Budimirovo veče Parkerovih miljenika
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Reportaže
-
Na samo novogodišnje veče Vinarija Budimir primila je radosne vesti: čuveni vinski nos Robert Parker ocenio je vino Sub Rosa 2009 sa 90 i vino Tamjanika 2013 sa 89 poena. Komentar uz ocene doneo je izgleda još više radosti u ovu najpoznatiju župsku vinariju, a sve zajedno bio je povod za slavlje i druženje u elitnom beogradskom restoranu Dijagonala 2.0. A onda je slavlje na kraju zaslađeno premijerom potpuno nove, predikatne tamjanike na tržištu. Savršeno!
Uvek je lepo videti srpske vinare na okupu, pogotovo kad je razlog uspeh nekog od njih. A dokaz da se u vinariji Budimir vodi računa o konstantnom kvalitetu, napismeno od Roberta Parkera, nije mala stvar. Kada je 2014. godine ozvaničena Parkerova ocena od 91 poen za perjanicu kuće Sub Rosa 2007, 89 poena za Tamjaniku 2011 i rizling Margus Margi, te poen manje za Triadu crvenu 2008, što ih, prema njegovim kriterijumima svrstava u visoko kompleksna i karakterna vina, zdušno smo zapljeskali. Ali uz malu strepnju, može li se kvalitet održati, što nije ćest slučaj u tradiciji srpskog vinarenja. I baš zato su „novogodišnje” ocene nova, viša stepenica za druželjubivu ekipu osnivača vinarije, takozvanog deda Budinog tima.
Pa iako je čitavo veče proteklo u druženju porodice, prijatelja vinarije, blogera, somelijera, predstavnici vinarije Milica Smoljanić i Aleksandar Aca Rašković pošteno su nas iznenadili sa tri nova vina i već poznatim Projekat X koje zaslužuje zaista posebnu pažnju.
Tamjanika 2013 po Parkeru
Nebarikirana, sa 12,5 % alkohola, muskatna, sa finom dozom herbalnosti, veoma je fina ukoliko volite vina s visokom dozom personaliteta. Ima dosta tela za svoju sortu, lepu završnicu i svu tu zamamnu aromatiku. Pijte je što pre, mada ima još par godina ispred sebe, a možda i više.
Za početak, Tamjanika 2013 potpuno je drugačija od one koju smo probali pre nekoliko meseci iz tanka. I tada je bilo izvrsno, ali sada je iskričavo, rasno vino, elegantno i sa žestokim koncentratom aroma. Kritičar Mark Skvajers, koji za Roberta Parkera „njuška” po prostorima istočne Evrope i Balkana, ukazuje na „blokbaster” Vranac iz makedonske vinarije Chateau Kamnik, ali otkriva da je njegov pravi favorit ipak muskatno vino Vinarije Budimir izvanredne cenovne kategorije. Tako posmatrano, i glavni slavljenik na ovoj večeri Sub Rosa 2009 ima još bolje poređenje, naime isti broj poena dobio je Kamnikov Terroir Vranec Grand Reserva 2011 koji na našem tržištu u specijalnom pakovanju dostiže i 200 evra!
Sub Rosa 2009 po Parkeru
Sub Rosa 2009 kupaža je 60 % prokupca koji je odležao 36 meseci u buradima od srpskog hrasta zapremine tri pet hiljada litara, dok ostatak čini kaberne sovinjona iz francuskog barika (18 meseci). Ovo je druga berba iz stogodišnjih vinograda, a vino se radi samo kad je dobra godina. Sadrži 13 % alkohola. Vino je elegantno, živahno, zrači, dosta voćno, borovnice i potom zrele jagode. U čaši se može razvijati satima, a voćnost i svilena tekstura čine ga izuzetno prijatnim za piće. Primećujem veliku stilsku razliku od vina koje smo ranije ocenjivali, gde mi se više dopadala rustičnost berbe 2007, ali ovde je drvo daleko bolje odrađeno i vino je realno daleko bliže savremenim shvatanjima. Bolje se pije kao mlado, nekako je civilizovanije, i može se piti odmah ili čekati desetak i više godina. Od naredne berbe 2011. očekuje se još više.
