Tri plavca na poluotoku sreće

Tri plavca na poluotoku sreće

Poluostrvo Pelješac kolevka je možda i najcenjenijih vina Titove Jugoslavije, onih koja su od Vardara do Triglava bila poznata kao Dingač i Postup. Reč je o vinima od lokalne sorte plavac mali, uzgajane na lokalitetima Dingač i Postup, a za koja možemo slobodno i danas reći da daju najkvalitetnija crvena vina u Hrvatskoj!

Bila su to ujedno i prva dva Grand cru vinograda u maršalovoj Jugoslaviji, prva sa geografski zaštićenim poreklom – Dingač od 1961. godine, a Postup od 1967. godine.

plavac-mali

Kakvu reputaciju plavac ima u ovim krajevima najbolje dočarava izreka: „Svaku lozu hvali, ali plavac sadi“. Sorta je, inače, nastala priordnim ukrštanjem crljenka kaštelanskog i dobričića, a tek pre nekoliko godina i zvanično je, genetskom analizom, utvrđeno da su svetski poznati zinfandel i primitivo u stvari klonovi crljenka kaštelanskog, što će reči u najbližem srodstvu s plavcem malim!

plavac

Krv zemlje

Plavac mali izuzetno je otporna sorta na sušu i ekstremno visoke temperature, a zbog toga i rubinsko crvene boje, vina od njega u Dalmaciji zovu „krv zemlje“.

Nekada su na Pelješcu vino pravili gotovo u svakoj kući. Danas to više nije slučaj, ali se ozbiljnijom proizvodnjom, s manje ili više uspeha, time se i dalje bavi na desetine vinarija. I svima je plavac mali glavno vino!

U tom obilju, bez pretenzija da izdvojimo najbolje, ali u nameri da upoznamo nekoliko savremenih lica ovog nesumnjivo velikog vina, predstavljamo tri plavca iz tri različite vinarije sa tri različite vinske filozofije. 

Korta Katarina

Vinarija Korta Katarina u Orebiću nastala je 2005. godine kao investicija američkog industrijalca koji je kupio i obnovio oko šest hektara vinograda na najpoznatijim lokacijama, Dingaču i Postupu, te na temeljima starog hotela podigao jednu od najlepših i najmodernijih vinarija u Hrvatskoj danas.

Korta Katarina

RR 2006 KK
Iako relativno mlada vinarija, njihov Plavac Mali dobija na međunarodnim takmičenjima osetno bolje ocene od konkurencije. To pre svega govori da su u vinariji pogodili stil koji imponuje „nepcima naviklim na kaberne i merlo”.

U pitanju je vino dobijeno s obe lokacije – i Dingač i Postup – što i nije česta praksa na Pelješcu. Rezultat je snažno ali elegantno vino u kojem je lako prepoznati sve ono što plavac čini neodoljivim – mediteranske herbalne i voćne arome, raskošne ukuse suvih šljiva, borovnice i čokolade, te naglašenu mineralnost karakterističnu za vina s najboljih položaja. A tu je i ono najvažnije – sve vreme imate ustisak da pijete grožđe, a ne znalački spakovano vino!

Još više divljenja mami plavac nazvan Korta Katarina Reuben Private Reserve, od selektiranog grožđa koje šest do deset meseci, već u zavisnosti od berbe, ostaje duže u baricima od regularnog plavca, što će reći, ukupno dve godine. Njegove tanane herbalne i sortne arome, zavodljiva mineralnost, te blagi tanini i puno telo čine ispijanje ovog vina, nazvanog po vlasnikovom ocu, nezaboravnim doživljajem.

NikeEnolog Korte Katarine - Nika Silić Maroević

- Nastojimo u plavcu dobiti svežinu i voćnost, maknuti s njega etiketu teškog vina kojeg se može popiti samo čaša. A to nije lako postići, jer plavac je kao sorta težak u smislu da je teško u vinogradu postići balans kiselina – kaže enolog Nika Silić Maroević, koja je tu od početka rada vinarije Korta Katarina. 

– Bez obzira što je u pitanju inostrana investicija, naglasak je na domaćim sortama. Nije ideja raditi vina koja se razlikuju od ovog kraja i ovih ljudi, nego praviti dobra svetska vina ovog kraja!

