Vinarija Miloš: Vino je pre svega emocija

Ono što mi je tada privuklo pažnju bio je, pre svega, njegov plavac mali pod etiketom Stagnum, vino koje je posle višegodišnjeg odležavanja u bačvama i flašama nosilo specifičan starovremenski pečat, a odmah zatim i krajnje neobičan roze od iste sorte, u stvari jedine koju u svojim vinogradima na Pelješcu, u okolini sela Ponikve kod Stona, Miloš i uzgaja.

Nova generacija čeka da nastavi tradiciju, Ivan i Josip Miloš

 Koliko se sećam, prisutnim beogradskim „nosevima“ tada se nijedno od tih vina nije posebno dojmilo, a najviše se pričalo o kontraverznoj odluci komisije pri hrvatskom Zavodu za vinogradarstvo i vinarstvo koja je zabranila prodaju vina Stagnum Rose 2011 iz „Vinarije Miloš“ zbog „ukusa & mirisa“, uprkos činjenici da ga je istovremeno ocenila kao ispravno i vrhunsko vino! Vinar je branio svoj proizvod pravom da sam kreira stil svog vina i da ga kao takvog prodaje sve dok je ono ispravno u pogledu kvaliteta, usput naglasivši da je čitav incident u stvari deo nevidljivog rata među hrvatskim vinarima.

Frano Miloš više nalikuje profesoru nego vinaru dok tiho i odmereno govori o neophodnosti života u skladu s prirodom.Da li taj rat još traje, ne znam. Ali znam da je na Pelješcu, tom najjužnijem kraju dalmatinskog vinogorja, gotovo u svakom podrumu lakše nači vrhunsko vino nego lepu reč za vino nekog vinara iz komšiluka! A kada bih spomenuo Miloša, uglavnom bi odmahivali u stilu: „Pusti to, čudan je on, pravi ta organska vina koja prodaje za skupe pare turistima.“ Ima i onih koji ne veruju da je sve što Miloš stavlja u flaše doista i organskog porekla, drugi ga čak osporavaju i kao vinara, po principu „ne zna šta radi pa mora da eksperimentiše“, treći osporavaju njegovu ubeđenost da vino od plavca malog može dugo da odležava...

Ono što niko ne osporava jeste da je njegov Stagnum bio prvo hrvatsko suvo vino koje je u prodaji probilo psihološku granicu od 200 kuna (oko 3.300 dinara), te da je Stagnum 2003 jedan od najboljih plavaca ikada napravljen! Više nego dovoljno da posetimo ovu porodičnu vinariju na Pelješcu, tik uz glavni asfaltni put koji spaja mestašca duž ovog najvinskijeg poluostrva na Jadranu.

Frano je zanimljiv lik, više nalikuje profesoru nego vinaru dok tiho i odmereno govori o biodiversitetu ovog krajolika, o filozofiji vina i neophodnosti života u skladu s prirodom. Čak piše i poeziju čiji stihovi odražavaju te stavove. Ipak, da dane provodi u vinogradu i podrumu, a ne za katedrom, odaju ga šake.

Tri plavca na poluotoku sreće:
priča o Pelješcu i njegovim vinima

- Plavac, kada se jednom zavuče pod nokte, ostaje tu za stalno – kaže Miloš kao da se pravda.

Ustvari se ponosi. I to s pravom. Jer, to što radi mogao je na više načina da učini i profitabilnijim i lakšim poslom, ali je izabrao put kojim se ređe ide, teži i neizvesniji – uzgajati organske vinograde na često teško pristupačnim kamenitim padinama i praviti vina u ekološkom saglasju s lokalitetom na kojem nastaju. I to kakva vina!

U podrumu vinarije krije se i mali lagum u kojem odležavaju vina

Kuća u kojoj je rođen stara je 700 godina i u njoj je, kaže, oduvek postojao prostor za preradu i čuvanje vina. Zapravo i ne zna ko je i kada u njegovoj porodici počeo s uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina, te da je tradicija nešto što se obnavlja s novim vrednostima, neprestano gradi i oplemenjuje.

