Acumincum: Širaz kakvog ga je Bog stvorio
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Reportaže
-
Milan Spasić, uverenja jača od tržišta
Amam, arheološko nalazište, posvećeno tlo, vinarija, dom, teško je reći šta je sve objekat i prostor vinarije Acumincum u Starom Slankamenu. Istovremeno, ubrzo nam postaje jasno da tu nastaje nesvakidašnje dobar širaz, možda i najbolji u Srbiji! Onakav kakvog ga je priroda zamislila, rekao bi vlasnik ove mlade vinarije Milan Spasić.
- Kad mi nađete grozd koji miriše na nagorelu dasku, onda ću i ja svoja vina da stavim u barik. Do tada, ona će sazrevati i nastajati na najprirodniji mogući način – objašnajva Spasić, nagoveštavajući suštinu svog stava prema vinu.
U to spada i opredeljenje da će da pravi samo crvena vina – jer ta voli! Tako je i počeo, od prvog zasađenog vinograda 2001. godine, i neće da kršiti te svoje principe. Sada, 15 godina kasnije, konačno razmišlja da svoja vina ponudi i široj publici.
- Kakav je moj širaz? Postoji priča da on ne ide u barik, te da li su biberi, da li nisu, ljubičice i ostalo. Ali ljudi koji prepoznaju sortne karakteristike, njih iznenadi pitkost mog vina. Oni obično očekuju teško vino koje ti ispuni usta, a ovog mog širaza tokom partije preferansa popijemo po dve boce! Volim da pijem vino, uživam u tome. Mnogo sam putovao, imao prilike da probam vrhunska vina na mestima gde nastaju, ne iz vinoteke. Neka od njih, ma koliko dobra bila, jednostavno vas ne vuku da popijete još neku čašu. A filozofija mojih vina je: „Daj još jednu bocu” – kaže ovaj novopečeni vinar koji je u komplikovan i zahtevan proces proizvodnje ušao iz hobija.
Jer, Milan nije vinar po struci, tehnolog je, ali hemijskog inženjerstva, rodom iz Negotina. Veći deo života proveo je u inostranstvu, sve dok nije poželeo da posadi vinograd u Srbiji. U Slankamen ga je doveo prijatelj i nehotice nagovorio da kupi komad zemlje. Kaže da je tada prvenstveno pazario predivan pogled na Dunav, a tek onda poželeo da tu podiže vinograd. Danas pod lozom ima hektar i po vrlo ušuškanog vinograda, gde čak ni zimi ništa ne smrzava, a odakle se dobije pet do sedam hiljada litara vina. Tu je i plan da uskoro duplira površinu pod vinovom lozom, budući da je kapacitet vinarije oko 20.000 litara.
Vinarija na temeljima istorije
Acumincum je inače ime rimskog utvrđenja koje se nalazilo na brdu iznad Starog Slankamena, a kuća u kojoj se vinarija nalazi je pod zaštitom države kao spomenik kulture. U 16. veku tu je sagrađeno tursko kupatilo čiji se zaštićeni ostaci mogu videti u podrumu vinarije, gde se nalazi i degustaciona sala.
Čak se u jednoj od epizoda TV serije „Sulejman” pominje kako je sultan otišao u Slankamen da se odmori, verovatno baš u ovaj drevni hamam, jedan od svega dva u Vojvodini, gde se lepo mogu nazreti instalacije i gotovo neverovatna tehnološka rešenja saune ili podnog grejanja.
Drugi deo kuće sazidan je u 18. veku, kada su ostaci hamama poslužili kao temelji Župnog doma katoličke crkve Sv. Nikole Biskupa. Kuća je zatim vek i po bila u vlasništvu porodice Mrkšić, čuvenih vinara čija su se vina služila u poznatim hotelima, sve dok nedavno nije dobila današnji izgled. Istovremeno, ambijent oko vinarije je čudesan. Splet krovova, kamenih zidova i podova kao da ste u primorju, cigle, zvonici, a kad podignete pogled preko ograde, Dunav teče svuda oko vas. Bukvalno kao na brodu.
Dolaskom u Slankamen, a kako ranije nije imao iskustva s vinima, bacio se odmah na proučavanje materije, analize zemljišta, nabavio meteo statistiku za poslednjih 10-15 godina, prosek sunčanih sati u vegetacionom periodu...
- Kada sam sve prostudirao shvatio sam da ne moram da ganjam srdenjoevropske sorte. U poslednjem krugu odabira šta posaditi ostali su pino noar i širaz, a ja kao pristrasni sudija odabrao sam ovaj drugi. Imam u vinogradu malo i pinoa, postoji i nešto frankovke, čisto kad se zapodene razgovor, ali je ona zatečena na parceli, dok kaberne dokupljujem od komšije sa Fruške gore, čoveka kog znam, a znam mu i vinograd.
