Vinarija Đorđe: Vinski raj na pesku

Devojački bunar je omiljeno izletište Pančevaca na obodu Nacionalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, svega pedesetak kilometara severno - istočno od Beograda. Čudesno mesto nalik na Tvenove opise delte Misisipija, pod nogama pesak, svud okolo gust zeleniš, a onda s jedne strane nabrekli vinogradi a sa druge brdašce, šuma i hlad četinara. Reka, jezero? Nema, al ima bazena, kuglana, košarkaških terena, stonoteniskih i bilijar stolova, kongresnih sala. Pa kućerak, a u stvari roštilj i pušnica odakle izlaze fenomenalna suva mesa za vinoljupce. E, to je dodatno značajno.

Za Vinariju Đorđe tek se odnedavno čulo, prvenstveno po kupažama bela i crvena Freska sa kojima se vlasnik vinarije, Pančevac Nenad Živanov predstavio na manjim vinskim manifestacijama u urbanom jezgru Beograda. Ali odlazak na „lice mesta“, u vinariju specijalan je doživljaj. Silazi se kosim prilazom u dubinu pomenutog udubljenja u zemlji i iza kapije visoke 5-6 metara ulazi u dvorište od stare banatske cigle. Na visokom zidu iznad koga se pomaljaju postrojeni čokoti vinove loze koji kao da vire zainteresovani šta ih čeka u podrumu, nalaze se tri ogromna ulaza u tri velike prostorije vinarije.

Dve manje, još nisu sređene, u radu su i služe kao magacini ili mala destilerija u kojoj se peku izvrsna loza i jabuka nalik na kalvados. Ali zato kad uđete na ona „prava“ vrata, pred vama se desetinama metara u dubinu, u nekakvom veštačkom lagumu pružaju redovi tankova i uredno složenih buradi.

Za sad vino se radi i odležava isključivo u inoksu, a burad su od rakije, stara desetak godina i tu su da naznače veoma prijatnu vinsku atmosferu. Kad je barikiranje vina u pitanju, Nenad planira da se u budućnosti orjentiše pretežno na hrastove bačve do 2.000 litara koje će minimalno oplemeniti vina. Dotle, prava temperatura, cigla, velike drvene grede i ploče u jako visokom podrumu biće primamljiva meta za buduće vinske turiste i namernike.

- Imali smo arhitektu konsultanta ali smo generalno enterijer osmislili i izveli „porodično“ uz pomoć našeg stolara Žarka iz obližnjeg sela koji je sve ove monumentalne drvene delove i detalje sa svojim sinom pravio, kaže ekonomista Živanov koji je ceo život proveo praktično u poljoprivredi, a uz osmeh priznaje da je vina dosta probao, možda i previše. Konačno, u vinsku priču ušao je zahvaljujući ujaku koji se vinom dosta bavio.

Za sad, u vinogradu i bocama od belih sorti tu su sivi pino, šardone, sovinjon blan i gevurc traminer, a od crvenih merlo, crni burgundac, portugizer i frankovka. Veoma tražena i slasna Bela Freska je blend sorti pino griđo (80%) i šardone, a Crvena Freska frankovka sa malim dodirom jedne neobične sorte po imenu rebo (5%). To je sorta nastala ukrštanjem merloa i teroldega, italijanske crvene sorte iz južnotirolskog regiona Trentino-Alto Adiđe.

- Rebo mi se učinio interesantnim kad sam ga probao u Italiji prilikom odlaska u kupovinu kalemova za vinograd. Posadio sam par stotina čokota da vidimo kako će se pokazati i njime začinio frankovku. Imam utisak da je još voćniji i vazdušastiji od merloa pa ću probati ove godine i neku manju količinu sortnog vina da napravim što će biti zanimljivo pošto ga gotovo nema u Srbiji - kaže dok napuštamo podrum i lagano prelazimo peščani put.

Teški zdravi grozdovi omeđeni cvećem, mnoštvo mehanizacije, sistem navodnjavanja kap po kap govore da se mnogo pažnje posvećuje vinogradu a Nenad to postiže uz pomoć vinogradara Miloša Rosića iz obližnjih Banatskih Karlovaca. Rado bi postavili i zaštitne mreže koje su nažalost preskupe, mada i velike oluje nekim čudom zaobilaze ovu poziciju na 200 metara nadmorske visine. Uz još 8 hektara na drugoj, manje peskovitoj lokaciji zaokružuje se priča proizvodnje i kapaciteta vinarije od 40.000 litara, a plan je da se još četvrtina pridoda u godinama koje dolaze.

Desetak zaposlenih stalno se brine o čitavom kompleksu, ali i proizvodnji kukuruza, suncokreta pa i mladih nasada višnje na 60 hektara u ovom carstvu brojnih endemskih vrsta. Tu su najčuveniji banatski božuri ali i zaštićeni banatski vuk, pa se ponekad u letnji sumrak može čuti i zavijanje. A onda kroz veliku kapiju penjemo se širokom stazom na breg, šumovito i hladovito besprekorno uređeno porodično imanje koje je više nego poseban bonus vinarije i budućih gostiju.

