Tri plavca na poluotoku sreće

Bila su to ujedno i prva dva Grand cru vinograda u maršalovoj Jugoslaviji, prva sa geografski zaštićenim poreklom – Dingač od 1961. godine, a Postup od 1967. godine.

Kakvu reputaciju plavac ima u ovim krajevima najbolje dočarava izreka: „Svaku lozu hvali, ali plavac sadi“. Sorta je, inače, nastala priordnim ukrštanjem crljenka kaštelanskog i dobričića, a tek pre nekoliko godina i zvanično je, genetskom analizom, utvrđeno da su svetski poznati zinfandel i primitivo u stvari klonovi crljenka kaštelanskog, što će reči u najbližem srodstvu s plavcem malim!

Nekada su na Pelješcu vino pravili gotovo u svakoj kući. Danas to više nije slučaj, ali se ozbiljnijom proizvodnjom, s manje ili više uspeha, time se i dalje bavi na desetine vinarija. I svima je plavac mali glavno vino!

U tom obilju, bez pretenzija da izdvojimo najbolje, ali u nameri da upoznamo nekoliko savremenih lica ovog nesumnjivo velikog vina, predstavljamo tri plavca iz tri različite vinarije sa tri različite vinske filozofije. 

Korta Katarina

Vinarija Korta Katarina u Orebiću nastala je 2005. godine kao investicija američkog industrijalca koji je kupio i obnovio oko šest hektara vinograda na najpoznatijim lokacijama, Dingaču i Postupu, te na temeljima starog hotela podigao jednu od najlepših i najmodernijih vinarija u Hrvatskoj danas.

Iako relativno mlada vinarija, njihov Plavac Mali dobija na međunarodnim takmičenjima osetno bolje ocene od konkurencije. To pre svega govori da su u vinariji pogodili stil koji imponuje „nepcima naviklim na kaberne i merlo”.

U pitanju je vino dobijeno s obe lokacije – i Dingač i Postup – što i nije česta praksa na Pelješcu. Rezultat je snažno ali elegantno vino u kojem je lako prepoznati sve ono što plavac čini neodoljivim – mediteranske herbalne i voćne arome, raskošne ukuse suvih šljiva, borovnice i čokolade, te naglašenu mineralnost karakterističnu za vina s najboljih položaja. A tu je i ono najvažnije – sve vreme imate ustisak da pijete grožđe, a ne znalački spakovano vino!

Još više divljenja mami plavac nazvan Korta Katarina Reuben Private Reserve, od selektiranog grožđa koje šest do deset meseci, već u zavisnosti od berbe, ostaje duže u baricima od regularnog plavca, što će reći, ukupno dve godine. Njegove tanane herbalne i sortne arome, zavodljiva mineralnost, te blagi tanini i puno telo čine ispijanje ovog vina, nazvanog po vlasnikovom ocu, nezaboravnim doživljajem.

Enolog Korte Katarine - Nika Silić Maroević

- Nastojimo u plavcu dobiti svežinu i voćnost, maknuti s njega etiketu teškog vina kojeg se može popiti samo čaša. A to nije lako postići, jer plavac je kao sorta težak u smislu da je teško u vinogradu postići balans kiselina – kaže enolog Nika Silić Maroević, koja je tu od početka rada vinarije Korta Katarina. 

– Bez obzira što je u pitanju inostrana investicija, naglasak je na domaćim sortama. Nije ideja raditi vina koja se razlikuju od ovog kraja i ovih ljudi, nego praviti dobra svetska vina ovog kraja!

Grgić

Miljenko Grgić najznačajnije je ime hrvatskog vinarstva u svetu, a verovatno i najznačajnije s prostora ex Jugoslavije. Reputaciju je stekao u SAD i odatle na veliku svetsku scenu stupio 1976. godine kada je njegov kalifornijski šardone Chateau Montelena 1973 pobedio na tzv. „Pariskom ocenjivanju”. Miljenko, koga Amerikanci zovu Majk, ima danas 93 godine i vlasnik je ugledne Grgich Hills Estate vinarije u SAD, a od 1996. godine i male vinarije u Trsteniku na Pelješcu, okružene borovima na litici pored mora.

Tu prave samo dva vina – Grgić Plavac Mali i Grgić Pošip. Miljenko je posebno vezan za plavac, lozu uz koju je odrastao pre nego što je otišao u Ameriku i koja je upravo zahvaljujući njegovim upornim nastojanjima konačno priznata kao direktni genetski rođak popularnog zinfandela.

- Još kada sam kao mlad prvi put probao zinfandel odmah sam rekao da mene to vino veoma podseća na plavac – priča Miljenko. – Ovde na Pelješcu pravim vina za svoju dušu, plavac koji ima sve odlike dalmatinskog podneblja. To je vino u kojem se nalazi moje detinjstvo, i kamen, i more, i sunce!

Međutim, vlastitih vinograda plavca Miljenko ovde praktično nema, tako da u vinariji grožđe kupuju po poluostrvu, što izaziva ne mali disrispekt među ostalim pelješkim vinarima, pogotovo ako se uzme u obzir da je Grgićeva buteljka plavca skuplja od većine ostalih tamošnjih plavaca. Brendiranje očigledno ima svoju cenu...

Grgić Plavac mali do kupca dolazi tek posle 18 meseci odležavanja u bariku i još tri godine u flaši. Fermentacija se odvija s prirodnim kvascima, usled čega vino zadržava tipičan sortni karakter i voćni ukus. Južnjački topao, s alkoholima koji se kreću od 14% do 15,5%, ovo je rubinsko crveni plavac nežnih, ukroćenih tanina i prijatnh aroma kupine i mediteranskog cveća.

Bartulović

Teo Bartulović za sebe kaže da je samo karika u dugom porodičnom lancu vinara. A taj „lanac” seže bezmalo pet vekova unazad. Normalno je onda da se on i njegov sin Mario sada ovde bavi istim poslom. 

Njihovi vinogradi zauzimaju neke od najboljih parcela na lokalitetima Dingač i Postup, a osim plavca prave još i rukatac, te sasvim male količine rozea od plavca. Ono što Bartulovićev plavac izdvaja od većine ostalih vina ove sorte je odsustvo drveta.

- Plavac ima visoke tanine a oni apsolutno ne podnose barikirana vina! Na vino koje ima ogroman tanin, pa mu još dodate hrast, to je totalni promašaj. Sada je i struka rekla da to nije dobro, da su falili, pogrešili. A ja sam to uvideo pre 20 godina. Kod mene je kompletan pogon inoks. Ima jedna knjiga stara 80 godina u kojoj je inženjer napisao: autohtone sorte hoće neutralno drvo, znači jelovina, smreka. Ako ste probali barikirani plavac i onaj koji nije, bilo inoks ili neutralno drvo, svako će se odlučiti za ovo drugo – kategoričan je Teo, koji je porodičnu vinariju u starom pitoresknom selu Prizdina na Pelješcu pretvorio u svojevrsnu ekološko-turističku oazu, u čijem su sklopu i konoba, sobe za spavanje, degustaciona sala...

Inače, u vinariji prave tri etikete plavca – Bartul, zatim organski uzgajani plavac Puncta i, konačno, Dingač, koji dolazi sa istoimenog najpoznatijeg pelješkog lokaliteta. Sva tri vina odlikuju pre svega svežina i naglašena voćnost, bogata mineralnost i karaktersitičan kisleksato-oštri ukus koji je pratio većinu ovih vina u prošlosti.

Bez dileme autentično vino koje čuva duh tradicije Pelješca.

Foto: Ivana Čutura & arhiva