- Sub Rosa 2009 vino je koje naše resorno ministarstvo definiše kao stono. U ovoj berbi smo probali da ispravimo kritike iz prethodnog ocenjivanja, berbe 2007 koja je osvojila poen više. Pa smo dobili manju ocenu – smeje se Aca Rašković, menadžer vinarije. – Ova Sub Rosa drugačija je od prethodne, to potvrđuje i Parker, a rezultat je sukoba između deda Bude, našeg tehnologa Mikela i mene. Ja volim teška, opora vina s one tamo zapadne obale, a oni više vole voćna vina. I na kraju su me pobedili. Inače, kaberne za Sub Rosu je iz Župe. Pošto ga mi nemamo u vinogradu, dolazi iz sela Tržac, Ženica, ali ne onih vinograda iz kojih se snabdevaju Ivanović ili braća Rajković. Pa i tog grožđa više nema. Takođe, deo grožđa smo uzeli iz Rekovca, tu je jedan stari vinograd koji je sad konačno umro pošo su ga po četvrti put privatizovali.
Pre nego što je na sto stigla nahvaljena Sub Rosa 2009 imali smo priliku da uz brojne specijalitete srpskog predjela degustiramo vino kao stvoreno za svako jelo – Projekat X. Ukoliko volite merlo zbog voćnosti, onda Projekat X jednostavno morate probati jer predstavlja esenciju voća. Slasno, tokom degustacije krene da se pomalo lepi za usne i imate neodložnu potrebu da nastavite sa ispijanjem. Pomalo opasno vino!
- Na neki način, Projekat X je siroče, potpuno smo ga zapostavili – tvrdi Milica Smoljanić. – Nakon što se pojavio pre godinu ipo dana i par početnih prezentacija, odjednom je preko njega krenula kampanja za Prokupac boje lila. A Projekat X zaista treba shvatiti. To jeste dobro vino, ali ima malo neobičnu estetiku, da čovek pomisli kako jeste nešto drugačije, da je neka revolucija u pitanju. U suštini je jako dobra klasična kupaža merloa i kabernea, sa tvistom od prokupca i mrvicom pinoa. Elegantna, pitka, fantastična u slaganju sa hranom najšireg spektra, od gulaša do krajnje orijentalnih ukusa.
I dok je Sub Rosa 2009 otvarala svoja snažna crvena i voćna nedra izluđujući vrtoglavim ritmovima ćevape u kajmaku, neko pomenu „slatku malu”. Nije valjda!
Premijera dezertne tamjanike bez etikete
Naime, već se dugo u vinskim krugovima kuva priča o dezertnom vinu od tamjanike. Mi smo imali priliku da je vidimo i probamo u vinariji, ali tad je uz nju išla napomena da je to samo probna verzija. Večeras, između stolova krenulo je da kruži mnoštvo zelenih malih bočica, zapremine tačno pola buteljke.
- Vino još nema zvaničnu etiketu, ali najverovatnije će se zvati Tamjanika mala – reče nam Aca Rašković i započe priču o tome kako mu je pola roda te tamjanike neko ukrao iz vinograda!
Ubrzo saznajemo i da je prvi radni naslov za ovo vino bio slatka tamjanika, pa tamjanika ledena... Proživelo je ovo vino, proizvedeno zaleđivanjem, brojne promene, kako u obliku tako i u nazivu i u strukturi. Dok uživamo u žutoj tečnosti razigranog viskoziteta uprkos osetnim šećerima, oduševljava ukus, čist koncentrat grožđa i lepo izražena zova, na mirisu i ukusu. Vino, čak i dezertno, treba da bude pitko, a ova tamjanika je baš takva. Nije zamorna iako je puna, već zbilja osvežavajuća sa divnim notama.
Baš kao i čitavo ovo Budimirovo veče Parkerovih miljenika!
Foto: Ivana Čutura
