Jesenje vinske čarolije

Zaista veliki broj vinarija regiona i šire, predstavio je gotovo sve najbolje što ima u podrumima, a najvažnije je - novitete. Radionice i paneli su bili popunjeni do poslednjeg mesta što je dokaz da se i potreba za vinskom kulturom i znanjem širi, a ne samo ponuda etiketa na domaćem tržištu. Posebno raduje izuzetno dobra amtosfera vidljiva na svakom koraku, a očito da mali, lepo uređeni štandovi prave intimniju komunikaciju između proizvođača i znatiželjnih posetilaca nego što je to slučaj sa dugim tezgama, koje ponekad izgledaju beznadežno prazno ukoliko proizvođač nije dovoljno privlačan najširoj publici.

Vinarije Šumadije i Župe, nastupile su, rekli bi regionalno, koncentrisano na zajedničkim štandovima što je veoma zgodno za one koji žele da dobiju uvid u dostignuća nekog vinskog regiona. Kod Šumadinaca posebno treba istaći izvanredne najnovije berbe crvenih vina „Vinarije Aleksandrović“ gde je u paleti nedostajao samo novi „Rodoslov Grand Reserve 2012“, dok su istovremeno župski prokupac i elegantna tamjanika pod etiketom „Sava Minić“ pravo osveženje. Ne treba zaboraviti ni Prokupac 2015 vinarije „Ivanović“, iako mlad, verovatno je jedno od najboljih izdanja do sad.

Nekoliko vinarija odlučilo je da prisustvom i veličinom štanda bude „veće od drugih“. Uz „Temet“, najveće interesovanje privukla je vinarija „Deurić“, a na štandu se najviše tražilo vino Avangarda, kupaža sovinjona sa nešto traminca koji aromatski dominira. Zbog čega baš Avangarda?

- Zbog ovog vremena i malo jače hrane uz koju baš lepo ide - objasnio je Zlatko Živanić u društvu vlasnika vinarije Mitra Deurića. Veliki štand odabrala je i vinarija Lastar na svom festivalskom debiju. Sa šardoneom koji se već na čuvenom takmičenju Mundus Vini okitio srebrom, hrabro je zakoračila na veliku scenu i dobrim rizlingom, te rozeom od pino noara i merloa.

Vinarija „Đorđe“ se takođe pojavila sa potpunim novitetom, prvim crvenim vinom iz drveta. Merlot 2015 pokazuje koliko se predano i pametno sa drvetom radi u novim srpskim vinarijama. Kad smo kod noviteta, jako je zanimljivo muskatno vino Muscat Petit Grain, jedinstveno tog tipa u Srbiji iz takođe mlade i nove fruškogorske vinarije „Komuna“, stacionirane između Iriga i Rume. Suv, aromatičan, pun lepršavih kiselina, sa lepom etiketom. 

Naravno, sitnih propusta, više vidljivih iza scene je bilo, kao što bude na svakoj premijeri, ali očito da su se svi, kako organizatori, tako i učesnici svojski trudili da novembarska vinska fešta uspe iz prve. Evidentan dokaz je čuveni vinar Radovan Vukoje koji je na festival došao makar samo na sat vremena da oseti atmosferu dok su posetioci uživali u njegovim novim vinima, krajnje neobičnoj trebinjskoj tamjanici Galerija, ili retkoj kupaži šardonea i dubrovačke malvazije Tribunia.

Iz Hrvatske su došle vinarije „Korta Katarina“ koja je uz divne crvene ukuse vinske Dalmacije i plavca malog predstavila i sjajan penušavac od sorte pošip, dok je „Skaramuča“ prosula pred publiku vrhunski plavac, postup i dingač zaokružujući gotovo sve što bi od dalmatinskih vina poželeli da probamo.