Zatvoreni bazen, mnoštvo sportskih i dečijih igrališta, brojni pansioni i apartmani samo su deo ponude koja se konačno tokom jeseni ili krajem godine otvara posetiocima. Konferencijske dvorane od onih uređenih u stilu XIX veka za tridesetak ljudi, do moderne sa kuglanom sposobne da primi i preko stotinu, daju naznaku budućeg centra za ozbiljnu vinsku teoriju i odlučivanje. Praktični deo radije će se obavljati kraj fontana i potočića ili u senici gde vas za desetak evra čeka degustacija vina i perfektnih mesnih domaćih đakonija.

- Ove specijalitete sami proizvodimo, to je porodična tradicija. Ništa praktično ne kupujemo, isključivo u kući jedemo ovo, i mi i deca. Lično, volim da kuvam, pravim svašta nešto, eksperimentišem svake godine. Kobasica je od junećeg mesa tipa sudžuk. Ali pravimo i suve kobasice u tipu kulena, kao i klasične banatske kobasice. Slanina je večna, može da stoji koliko hoćeš. Naravno šunke imamo uvek, ovo je domaća banatska, imamo i nešto kao pečenica, pršuta... U Banatu uvek napravimo više nego što možemo sami da pojedemo.

Uz to banatsko meze naleti i proja sa raznim povrćem i uz zaista dobra vina sve se za tili čas pretvori u pravo hedonističko slavlje. Uživamo u jakom kozjem žućkastom i masnom siru, italijanskom...

-  Nije, nego je fruškogorski. Trudim se da dobavim takve proizvode. Od jeseni ulazim u priču sa čovekom koji pravi kozje sireve ovde u opštini Alibunar, da pravi za mene jer hoću da sve bude sa lokala. Veliki sam ljubitelj Italijanskog modela ponude, često idem tamo. Gledam šta i kako rade, imam ideju da to prenesem, ali istovremeno svemu dam baš lokalni šmek. Jer moj otac Miroslav i majka su odavde iz Samoša i to me vuče. Smatram da je ovo podneblje specifično, drugačije od svega u Srbiji i želim dodatno to da potenciramo što će se videti i na web prezentaciji www.vinarijadjordje.rs koju ovih dana puštamo.

Vrhunski italijanski vinski resort ali na jugu Banata, potpuno nova slika vinskog, recimo vikend turizma u Srbiji. Da može da se prespava, uživa u uređenoj prirodnoj okolini, dobroj hrani. U vinogradu je ostavljeno jedno ostrvo gde ćemo dogodine graditi restoran pretežno zatvorenog tipa. Od drveta i u rustičnom stilu sa kaminom i velikom terasom gde će posetioci vinarije uz vina moći da probaju isključivo lokalne specijalitete, a odatle se pruža i divan pogled na vinograde.

To su planovi u vezi vinske kulture i turizma a kad je vino u pitanju Nenadova je ideja da internacionalne sorte vina imaju pečat mikrolokacije, izrazito peskovitog i mineralnog tla te da se što manje dorađuju. Znači vino vrhunskog kvaliteta od grožđa iz sopstvenih vinograda da ne moraš dodatno da intervenišeš bilo kakvim sredstvima. Verujemo da je već prva berba dala upravo vina sa takvim pečatom, a ono što se sigurno zna je da u podrumu nema rozea ali će ga dogodine biti, i to od merloa. Nema ni penušavca iako postoji taj trend u Srbiji, ni barikiranih vina, ali biće i toga svakako:
- Za sad vršimo neke probe u drvetu kod enologa konsultanta Aleksandra Stojakovića sa kojim razne eksperimente radim od prvog dana, pre neke tri godine. Penušavci svakodnevno uzimaju sve više maha, jednostavno moraću, tržište je takvo da ih makar malo moraš imati u ponudi. Istina je, jako volim da se igram sa vinom, pa kad vremenski uslovi dozvole probaću i kasne berbe.

Portugizer, verovatno jedan od najboljih u Srbiji (i šire) dobijen je klasičnom metodom s tim što je jedna polovina bobica muljana, a druga ostavljena cela pa je deo soka fermentisao unutar. Rezultat je voćniji portugizer sa izraženijim notama i vrhunske pitkosti, posebno se izdvaja  aroma lubenice što je prilična retkost, bar tako somelijeri kažu. Iako domaćin želi da pravi tipična mlada vina tipa božole za brzu konzumaciju, ipak za to treba imati razvijenu distribuciju pa će sa ovim stilom malo sačekati, a karbonsku maceraciju radiće kasnije.

- Probao sam nešto malo, ali samo za sebe. Stavio sam ga u arhivu jer me zanima kako će da se drži tokom narednih godina.

Uz mezetluke zaista smo uživali u vinu Crvena freska kome čovek prosto ne može da kaže dosta. Frankovka sa malo reba, macerirala je 12 dana, jako lepa crvena, netipično puna  boja sa ljubičastim odsjajima. Na ukusu i mirisu izrazito voćna sa 12,5% alkohola.

- Na žalost, zalihe ovog vina neće još dugo trajati. Jako se lako pravi vino od frankovke na ovim prostorima. Krajnje zahvalna sorta, specifično na ovom teroaru koji je praktično „njen“ a nažalost je nema previše u vinogradima ni u domaćim vinarijama. Meni se posebno sviđa jer je na neki način i lokalna, a ima je u svakakvim varijantama, čak je i barikiraju. Ipak, najlepša mi je kad je voćna i mlada.

Foto: Ivana Čutura i arhiva