Veliki uspeh Wine Jam Originals

Održan u beogradskom hotelu „Radisson Blu Old Mil”, ovaj Wine Jam privukao je izuzetnu pažnju ovdašnje vinske javnosti, ali i one iz regiona. Ovo posebno važi za brojne vinske radionice gde se tu i tamo tražila karta više i na kojima se vodio povremeno veoma živ dijalog, posebno kada je u pitanju pozicioniranje i potencijali prodaje srpskih vina na tržištu.

U brendiranju srpkih vina značajnu ulogu može da odigra vrhunski dizajn: Đorđe Lašić, Vladan Stanojlović Kika, Coba Jovanović i Slavimir Stojanović

Od ostalih zanimljivih tema bilo je reči o problemima autohtonosti, brendiranja, vinske komunikacije putem socijalnih mreža, pa do zanimljive priče o sorti tribidrag, za koju gošće iz  Hrvatske tvrde da poseduju dokaze kako je to zapravo ista sorta poznata širom sveta kao primitivo ili zinfandel. Sve su to bile teme čije je konačno rešenje tek u povoju, ali odnekle se mora početi.

Istovremeno, pravi vinski vatromet odvijao se na specijalizovanim sesijama u takozvanoj Brainbox sali, gde su krajnje neobične etikete probali, ocenjivali i oko njih lomili koplja vinski tvorci, stručnjaci i kritičari. Još značajniji događaj, sa brojnim iznenađenjima, odvijao se u Velikoj Sali, gde su vina bila izložena. Brojne boce bez oznaka, duboke, mračne crvene tekućine u dekanterima, izvrsna slika regionalnog vinarenja u svega nekoliko etiketa, prava poslastica za svakoga ko voli u vinu da uživa i, još više od toga – da istražuje! Iskreno, naš pokušaj da u ovom mnoštvu manje poznatih vina otkrijemo neko koje je tu zalutalo bez razloga prošao je neuspešno! Krajnji rezultat toga bio je da potpuno nepoznate, relativno nepoznate i već afirmisane vinarije stoje rame uz rame, veoma ujednačenog kvaliteta, svaka s nekom svojom specifičnošću kojom privlači pažnju. Nažalost, ne može se baš sve isprobati za tako kratko vreme, što ne znači da ne treba krenuti redom.

U sobi brainbox na malim zatvorenim sesijama čuda su se ređala kao na traci, vinarije za koje je malo ko čuo i gotovo nepoznate kod nas sorte. A čudo!

Ulogu svojevrsnog vinskog prologa ovom prilikom preuzele su slankamenačka vinarija „Stojanović” i Udruženje malih vinara iz Ražnja, s vinarijama „Čaša vina i priča” i „Todorović”. Autentično, zanimljivo, nepretenciozno i dobro vino!

„Tanića pimnice”, „Dajić” i „Matalj”, istočno krilo udarnog srpskog vinskog tima sa potpuno novim ali i vinima starim jednu deceniju. Za pamćenje!

Po ulasku u salu uglavnom su se rasporedile regionalne vinarije, među njima i nesumnjivi regionalni vinski dragulj „Podrumi Vukoje 1982” s autentičnim vinima hercegovačkog podneblja. Nove berbe žilavke i vranca izazivaju ushićenje, Vranac takoreći lepi usne slatkim taninima, dok je Žilavka 2015 poput prepune torbe zrelog žutog voća, pa sve to uokvireno ramom od hercegovačkog kamena iz kojega crpi mineralnost.

Jedinstveni ukusi Hercegovina, Vinarija „Podrumi Vukoje 1982"

Odmah pored čuvene vinarije iz Trebinja, crnogorska vinarija „Lipovac” čiji efektan dizajn etiketa prate podjednako dobra vina, posebno šardone koji nas je iskreno oduševio. Vinarija „Stobi” prikazala je svoju novu, najvišu, premijum liniju etiketa  dok je renomirana vinarija „Jungić” iz BiH, uz kvalitet prezentirala i etikete na latinici i ćirilici. Od hrvatskih predstavnika probali smo ukusan beli penušavac vinarije „Barun” iz Plešivice, upečatljivu  Miraz frankovku vinske kuće „FeraVino”, kao i lepa bela vina, malvaziju i žuti muškat istarske vinarije „San Tomaso”.

Vinarija „Lipovac”, odličan kvalitet vina i jako dobar dizajn

Iz Slovenije kao specijalni gost predstavljena je vinarija „Jakončič” iz Goriških Brda, čije je vino Carolina Rebula 2013 ponelo na ovogodišnjem Decanteru naziv najboljeg vina Slovenije u cenovnoj kategoriji iznad 15 britanskih funti (oko 17,5 evra), dok se Carolina bela 2012 na istom ocenjivanju pozlatila.

Među domaćim vinarijama, većina je bila grupisana po regiji iz koje dolaze, što je veoma zgodno posetiocu za sticanje celovitije slike. Negotinsku krajinu povela je vinarija „Matalj”, na čijem štandu je bilo moguće probati kaberne sovinjon iz 2015. godine sa zbilja odličnim potencijalom, dok su oni ekstremno srećni probali i tek flaširani Kremen kamen 2013.

