. Ovde je znači bila domovina crvenih vina sve dok austrijski stručnjaci nisu doneli iz Burgundije burgundac beli, crni, sivi i šardone. Burgundac inače zovu pino jer je grozd u obliku šišarke bora (pinus). Potom se sade rajnski rizling, traminac, a naknadno stiže sovinjon iz Francuske, pa i širaz iz doline Rone, ali tek u poslednjih 15 godina.
Vlasništvo Turkovića krajem drugog Svetskog rata prešlo je u državno socijalističko dobro. Nova vlast proširuje podrume, unosi malo ružne bele keramike, velike sobe od betona obložene staklenim pločicama, ali sve se tako gradilo. Tokom investicionog buma socijalizma, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka izgrađen je podrum od 6-7 miliona litara. Sve su to inoks cisterne od po 100.000 litara,a ima čak jedna od 520.000 litara za tipizaciju graševine.
Konačno, pre 11 godina celu firmu je kupio Enver Moralić (80), jedan od najbogatijih evropskih biznismena, trgovac naftom koji za sebe kaže da je veliki zaljubljenik u vinograde i konje, inače rodom iz Kotor Varoši, kod Banjaluke.
foto: Ivana Čutura & arhiva