Pusti to, čudan je on, pravi ta organska vina koja prodaje za skupe pare turistima.U tom smislu, jedna od važnijih odluka njegove vinske filozofije bila je da Stagnum pušta na tržište tek posle sedam-osam godina odležavanja, kad vino dođe u optimalno stanje za konzumaciju. Baš kao što to rade tradicionalni proizvođači iz Riohe. To je na najočigledniji način pokazalo da plavac mali može dobro da odležava i na duže staze. Kada se na stolu našla berba iz 2007. godine, nikakav drugi dokaz nije bio potreban! Precizan iskaz terroira i specifičan bouquet zagrejane pelješke zemlje, tamnog voća i makije, klasično Miloševo vino koje njegovu vinariju stavlja u vrh najboljih na Pelješcu.

- Bila je to jedna od boljih naših berbi, možda i najbolja posle 2003. godine. Ona je bila nagoveštaj sušnog perioda koji traje bezmalo već čitavu deceniju, s izuzetkom 2014. godine, kada se desila ta katastrofa s obiljem kiše.

Široka paleta vina od plavca malog

Inače, prvi Stagnum (staro ime za obližnji grad Ston) koji se pojavio na tržištu nosio je etiketu iz berbe 1992. godine, a već sledeća berba navela je pojedine vinske kritičare na pomisao kako bi ovo potencijalno mogla biti velika vinska priča, uprkos činjenici da je Miloš u to vreme vina pravio doslovno u garaži, u uslovima koji su uticali i na ispoljavanje određenih mana u vinu. Ali, potencijal sirovine i filozofija proizvodnje, tako suprotna od dominirajuće trendovsko-komercijalne varijante, bio je jasno vidljiv. Kaže da tada još nije dovoljno znao ni o vinarstvu, niti o vinogradarstvu, ali je znao šta sve mora da nauči kako bi uspeo u poslu kojim je krenuo da se bavi.

Danas je u ovom malom podrumu, u sklopu porodične kuće, apsolutno sve u skladu s tradicijom. Klasična tehnologija, koja podrazumeva samo prirodne, autohtone kvasce, logičan je izbor u proizvodnji. Fermentacija se odvija u inoksu, a vina dozrevaju isključivo u bačvama od slavonskog hrasta. Različite su starosti i zapremine, od 500 do 2.000 litara. Godišnja proizvodnja varira i svaka donosi posebnost, nešto što su i potrošači počeli da zapažaju. U posebno dobrim godinama u vinariji proizvode i predikatne plavce izuzetno visokog kvaliteta.

Pesnik vina, Frano Miloš u svom podrumu

Južne sunčane padine i izrazito porozno peskovito zemljište daju njegovom vinogradarskom mikrolokalitetu posebnu vrednost. Potrebno je doživeti prostor i ovladati njime, a energija ljudske ruke je nezamenjiva. U vinograde je uloženo mnogo ljubavi i gotovo filigranskog rada. Plavac je sorta kojoj treba obilje sunca i topline, a uzgaja se bez armature, pa trsovi izgledaju kao mala snažna stabalca koja u letnjem razdoblju sama sebi prave hladovinu i tako čuvaju preko potrebnu vlagu za život loze. Nema posebne obrade zemljišta, a Miloš veliku pažnju u vinogradu pridaje mišljakinji, vrsti finog korova koji izraste pre ostalih trava i tako sprečava razvoj onih agresivnijih, a kad se na leto osuši, stvara prekrivač koji sprečava isparavanje vlage. S obzirom na veliki nagib terena, mišjakinja igra veliku ulogu i u zaštiti od erozije u vreme kiša. Dodatna je zaštita minimalna.

Stagnum je bio prvo hrvatsko suvo vino koje je u prodaji probilo psihološku granicu od 200 kuna, a Stagnum 2003 jedan od najboljih plavaca ikada napravljen!U njegovoj, tokom sezone izuzetno prometnoj degustacionoj sali, mušterije su gotovo isključivo stranci. Tu ih dočekuju dva Miloševa sina, Ivan i Josip, takođe maksimalno uključeni u porodični posao s vinima.

