Vilanji, svetionik vinskog turizma

Vilanji, seoce od 3.500 stanovnika prošle je godine imalo preko 60.000 noćenja, uglavnom ljudi koji dolaze da uživaju u kvalitetnoj vinskoj priči!Polazeći od Bezdana na zapad, prolazeći kroz ritove i duž kanala, uz zaštićena prirodna staništa raznih ptica i životinja. Svakim korakom kroz Baranju otkrivate sve više naznaka da se vino ovde od vajkada proizvodi i poštuje. Usputna hrvatska sela već u uskim uličicama i vinskim restoranima formiraju nešto nalik na smišljenu vinsko-turističku priču, pogotovo kad prođete kraj vinskog giganta Belje i Kneževih vinograda. A onda, skrečući na sever pod pravim uglom, ubrzo ugledate Beremend, gigantsku fabriku cementa, pa iza nje, preko čitavog neba, tu kamenu gromadu što štrči nad lepim mađarskim naseljima, banjama i špicastim krovovima katedrala. 

Čitava južna strana planine Vilanji, kao nekim jorganom presvučena je do dve trećine visine vinogradima koji se protežu skroz oko nje. Selo Vilanji nalazi se na krajnjem istoku obronaka, a do njega se protežu, jedna za drugom, mnogobrojne manje i velike vinarije ušuškane u beskrajnim vinogradima. I naravno, besprekorno uređenim biciklističkim i šetačkim stazama, duž čokota.

Kako treba da izgleda vinsko selo i uopšte vinski turizam, ovde mora da dođe i uči svako ko ima nameru da se time bavi u Srbiji. Jer, Vilanji nije nastao preko noći, bez obzira na bogatu vinogradarsku tradiciju. Mađarsko stanovništvo, i manjinsko srpsko, vredno ovde grade imidž i brend prestonice vinskog turizma Mađarske već decenijama. 

Iako se u lokalu proizvode dobar merlo, kaberne sovinjon i fran, vinari su naklonjeni izradi kupaža u kojima pored internacionalnih sorti širaza i pino noara posebnu draž dodaju lokalni favoriti, frankovka i kadarka. Dok je portugizer, praktično, čisti šampion iz senke pošto ga gaji svaki podrum i kao da postoji neka vrsta lokalnog nadmetanja kad je reč o kvalitetu vina od ove sorte. To se posebno može uočiti na Portugieser du Monde, nadmetanju proizvođača portugizera koje se svake godine održava u obližnjoj varoši Pečuj. 

A onda, povrh svega toga, u poslednjih nekoliko godina ovdašnji kaberne fran počinje da pokazuje sve ozbiljnije domete i čini se da će uskoro potpuno preuzeti primat nad ostalim sortama u premium segmentu Vilanjija. Upravo je samo zbog ove sorte pre dve godine uvedena i peta lokalna, Super Premium klasifikacija vina. One četiri su zauzete za frizante i tradicionalne penušavce, te klasična mirna vina koja odležavaju u velikim buradima i mogu maturirati 5-6 godina (i do 10), i Premium klasu gde se podrazumeva kontrolisana berba i odležavanje u malom bariku.

Najpoznatije kupaže iz Vilanjija imaju jasnu paralelu s vinima Bordoa

Obilje boja, aroma, otkrivanje podrumskih tajni te čavrljanje na svim svetskim jezicima, pravi je vinski vašar u najboljem smislu reči.Nekih 35 do 40 vinarija raspodelilo je približno 2.500 hektara vrhunskih vinograda, dok je još oko 6.000 hektara slabijeg kvaliteta raspoloživo ali i posejano nekim drugim kulturama. Crvene sorte gotovo da su apsolutno istisle bele iz ove regije, a razlog za to je temperatura. Vilanji je ubedljivo najtoplija regija Mađarske, pa i šire. Čitava oblast je poznata po banjama, svuda se nalaze geotermalne vode, ali čini se da je glavna tajna u tlu. Najjužniji i najbolji vinograd Vilanjija nosi naziv Kopar. Miks krečnjaka i dolomitskih stena čini da se letnja dnevna temperatura kreće između30 i 35 stepeni Celzijusa, ali se ni noću ne spušta mnogo, pa grožđe sazreva dve nedelje ranije nego bilo gde kod severnih suseda! Takođe, iako je Vilanji poznat i kao značajno i veoma bogato nalazište ostataka praistorijskih životinja, specifičan je po tome što je ovde uvedena prva puna apelacija u Mađarskoj, a vinska ruta Villány-Siklós perjanica je mađarskog vinskog turizma. 

Iako postoje podaci o uzgoju loze na oko 50 hektara iz rimskog doba, pravi preporod regije nastaje u XVIII veku kad su se na položaje gde su Turci poprilično unazadili proizvodnju grožđa doselili švapski zemljoradnici, migranti, noseći sa sobom vinsku tradiciju, agro-mere i tehnologiju. Doneli su i portugizer, koji je ovde mogao daleko ranije da se pretvori u vino, pa je i on postao nezaobilazni i sastavni deo vinarske tradicije kraja u kome će sorte željne toplote, poput merloa, kaberne sovinjona i kaberne frana zauzeti najbolje položaje kako u vinogradu tako i u podrumima. Nažalost, vinarstvo je i u ovoj regiji u drugoj polovini XX veka bolovalo od istih bolesti kao i ono u Srbiji (Jugoslaviji). Proizvodnja i sortnost bili su podređeni željenom industrijskom kvantitetu, pila su se kisela i opora vina, a tek je nakon političkih promena pre dvadesetak godina i privatizacije došlo do značajnog i danas veoma vidljivog napretka u svim pravcima. Naime, Vilanji, seoce od 3.500 stanovnika prošle je godine imalo preko 60.000 noćenja, uglavnom ljudi koji dolaze da uživaju u kvalitetnoj vinskoj priči!

Glavna ulica, dužine par stotina metara, strmo se izliva iz grada, ali načičkana desetinama podruma bukvalno vas natera da stanete i otkrijete taj čarobni vinski svet. Veliki i značajni vinari poput Boka, dva rođaka Gere, te brojni drugi, izbacili su ispored etno kućica i podruma drvene stolove i sve izgleda kao jedna velika degustaciona dvorana na otvorenom. Uz sveža vina ali i individualne vinske specijalitete, nude se i oni gastronomski domaće izrade. Obilje boja, aroma, otkrivanje podrumskih tajni te čavrljanje na svim svetskim jezicima, pravi je vinski vašar u najboljem smislu reči. Idealno mesto za sklapanje novih poznanstava i širenje vinske kulture, a za one vešte i sa dubljim džepom napomena: nije nemoguće probati i 23 godine star a još uvek odličan portugizer!

Džez u podnožju brda, biciklističke staze, vinske banje, sve čisto, uredno, ljubazno, odlična vina, može li više od tog?Zalaženjem u nekoliko poprečnih uličica, često nedovoljno širokih za saobraćaj, otkrićete još poneku vinariju ili vinski Muzej, lepo sređene terase i restorane gde se može ozbiljno pojesti i popiti neometano uživajući u predivnom prirodnom okolišu. Da bi ponuda bila kompletna, u samom centru zbivanja nalazi se vrhunski Crocus Gere Hotel sa 4 „evropske“ zvezdice i vinskim spa centrom koji pripada vinariji Gere Atile, u čijem se vinskom kompleksu svake godine sredinom juna održava i dvodnevni internacionalni Gere Jazz Festival. Džez u podnožju brda, biciklističke staze, vinske banje, sve čisto, uredno, ljubazno, odlična vina, može li više od tog? Može, najnovija istraživanja poslednjih godina dokazuju da crvena grožđa iz Vilanjija sadrže najveću količinu antioksidanata, te da su najzdravija u čitavoj Mađarskoj. Portugizer, kadarka, kekfrankoš (frankovka), merlo, kaberne fran i sovinjon, ili pak izvanredna drevna sorta fekete jardovajn, nalik na pino noar ali možda i interesantnija, koja se posle mnogo decenija prvi put sad nalazi na tržištu, širok su spektar pojmova koje ćete bez imalo rizika u Vilanjiju u zadovoljstvu izanalizirati.

Ne bih da budem pesimista, ali nisam sigurna da će neko od nas koji sada čitaju ovaj tekst ovako nešto doživeti u vinskoj Srbiji! 

Foto: Ivana Čutura, arhiva