Fantinel: Italijanski dragulj u Beogradu

- Ovo nisu vina za vinske početnike – reče neko.

Greška! Ovo su vina s kojima upravo treba početi, jer su toliko „zaljubljiva” da će vas jednom za svagda uvrstiti u uživaoce i istraživače vinske kulture.

Sa četiri miliona litara u tankovima, vinarija Fantinel po italijanskim standardima je srednje veličine, a svakako najveća porodična vinarija regije Friuli, svetski čuvene po belim vinima. Ovaj čudesni teroar razapet između ledenih uticaja Alpa i tople obale Tršćanskog zaliva, smešten uz granicu Slovenije, rezervat je velikog broja autohtonih sorti, između kojih su i glera, refosko (refošk), pikolit, te friulano koji na sebe skreću sve veću pažnju.

Predstavnici vinarije Aleksandrović, ispitivanje inostrane konkurencije

Pa, iako se činilo da će bele etikete sorte glera, pinot grigio, friulano i čudesni sauvignon blanc označiti ovo veče, kruna je u foto finišu pripala merlou iz boutique odeljenja Fantinela – liniji vina LaRoncaia, kao i crvenoj kupaži Venko 2009, u kojoj merlo ponovo igra glavnu ulogu, a koji je na prestižnom ocenjivanju u San Francisku jula ove godine osvojio veliko zlato sa čak 97 poena!

Vinarija Fantinel, osnovana pre nešto manje od pola veka, nalazi se u seocetu Tauriano, dok je Ronkaja (Roncaia) boutique vinarija, udaljena nekih 100 km severno, iako deo Fantinela, ipak potpuno autonomna, sa svojim enologom, vinogradima, etiketama.

Welcome drink ove večeri bio je penušavac Prosecco Extra Dry DOC izvanrednog ukusa i elegancije, jedan od najboljih u kategoriji do 12 evra na srpskom tržištu koji smo probali, a čija se popularna magnum verzija upravo očekuje u prodaji. Proizvodi se u milion boca godišnje od sorte glera, koja se sve do pre šest godina zvala prosecco, a koja je u Fantinel vinogradima zastupljena na čak 80 hektara. 

Jedan mali deo, oko 3,5 hektara predstavljaju specijalne parcele koju su ampelografi vinarije odredili kao super mikrolokaciju odakle sirovina ide za etiketu One&Only Proseco Brut Millesimato single vinyard, čija je berba 2014 osvojila 92 poena na Gambiero Rosso, zlato u San Francisku sa istim brojem poena, ali i medalje na Decanteru, IWC London i brojnim drugim takmičenjima, a u vinariji imaju tendenciju da to bude najbolji prosecco u Italiji. Zapanjiće vas podatak da ovakvo vino u Italiji košta ispod 10 evra, iako se proizvodi u svega 50.000 primeraka!

A tada je započeo onaj oficijelni deo prezentacije koju je maestralno vodio Makedonac Aleksandar Vučkovski, brend menadžer Fantinela za Balkan, istočni Mediteran, Češku i Poljsku, inače osnivač Makedonskog udruženja somelijera, koje je počelo s radom pre šest meseci. 

Koliko Italijani polažu na dizajn, bilo je uočljivo u video prezentaciji, filmu rađenom duže od šest meseci, gde se vodilo računa o svakoj kapi, osmehu, fotografiji. I sajt vinarije www.fantinel.com nosi na sebi vrhunske artističke atribute, a ono što pada u oči je izuzetno ozbiljan rad u vinogradima koji su gotovo na 250 hektara zaštićeni mrežama. Posebna pažnja koja se poklanja teroaru, ali i tehnologiji, oslikava se u svakoj kapi vina koja smo probali. 

U punom zamahu: Aleksadar Vučkovski, filolog u svetu vina

- Pino griđo je stekao lošu reputaciju da uvek mora biti jeftin, vodenast, lagan, svakodnevni. Ima i takvih, ali ima i ovakvih na kojima je rađeno veoma naporno – započeo je Vučkovski upoznavanje sa prvim belim vinom i linijom Sant' Helena, koja spada u nešto viši razred od osnovne linije. 

I zaista, ovaj griđo veoma je ozbiljno vino, kompleksno, izbalansirano, snažnih aroma, diskretne slankaste mineralnosti i lepe završnice koju jednostavno možete voleti ili ne. A prosto nam je žao što na meniju nije bilo i te „osnovne” linije, da uporedimo koliko Sant' Helena odskače. Ovaj pino inače dolazi od loze koja uspeva na strmoj kamenitoj podlozi regije Kolio (Collio), nagiba 17 %, gde nema navodnjavanja, pa je prinos sam po sebi smanjen. Selektivna berba sa kratkom maceracijom garantuje kvalitet i sublimirane arome breskvice i zrele kasije. 