Ova je vinarija izvela i posebnu prezentaciju za sve posetioce, umesto za odabrane u VIP salonu, u sred hale! Prema nekoj našoj proceni, posetilaca je bilo u optimalnom broju, ali je zbog izuzetno zanimljivih izlagača sigurno da bi gužva bila daleko veća da se istovremeno u hotelu Crown Plaza nije održavao festival vina u organizaciji Srpsko vino. Oni najznatiželjniji uspeli su nekako da postignu obe manifestacije, ali da li je dobro ovakvo nagomilavanje „blaga“ i ima li previše sajmova vina u Srbiji trenutno?

- Svakao da ih ima - ubeđen je Veselin Despotović vlasnik vinarije „Despotika“. - Međutim, nadam se da će iz te poplave sajmova i masovnosti izaći nešto kao što je kvalitet što je konačno neminovni razvojni put svih specijalizovanih manifestacija u raznim oblastima. Čini mi se ipak da je „Novembar vino fest“ iskorak više, da su ljudi krenuli sa jednom dobrom idejom, pokušali da izađu u susret proizvođačima na način da ih povežu  sa distributerima, trgovcima, hotelijerima, restoraterima, kupcima... Publikom koja jeste krajnja želja svakog prozvođača.

Osim toga značajno je pomenuti da je pokušaj formiranje regionalne elektronske berze vina pionirski pokušaj. I tržište Srbije jeste malo za takvu jednu berzu, ali region je sasvim dovoljani samo je pitanje vremena kada će i kod nas ta priča da zaživi. Čim se preleže dečije bolesti biće to neminovnost kao što je i svuda u vinskom svetu.

Obiman program radionica i panela doneo je i prave specijalitete, baš kao što su bili čudesni sirevi i šunke kojima je bogato sto u VIP salonu, čitavim tokom festivala prekrila italijanska kompanija Saporibelli.

Jedan od najboljih šardonea Srbije, Babaroga vinarije „Bjelica“, isprobana je i upoređena od prve do poslednje berbe, dok je vrhunac priče bila vertikala istoimenog penušavca, najskupljeg u Srbiji, pa čak i onog najnovijeg kojeg dosad, osim vlasnika vinarije i tehnologa, niko nije probao. Kroz Burgundiju nas je provela kuća Bistro La Mer. Sjajna prilika da se uporede „vilaž, primer, i grankru“ šardonei čuvenih francuskih vinskih kuća iz Šablija sa apostrofom na etiketu Corton-Charlemagne čijih smo oko 150 evra vrednosti u slast popili. Ali i na primeru razumeli da se ukus i kvalitet vrhunskog vina ne traži na nepcu već u završnici.

Za one koji vole slast u vinu kompanija Sigma Oliwine uz stručni komentar enološkinje Jelene Petrović ponudila je pregršt sunca u divnim i mirisnim vinima sa Samosa, kako suvim tako i onim koja sadrže preko 120 grama šećera po litru. Vinarija „Belo brdo“ otkrila je u vertikali berbi sve tajne svoje čuvene (i promenjljive) kupaže Alma Mons koja se na IWC u Beču nikada nije spustila ispod 90 poena i veoma je zaslužna što je ova vinarija dva puta proglašena za najbolju srpsku vinariju. Konačno, treba napomenuti da je među posetiocima bilo jako mnogo mladog, lepog sveta, da sve više lepih ženskih lica krasi imena vinarija, kao da je to dodatni ukras sve boljim srpskim vinima, što se najverovatnije, tamo negde, takođe boduje.

I zaista, za kraj, organizatorima festivala Vladimiru Vukašinoviću i Vladislavu Petkoviću, koji su bukvalno leteli i bili svuda u istom trenutku, treba odati priznanje jer nije nimalo lako pokrenuti ovako ozbiljnu priču u srpskom vinskom okruženju koje još uči neke početne lekcije, kako u vinskoj kulturi, tako i u toj sferi biznisa. Ako je propusta i bilo, uz dobro premotavanje i analizu, sve se da popraviti. Najvažnije da je bilo mnogo nasmejanih lica, a mi da se ponovo vidimo naredne godine.

Foto: Ivana Čutura, N. Basarić