Grgić

Miljenko Grgić najznačajnije je ime hrvatskog vinarstva u svetu, a verovatno i najznačajnije s prostora ex Jugoslavije. Reputaciju je stekao u SAD i odatle na veliku svetsku scenu stupio 1976. godine kada je njegov kalifornijski šardone Chateau Montelena 1973 pobedio na tzv. „Pariskom ocenjivanju”. Miljenko, koga Amerikanci zovu Majk, ima danas 93 godine i vlasnik je ugledne Grgich Hills Estate vinarije u SAD, a od 1996. godine i male vinarije u Trsteniku na Pelješcu, okružene borovima na litici pored mora.

grgic

Tu prave samo dva vina – Grgić Plavac Mali i Grgić Pošip. Miljenko je posebno vezan za plavac, lozu uz koju je odrastao pre nego što je otišao u Ameriku i koja je upravo zahvaljujući njegovim upornim nastojanjima konačno priznata kao direktni genetski rođak popularnog zinfandela.

Grgic vinarija

- Još kada sam kao mlad prvi put probao zinfandel odmah sam rekao da mene to vino veoma podseća na plavac – priča Miljenko. – Ovde na Pelješcu pravim vina za svoju dušu, plavac koji ima sve odlike dalmatinskog podneblja. To je vino u kojem se nalazi moje detinjstvo, i kamen, i more, i sunce!

Međutim, vlastitih vinograda plavca Miljenko ovde praktično nema, tako da u vinariji grožđe kupuju po poluostrvu, što izaziva ne mali disrispekt među ostalim pelješkim vinarima, pogotovo ako se uzme u obzir da je Grgićeva buteljka plavca skuplja od većine ostalih tamošnjih plavaca. Brendiranje očigledno ima svoju cenu...

grgic 03

Grgić Plavac mali do kupca dolazi tek posle 18 meseci odležavanja u bariku i još tri godine u flaši. Fermentacija se odvija s prirodnim kvascima, usled čega vino zadržava tipičan sortni karakter i voćni ukus. Južnjački topao, s alkoholima koji se kreću od 14% do 15,5%, ovo je rubinsko crveni plavac nežnih, ukroćenih tanina i prijatnh aroma kupine i mediteranskog cveća.

Bartulović

BartulovicTeo Bartulović za sebe kaže da je samo karika u dugom porodičnom lancu vinara. A taj „lanac” seže bezmalo pet vekova unazad. Normalno je onda da se on i njegov sin Mario sada ovde bavi istim poslom. 

Njihovi vinogradi zauzimaju neke od najboljih parcela na lokalitetima Dingač i Postup, a osim plavca prave još i rukatac, te sasvim male količine rozea od plavca. Ono što Bartulovićev plavac izdvaja od većine ostalih vina ove sorte je odsustvo drveta.

- Plavac ima visoke tanine a oni apsolutno ne podnose barikirana vina! Na vino koje ima ogroman tanin, pa mu još dodate hrast, to je totalni promašaj. Sada je i struka rekla da to nije dobro, da su falili, pogrešili. A ja sam to uvideo pre 20 godina. Kod mene je kompletan pogon inoks. Ima jedna knjiga stara 80 godina u kojoj je inženjer napisao: autohtone sorte hoće neutralno drvo, znači jelovina, smreka. Ako ste probali barikirani plavac i onaj koji nije, bilo inoks ili neutralno drvo, svako će se odlučiti za ovo drugo – Bartulovic Dingackategoričan je Teo, koji je porodičnu vinariju u starom pitoresknom selu Prizdina na Pelješcu pretvorio u svojevrsnu ekološko-turističku oazu, u čijem su sklopu i konoba, sobe za spavanje, degustaciona sala...

Inače, u vinariji prave tri etikete plavca – Bartul, zatim organski uzgajani plavac Puncta i, konačno, Dingač, koji dolazi sa istoimenog najpoznatijeg pelješkog lokaliteta. Sva tri vina odlikuju pre svega svežina i naglašena voćnost, bogata mineralnost i karaktersitičan kisleksato-oštri ukus koji je pratio većinu ovih vina u prošlosti.

Bez dileme autentično vino koje čuva duh tradicije Pelješca.

tunel

Dingač

Padina Dingač na Pelješcu, koja se strmo spušta skroz do mora, dugo je bila teško dostupna, odvojena od obližnjeg Potomja visokim brdima. Nekada se tu do vinograda dolazilo preko strmog kamenjara na magarcima,  pa je tako magarac i danas simbol vina Dingač. Od 1973. probijen je tunel Dingač, što je značajno olakšalo pristup vinogradima, a zanimljivo je da su izgradnju tunela finansirali lokalni vinogradari.

Foto: Ivana Čutura & arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama