Chateau Kamnik: Zlatna vina Makedonije

Vinarija Chateau Kamnik, zapravo je rudnik najvrednijih vinskih odlikovanja sa svih značajnih svetskih nadmetanja i sasvim je verovatno da spada među najblistavije dijamante vinskog turizma na Balkanu uz godišnju proizvodnju od 150.000 litara vina!

Vinski dvorac u oazi mira i zelenila, veličanstveni Chateau Kamnik

Ulazeći u ovu oazu mira i zelenila direktno s auto-puta, žile kucavice što sredinom Balkanskog poluostrva prolazi kroz Skoplje i vodi na jug sve do Atine, stigli ste u jedinstveni vinski resort iz kog ne želite više da izađete. Poj ptica, hladovina i tokom paklenih letnjih meseci, vrhunski smeštaj u hotelu sa četiri zvezdice, a potom široka paleta čarobnih, gustih, moćnih i voćnih vina koja obaraju vinske sudije, snažan su magnet za najširu vinoljubačku publiku. A opet, tu je i doza misterije koja u regionu obavija ovaj jedinstveni vinski projekat.

Nasuprot pričama tipa „Kamnik, to su neka lovišta u Makedoniji, možda tamo i ne može da se uđe“, hteli smo da razbijemo mit i krenuli tamo sa samo jednim sećanjem u mislima, onim na fenomenalne etikete vina Ten Barrels od sorti kaberne i širaz, monstruozno dobri Merlot Single Vineyard i onaj Signature poznat kao barrique 200 %, te jedno od najnagrađenijih vina na ovdašnjem tržištu, Terroir Vranec 2011 Grand Reserva koje se 2013. godine okitilo regionalnim trofejem Decantera kao najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji vina iznad 15 funti. Bila je to najznačajnija titula za neko makedonsko vino ikada i prvo zlato za vranac sa ovog izuzetno značajnog takmičenja!

Vinska zaostavština na ponos Makedonije i čitavog regiona, Iki Malinkovski u podrumu vinarije

Na ulazu u vinski kompleks dočekuju nas ljubazni domaćini, vlasnik vinarije Iki Malinkovski, enolog Sandra Georgievska i dugogodišnji direktor prodaje i prepoznatjivo lice Chateau Kamnik i pokreta Wines of Macedonia Natalija Kuzmanovska. Nekih stotinak metara dalje, putem koji vodi između objekata na imanju, nailazimo na kapiju iza koje puca pogled blago uzbrdo na veličanstveni vinski šato usred besprekornih 16 hektara vinograda. Nestvaran prizor. Desno dole, niz čokote kao na pozornici prostire se Skoplje, dok horizont zatvaraju monumentalni planinski vrhovi u daljini prekriveni snegom čak i krajem aprila. Udoban vidikovac sa staklenim kaminom idealno je mesto da probamo najnovije vino vinarije, perfektan roze penušavac Spark Rosé 2014 od sorti sanđoveze (65%), montepulćiano (20%) i pino noar dobijen tradicionalnom metodom.

- Ne mogu da kažem da je penušavac generalno ovde dostigao zavidan nivo popularnosti, ali svi u kafanama traže da probaju Spark. Spremamo sada još četiri penušave etikete, jedan blanc de blanc od šardonea iz 2014, čiji će nastavak biti zero dosage (bez dodatog šećera), u kojem su aroma i ukus kompleksniji, zatim eksperimentalno puštamo penušavo vino od tamjanike iz berbe 2014, a sledeće godine i penušavi šardone Gold varijantu – objašnjava Iki Malinkovski dok polako ulazimo u priču o nastanku ove nesvakidašnje vinarije. – Moj je otac bio strasan lovac, jedan od najpoznatijih, tako da je lovački restoran Hunter's Lodge u sklopu imanja neka vrsta njegove zadužbine. Moja bi trebalo da bude ova vinarija u kojoj zajedno sa timom uživamo u našoj igri stvaranja izvarednih vina i moćnih vinskih ukusa.