- Pojedina naša vina, ona stara 20 i više godina, dostižu visoke cene, ali ih u potpunosti opravdavaju kvalitetom – priča Miloš. – Tako stara arhivska vina retkost su u Hrvatskoj, jer se niko ovde ne bavi vinima na taj način. Međutim, mi smo od početka verovali da upravo u tom smeru leži najveći potencijal plavca i to se sada pokazuje kao ispravno. Radimo potpuno prirodna vina, registrovani smo kao ekološki proizvođači, ne koristimo ni hebricide ni pesticide, radimo s autohtonim kvascima, potpuno na prirodan način. Nemam konsultanta, sve sami radimo, to je tradicija, porodična, ni sam ne znam koliko generacija. Mi smo bili prvi koji smo plavac radili u velikim drvenim vinifikatorima od slavonskog hrasta, čak su mi prebacivali što ne koristim barik. Znate, plavac je jedna od malobrojnih sorti koja ima veliku kompleksnost, što ponekad zna da bude i teret, jer uvek mu nešto štrči: ili alkohol, ili tanini, ili mu padnu kiseline, ili ima puno džema... Poznate bordoške kupaže, zna se, ako fali malo svežine, stavi se ova sorta, ako treba pojačat strukturu ili boju onda druga sorta, zna se... Zato su tamo najcenjeniji blenderi čiji je zadatak da izbalansiraju vino. Ali, kod plavca u našim uslovima, koji su izuzetno ekstremni, vinar mora da da svoj pečat na drugačiji način, da prepozna materijal i uslove koji variraju. Ako to niste u stanju, ako vinograd prepustite samom sebi, ništa nećete uraditi.

Vinogradi se nalaze na potezu od uvale Prapratno do mesta Ponikve, na teško pristupačnim južnim padinama

U vinariji rade široku paletu vina, od rozea, preko plavca kao osnovne linije, Stagnuma, do predikata različlite vrste, poluslatka i desertna vina kojih, naravno, nema svake godine. Sve ukupno negde oko 50.000 boca s tim da je prinos sirovine za vrhunske Stagnume maksimalno kilogram po čokotu.

- U svetu se stalno dešavaju neke promene, sada je u toku mala zasićenost poznatim sortama, tipiziranim vinima. To je izazov za one koji žele da otkrivaju nove stvari. A plavac je naša udarna autohtona sorta – priča Miloš uz opservaciju da će ta sorta tek u budućnosti da pokaže sav potencijal. – Njena najveća vrednost, a na čemu tek treba da se radi, jeste potencijal za odležavanja. Ali, problem je na malim tržištima kao što je ovo naše da ne postoji dovoljna interakcija između kupca i proizvođača. Mi smo siromašna zemlja i ja nisam srećan što 80 procenata proizvodnje prodajem inostranim kupcima. Zbog toga ne možemo valjano da osluškujemo potrošače i gradimo piramidu kvalitete. To je jedan od problema. Nije dovoljno da se samo mi kao vinarija razvijamo, treba i tržište da se razvija.

Ko ima najbolji plavac na svetu!

Interesujem se zašto plavac, u odnosu na teran, ima manje uspeha na internacionalnim ocenjivanjima vina?

- Ima više razloga za to. Prvi je da nije dovoljno poznat, a zatim i da ima drugačiji kartakter, da se ne uklapa u širu standardizaciju kakva trenutno postoji. Kada sam slao Stagnume na ocenjivanje postizali smo dobre rezultate. Sada više ne šaljem, zanimljiviji su mi dobri vinski kritičari nego ocene na takmičenjima. S ovim potencijalom plavca i specifičnošću naših položaja na Pelješcu, mi možemo biti u vrhu crnih vina Mediterana i ja želim da to razvijemo na tu razinu. To je nešto gde novac nije odlučujući, on se može ukalkulirati, ali uz novac moraju biti uključene i jake emocije. Samo kroz jake emocije mogu se stvarati velika vina. Vino je kao umetnost, ne može bez emocija!

Ako ne verujete na reč, probajte neki od Stagnuma koji vam dopadne pod ruke. Shvatićete šta je autor hteo da kaže.

Foto: Ivana Čutura