Bez rakije na valja, Ilija Malović i Zoran Radoman iz rakijauglavnom.com

Od ostalih, „Vimmid” je mamio novim barikiranim šardoneom, „Dajić” je iznedrio elegantni beli sovinjon veoma ekstraktivan i punog tela. Uz vinariju „Mikić”, vinarije „Janucić” i „Raj” su pored odličnih vina ponudile i etikete crne tamjanike, dok je „Tanića pimnice” fascinirala fantastičnim merloom iz 2006. godine. Još uvek veoma živ, snažan, pravo vino za pamćenje!

Župa je nastupila u najbrojnijem sastavu, vinarije „Ivanović”, „Živković”, „Todor”, „Milanov podrum”, „Vilimonović”, „Mali podrum Gajić” „Rašković”, „Rakićević”... Prokupac kao da odjednom uspeva u svakom vinogradu! I to dobar prokupac, poneki i bolji od selekcije koju smo imali priliku da degustiramo za Dan prokupca. Tako je vinarija „Tošići” izbacila čak i prokupac Stranputica 2016 pod oznakom „jedva legalno” (barely legal) ali je reč o odličnom, veoma osvežavajućem laganom vinu, dok je „Savković” ponudio perfektan, stoprocentni čisti prokupac uz lepo balansiranu tamjaniku. „Čokot” je razvio dalje umetnost spremanja tamjanike i prokupca, ali je tehnolog Radovan Đorđević doneo i Crnu tamjaniku manastira Bukovo, na kojoj takođe radi, dok je vinarija „Budimir” uz ostale etikete iznela i novu liniju Vino Toma Zdravković.

Beograd ima svoje vinogorje, pa još organske, ali i vinarije koje donose zlata sa svetskih nadmetanja

Grupna izlaganja treba završiti jagodinskim dvojcem „Temet” i „Cilić” i posebno značajnim predstavljanjem Beogradskih vina. Iz vinogorja prestonice, uz vinariju „Jeremić” čiju smo zlatnu Sonatu sa takmičenja AWC u Beču i verziju Ikon imali priliku da probamo, našle su se i vinarije „Pantić” i „Srž Milovanović”, kao i izuzetno zanimljiva organska vinarija „Plavinci” sa sortom regent i ozbiljnim, suvim voćnim vinom od crne ribizle i sa 13 procenata alkohola. Zanimljivo i dobro...

Oskar Maurer, čarobnjak zaboravljenih vinskih sorti nesebično je otkrivao svoje zlata vredne tajne

Prostorno razbijeni ali nimalo manje interesantni bili su vinari sa Fruške gore. Novi fruškogorski adut „Komuna” sa muskatom, ali i još jedno vinsko čudo odatle, vinarija „Hopovo”, koja proizvodi, rekli bi, filigranska vina od krajnje neuobičajenih francuskih vinskih sorti. Njihova etiketa Joakim i Ana sastoji se od delova sorti muscat frontignan, folle blanche, ugni blanc, colombard i clairette de Gascogne! Vlasnici male vinarije „Ravnica” iz Inđije sa svojom kolekcijom sjajnih belih, roze i crvenih bermeta posebnu su pažnju privlačili originalnim narodnim nošnjama, dok su profesionalci bili fokusirani na vinarije „Maurer” i „Sagmeister” sa severa Vojvodine i njihove krajnje neobične sorte, kupaže i etikete koje se veoma retko, najčešće nikad, sreću u našim prodavnicama. A trebalo bi!

Mala vinarija „Ravnica”, razne vrste bermeta uz originalan nastup. Aleks Bermet dobio odgovarajuću konkurenciju...

Naravno, treba pomenuti i vinarije „Virtus”, „Doja”, „Pusula”, „Do Kraja Sveta” i „Acumincum”, sve sa klasičnim repertoarom, dok se „Izba Jovanović”, pored toga što proizvodi odličan merlo i samo merlo, izdvojila i dobrim dizajnom etiketa i tako postala učesnik veoma zanimljive radionice na temu dizajna i brendiranja. Tu smo se do detalja upoznali s razvojem etiketa vinarije „Deurić”, a bilo je zanimljivo videti kako profesionalni dizajneri razmišljaju o usklađivanju vinske priče s modernim vizuelnim identiteom.

I konačno, šta zaključiti?

Ovaj Wine Jam bio je potpuno različit od onoga na šta smo navikli da srećemo na brojnim vinskim manifestacijama u Srbiji. Otkrio je pravo bogatstvo i punu šarolikost srpskih vinskih potencijala, otvorio mnoge teme i postavio neku vrstu lestvice čiju visinu tek treba istražiti. I možda najvažnije, doveo je sve delove srpskog vinarstva u istu ravan, da i mali, makar za tren, budu veliki. Odlična stvar za toliko neophodno samopouzdanje. Kvalitet imamo, sledi izgradnja brendova.

Foto: Ivana Čutura