Terroir Vranec 2011 Grand Reserva proglašen je na Decanteru za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope

Malinkovski  je u poduhvat podizanja Chateau Kamnik krenuo kada je shvatio da je vino njegova najveća strast. Kaže da je svojevremeno čak i sušio kod kuće merlo i pravio vino u stilu amaronea! Tada je i došao na ideju da podigne vinariju koja će postati njegova zaostavština.

Pojava vinarije Chateau Kamnik i njenih ekskluzivnih etiketa ne samo na makedonskom, već i na srpskom i regionalnom tržištu okrenula je naglavačke shvatanje da je Makedonija isključivo zemlja nalivnih vina.- Otac i ja počeli smo izgradnju vinarije krajem 2003. godine. U suštini, trebalo nam je vina za restoran Hunter's Lodge Kamnik, pa je kupljen neki kaberne. Od toga smo profesor Goran Milanov i ja napravili vino u stilu koji svi volimo, jako, puno, moćno, intenzivno vino. Da bi videli kako to ljudi vrednuju, poslali smo ga u Sloveniju na takmičenje, odakle se vratilo kao šampion, baš kao i Cuvée de Prestige 2006 kasnije iz Hrvatske. Inače, prva prava sopstvena berba i vino u Kamniku bio je Ten Barrels Syrah 2008, iz deset barik burića, po čemu je i dobio ime. Uspeh je bio ogroman i odmah nam je postalo jasno da priča o vinima Chateau Kamnik može da postane veoma ozbiljna.

I postala je! Svaka etiketa, njih više od dvadeset, poslata do sada na Decanter, Mundus Vini, AWC, Premium Select Wine Challenge Prowein, Vinalies International – Paris, Syrah du Monde, izraelski Terravino, BIWC, ili neki od sortno specijalizovanih ili regionalnih šampionata, vratila se kao šampion ili sa zlatom, a imanje na 16 hektara pretvorilo se u veliku opitnu vinsku laboratoriju.

Saznajemo i da je Chateau Kamnik prvi u Makedoniji napravio vino sa zlatnim listićima Golden Temjanika 2015, da su među prvima u Makedoniji čije se etikete nalaze u svetski poznatom muzeju vina u Bordou i jedini u muzeju u Parizu, da je Ten Barrels Cabernet Sauvignon osvojio trofej Master of Cabernet Sauvignon of the World u Londonu 2015. godine, da je Ten Barrels Syrah 2012 dobio zlato na nadmetanju Syrah du Monde u Francuskoj. Tu je on de facto proglašen za treći najbolji širaz na svetu, odmah iza jednog francuskog i jednog australijskog, što je neverovatan uspeh kako za čitav tim, tako i za Makedoniju…

Prepoznatjivo lice Chateau Kamnik i pokreta Wines of Macedonia, direktor prodaje Natalija Kuzmanovska

- Ima još mnogo toga – kaže Natalija Kuzmanovska. – Recimo, na nadmetanju vina s Balkana BIWC u Sofiji naš Merlot Single Vineyard 2010 Reserva proglašen je za najbolje vino takmičenja i osvojio je veliki trofej. Meni je posebno značajan i emotivan momenat bio kad je jedan poznati vinski bloger, to isto veče, na svom tviter nalogu napisao za ovo vino da je „Sasikaja na Balkanu“! Draže mi je bilo to poređenje nego nagrada sama po sebi.

Zidovi šatoa bukvalno su prekriveni sertifikatima, odličjima i medaljama za njihovih dvadesetak etiketa. U barik podrumu iznenađenje, od dvesta buradi, skoro sva su ona najbolja „ICON“ od firme Seguin Moro. Uglavnom francusko i američko drvo i samo jedno mađarsko bure, a na mnogima potpisi „slavnih“ koji su uživali u ovim vinima i prolazili kroz vinariju. Prepoznajemo pojedine potpise, autogram koji je ostavio ovde slovenački predsednik Borut Pahor, pa hrvatska predsednica Kolinda Grabar, otkrivamo čak i neki arapske i kineske znake, posvete koje su zapisali za sećanje ambasadori i predsednici pojedinih zemalja. Istovremeno tu su pesme Đorđa Balaševića, pa Radeta Šerbedžije, naravno, ni legendarni makedonski gitarista Vlatko Stefanovski nije propustio da ostavi trag baš kao ni čuveni džez gitarista Džordž Benson koji je takođe bio u ovom barik podrumu. Da li je to razlog što u podrumu sa zvučnika dopire lagani džez?

- To je da bi vina uživala u lepim vibracijama – uz osmeh kaže Iki.

Dobrodošlica uz novi penušavi roze, enolog Sandra Georgievska

Kroz podrum nas vodi mlada ali iskusna enološkinja Sandra Georgievska, koja od 2010. godine ovde sarađuje sa svojim profesorom i mentorom Goranom Milanovim. Pre toga volontirala je u Skovinu, bila na Novom Zelandu. Kaže da je „gazda“ bezrezervno podržava, šalje svake godine na dalju edukaciju, lane u Cote du Rhone, uskoro u Šampanju…

- Vino koje nam najduže odležava u buradima je kaberne, čak 36 meseci – kaže Sandra i dodaje da o vinima odlučuju njih troje, Iki, profesor Milanov i ona. – U fermentaciji radim sama, ali kad dođe vreme stavim dvadeset različitih boca bez imena na sto i onda svi ocenjujemo. To je jako dobro jer oni nisu svaki dan tu, nemaju neku vrstu emotivne povezanosti sa vinom da bi eventualno forsirali neko koje im je bliže srcu. Ja nađem nešto dobro, a oni mi daju prave smernice kuda treba ići dalje. Konkretno, ne želimo da bude previše drveta ili voćnosti, volimo da postoji harmonija, sinhronizacija. Ovo su moćna vina sa velikim potencijalom i višim alkoholom i kiselinama, sa strukturnim lepim taninima koja mogu duže da sazrevaju u drvetu.

Na pitanje koje vino najviše voli, spominje vranac, ali joj je ipak širaz najdraži. Uostalom, bio joj je i predmet magistarske teze.

- Po vrancu nas znaju, ali nemirno je to grožđe i vino. Ima veliki potencijal, samo mu treba puno pažnje. Tokom sazrevanja menja se, zna biti jako reduktivan, ni fermentacija ne ide lako. Pritom, teško možete naći jako moćan i strukturan, a istovremeno aromatično čisti vranac. Svake godine dokupljujemo grožđe iz strogo kontrolisane kooperative, to su stariji nasadi koje ne bi voleli da napustimo, a čisti su klonovi, velika retkost u Makedoniji.

Podrum vinarije svojevrsni je rudnik najvrednijih vinskih priznanja

Na priču o vrancu koja je u Makedoniji nezaobilazna, nadovezuje se Natalija tvrdnjom da je ovaj njihov morfološki i genotipski isti kao i onaj iz Crne Gore – Ali zapravo, samo je stanušina jedina naša autohtona sorta. Ima je u tikveškom vinogorju i nigde drugde na svetu!

Svako vino poslato na Decanter, Mundus Vini, AWC, izraelski Terravino, BIWC ili neki od sortno specijalizovanih ili regionalnih šampionata, vratilo se kao šampion ili sa zlatom.A u vinogradu sve vrvi od raznih sorti: širaz, kaberne, kaberne fran, merlo, vranac, pino noar, ali i sanđoveze, montepulćiano, karmenere, arinarnoar, pa šardone, tamjanika, sovinjon, pino griđo, gevurctraminer, moskato đalo (giallo), greko di tufo...