Opšte oduševljenje proizvelo je drugo, istoimeno vino od autohtone sorte friulano koja je narasprostranjenija u Friuliu, dok je relativno nepoznata u Srbiji, a ima vrtoglavo uzlaznu putanju na svetskom tržištu. Poput sorte glera, friulano se zvao tokai ali je zbog EU pravila morao da promeni ime jer ono isuviše podseća na slavno mađarsko vino Tokaji. Nosi u sebi svežinu i kiseline kao Pinot Grigio Sant' Helena, ali je pritom aroma dosta floralna, oseća se livada, belo cveće, posebno cvet od bademovog drveta. Iz Fantinela preporučuju uparivanje s pršutom San Daniele, koja je takođe njihov proizvod i jedna od najboljih i najčuvenijih u Italiji. 

Ali, kada je u čaše usuto treće i poslednje belo vino večeri, Sauvignon Sant' Helena, što bi neko rekao: Došlo je do prekida filma!

- Severna Italija je isto kao Fruška gora, jako dobra za sovinjon. Ovaj sovinjon nije tako zelen kao novozelandski, ima karakteristične arome drške od paradajza, zelene paprike, ali nije napadno herbalan i zbog cvetnih aroma više podseća na sovinjone iz Starog sveta – pojasnio je Vučkovski.

Osećaj savršenog balansa i duboke slojevitosti vina, koja se velikom brzinom razvijala u čaši, ekstremno prijatnog ukusa uz dosta visoke ali veoma meke i integrisane kiseline, izmamila je iskrene aplauze okupljenih degustatora.

U Friuliu preko 70 % proizvodnje otpada na bela vina. To što je Pulja za crveno vino u Italiji, to je Friuli za penušava i bela. Ali, baš kao što je pomenuta vojvođanska lepotica Fruška gora poslednjih godina počela da dokazuje kako je pored belih, fantastičan izvor i crvenih sorti, tako i u Friuliu skromno kažu da „i crvena vina umeju da budu interesantna”. Interesantna! 

VenkoSant' Helena2009 crvena je kupaža odležala 24 meseca u velikim hrastovim buradima (3.000 litara) od slavonskog hrasta, što je tradicija u Friuli jer ovaj hrast nije tako agresivan, a procenat tanina ostaje na relativno niskom nivou. Potom je vino provelo još godinu dana u boci. Na mirisu je dosta voćno, ne tako intenzivno kao neki širaz ili kaberne, ali je miris čist i usmeren. Merlo dominira, daje mekoću i voćnost, kaberne fran ukrašava herbalnim nijansama paprati i zelene paprike, dok pino noar (nero) daje zemljišnu mineralnost te zaokružuje i integriše arome. Kiseline su pomalo neočekivano visoke, ali ovo je vino sa severa, a pomenute kiseline su jako dobro integrisane kao i meki tanini. Prava je šteta što vino nije dekantirano sat-dva duže, jer ko je imao strpljenja da se tečnost razvije u čaši, dobro je razumeo zašto je ovo vino ocenjeno sa 97 poena u Americi.

Poseban kuriozitet predstavlja i proizvođačka cena po kojoj su mogla da se kupe sva vina ove večeri, a Venko sa 2.400 dinara (20 evra) predstavlja gotovo nestvaran odnos cene i kvaliteta, pogotovo kad se zna da su vina iz regije Kolio u proseku skupa. Regija je mala, jedva šesnaestina teritorije Makedonije, i tu nema vina za 2-3 evra kao u Pulji ili Kampanji, dok ekstra vina idu od 25 evra, pa naviše. A Venko, delimično rađen apasimento tehnikom, svakako je ekstra vino i da nije bilo propusta sa dekantiranjem, stao bi rame uz rame, pa i više, od krune večeri, čistokrvnog merloa Merlot La Roncaia.

Jednostavno rečeno, ova vinska „bajadera“ pod etiketom Merlot La Roncaia bukvalno je odnela pamet većini prisutnih! Usta puna aroma, džema, kompota, suvih šljiva, kupina, pa i nešto esencije jagode, moćno i potentno, prepotentno u najboljem smislu reči vino, sa divno ukroćenih 14,5 % alkohola i kiselinama koje kao ledene iglice obgrljavaju raskošne i tople somotaste tanine. Duga završnica ispraćena je dugim aplauzom, s pravom. Samo nešto skuplje od Venka, ovo vino iz regije Colli Orientali u severnom delu Friulija, 100 % je rađeno apasimento tehnikom, dodatnim dosušivanjem zrna u trajanju 25 dana. Nakon što voda ispari, ostaje koncentracija šećera, kiselina, polifenola. Količina naravno kalira, dobija se manje vina, ali je kvalitet vrhunski. Merlo odležava u francuskom bariku 16 meseci i još godinu dana u boci, da bi se na tržištu pojavio kao istinsko veliko vino. 

Merlo, reče Vučkovski, zna da bude dosadan, ali ovaj nije. Naprotiv, sva probana vina poseduju ekskluzivan identitet i integritet. Sa cenom između 15 i 30 evra, naći će se u gornjoj granici najskupljih domaćih etiketa, ali su svakako iskustvo koje treba probati. I planirati put u Friuli!

Ceo Fantinel asortiman prisutan na srpskom tržištu možete videti u Vinskoj kući Burgundac, Kirovljeva 25, Beograd.

Foto: Ivana Čutura