Vinarija je registrovana 2011. godine, nakon što su Milan i njegova supruga Snežana, koja ga je, usput budi rečeno, odgovarala da krene u ovu vinsku avanturu, konačno prebrodili sijaset problema i prepreka koje je trebalo rešavati. Delom i zbog toga što se Acumincum nalazi na lokalitetu starog turskog kupatila, hamama, koji je zaštićen kao spomenik kulture.
Vino uz anđeoski glas
Poznata interpretatorka duhovne muzike Divna Ljubojević slavi ove godine sa horom „Melodi” 25 godina rada. Spasići, kao simpatizeri njenog rada, pomislili su kako bi bilo divno da posetioce njenih koncerata dodatno obraduju specijalnim vinom, pa su nekoliko buradi kupaže širaza, onog iz 2014. godine i najnovije berbe poklonili za turneju – da ima publika čime i da se počasti za jubilej!
Zvanično, prva flaširana berba vinarije Acumincum je 2013. godina, mada Spasić smatra da su ta vina realno još mlađana za ono što želi da predstavi i čime bi mogao da se hvali. Godinu dana stariji širaz, koji nije bio u prodaji, bliži je tom cilju. Ovo nefiltrirano vino obiluje sortnim voćnim aromama višnje, ribizle i borovnice, te vibrantim kiselinama koje se u naletima spajaju s ukusom crne čokolade, a opet sve je nekako u ustima svilenkasto, zaobljeno, nimalo robustno. Sve u svemu, sasvim osoben širaz kakav se ne nalazi često, pogotovo ne u Srbiji.
- Nisam tehnolog, ali po mom mišljenju talog nefiltriranog vina dodatni je kvalitet starenju vina u boci. Biohemijski ne znam šta radi, ali mi se čini da tako vino najprirodnije stari, na talogu – objašnjava Milan.
O srpskim vinima
- Srbija je uvek naj naj kad pričamo o mnogo čemu, pa smo tako i u vinu malo prepotentni. Mnogo je malih vinarija koje prave odlična vina, ima velikih koji umeju da naprave vrhunska. Probao sam mnoga i različita naša vina, ali me ništa baš ne oduševljava. Moramo biti svesni, u međunarodnim razmerama nemamo nikakav vinski pedigre. Veći renome imaju Bugarska i Moldavija. Možemo mi da narihtamo bure vina da bude vrhunsko, da dobijem ko zna kakvu medalju na ko zna kojoj smotri, ali je u suštini to mikro pomak. Srbija, na žalost, percepciju kao proizvođač vina – nema! Ako nesrećno uđemo u EU, a ona tada još uvek bude postojala, na širem planu i tržištu moći ćemo da plasiramo isključivo jeftina vina.
Ali, možda je tajna i u jednom malom „belom dodatku”?
- Imam u vinogradu, možda jedini u Srbiji, i sortu vionje (viognier). Mali mu je prinos, pa ga ne pravim kao belo vino, već ga koristim da fermentira zajedno sa širazom. On kompletira neke arome, a sve je to australijska fora. Čak su tamo pokušali da brendiraju priču kao shiraz-viognier, a rade isto kao ja. Mislim da vionje kod njih ne ulazi sa više od osam procenata, dok sam ja kalkulisao da ga imam dva-tri procenta, maksimalno pet.
Premium kategoriju vina vinarije Acumincum čini brend Nomad sa dve etikete, pomenuti Shiraz i Pinot Noir, dok je u osnovnoj liniji kaberne pod etiketom Bonvivan.
- Kada sam ušao u ovu priču očekivao sam da ću se baviti osnovnom profesijom, a finasirati vinarstvo kao hobi još par godina, do kad ću vinariju dovesti na nivo da bude samoodrživa. Pristojna penzija bez ambicije da se vrati uloženo, jer ta kategorija u vinarstvu jednostavno ne postoji. Ali, ova priča i dalje izgleda kao hobi jer neću da odustanem od principa. Znam posao i biznis, ali ovde nisam spreman na kompromis. Hoću da budem osoben sa crvenim vinima kvaliteta takvog da se ljudima sviđa.
Ako je suditi po prvim berbama, širazu posebno, za ovo poslednje ne mora da brine. Ljudi ga već vole!
Ocenjivanje
- Godine 2010. imali smo peh, za Đurđevdan je pao grad. Oblak seo na potezu od nekoliko kilometara, tukao sat vremena tako da nije ostao list na listu. Ukupno smo iz te berbe izvukli 400 litara vina, ali je ono dobilo srebro na nekom ocenjivanju u Hrvatskoj kao prirodno desertno vino sa 16 procenata alkohola.
Ocenjivanja me zasad ne zanimaju, nego kad odlučim da je Nomad spreman, slaću ga u Pariz na svetsko ocenjivanje širaza!
Foto: Ivana Čutura i arhiva