- Vionjer me kao sorta sve više privlači. Posadili smo jedan hektar, kao i 150 čokota sorte zbibo od koje se dobija čuveni Moscato de Pantelleria, čisto za probu – priča Malinkovski, a na pitanje koja su mu omiljena vina, kaže: – Volim vuvre vina (Vouvray, vinski region u dolini Loara u Francuskoj, pr. aut.) od sorte šenin blan, zatim austrijske gruner veltliner i smaragdni rizling varijante, drag mi je i šardone iz doline Napa, ali samo kada nije prebarikiran. Sve je pitanje momenta, ponekad bih baš voleo da pijem sovinjon ili neke druge sorte… A od crvenih, Španija mi je u poslednje vreme najzanimljivija, pogotovo vina starija od pet-šest godina iz Priorata, a odmah zatim i Ribera del Duro. Volim kaberne iz Nape ili neki blend sa jakim koncentratom i višim alkoholima. No, teško je naći pravi Barosa širaz koji ima onaj „mint“, u čemu posebno uživam. Ima ih jako skupih, ali kad probaš često vidiš da je to nešto dodato, neki sirup i slično. O kanadskim ice wine ne treba ni pričati, sva su sjajna, posebno ona od kaberne frana, ali rizlinzi su mi i dalje top u kategoriji desertnih vina, kao i Tokaj sa barem pet putonoša. Naravno, ne bih izostavio Italijane, mada njihova vina ponekad umeju da budu tricky…

Vrhunski enterijer za vrhunska vina, degustaciona sala u potpunosti odražava visoke standarde vinarije

Ožedneli od priče prelazimo u luksuznu degustacionu dvoranu kojom dominira staklena prostorija prepuna vina, dok se sa terase pruža pogled na dolinu u kojoj leži Skoplje i planine koje uokviruju tu sliku. Počinjemo da degustiramo sled vina, jedno bolje od drugog!

Očekivati da vas bela vina u Makedoniji fasciniraju već pri prvom susretu nije uobičajeno, ali desilo se upravo to. Prošlogodišnji Pinot Grigio i Temjanika svežinom i elegancijom, harmoničnošću, aromama, divnim naletima voća prosto obaraju s nogu. Tamjanika potpuno drugačija od one srpske, dok se voćnost kao lajtmotiv provlači bukvalno kroz sva Kamnik vina, ma koliko alkohola, ekstrakta, tanina, začina, kafe, čokolade ili duvana imala! Griđo, iako suv pomalo sladi a sa hlebom slast se dodatno povećava. Sedam belih etiketa, dva tipa tamjanike, dva sovinjona, ona u belim bocama su rađena sur lie tehnologijom, puna su i sa lepom završnicom.

Izvanredno je i desertno vino Temjanika Late Harvest 2013 koje se radi samo u najboljim berbama.

- Poluslatku Temjaniku 2013 radili smo specijalno za Hong Kong jer su tražili malo kasniju berbu. Ima ispod 20 grama zaostalog šećera, a mi ne možemo da radimo ice wine varijante i najviše što smo uspeli da napravimo je sa oko 50 grama rezidulane slasti – kaže Malinkovski .

Balkanska Sassicaia, legendarni Merlot Single Vineyard 2010 Reserva

A onda, narednih sat vremena kreće „vatromet“ crvenih etiketa. Ređaju se laureati brojnih svetskih nagrada i oni koji iste takve nagrade s pravom tek očekuju: Pinot Noir, Montepulciano, Winemakers’ Selection, Cuvee de Prestige 2014 (kao dokaz da i ta berba ima sjajna vina), pa Ten Barrels Cabernet Sauvignon Reserva 2013… Za kraj pravi rariteti – deset godina star kaberne i njegov vršnjak Merlot Single Vineyard Reserva 2007, vina koja iz redovnih berbi, a posebno arhivska, dostižu veoma visoke cene. Baš kao i kvalitet! Uostalom, pojava vinarije Chateau Kamnik i njenih ekskluzivnih etiketa, ne samo na makedonskom, već i na srpskom i regionalnom tržištu okrenula je naglavačke shvatanje da je Makedonija isključivo zemlja nalivnih (rinfuznih) vina.

- Cene i kvalitet makedonskog vina su u postojanom odnosu – komentariše Natalija. – A što se tiče Chateau Kamnik, od 2006. godine mi nismo menjali cene. Šta da vam kažem, Syrah 2012 se prodavao po 19 evra, fenomenalno vino (treće u svetu na takmičenju Syrah du Monde) koje se u momentu rasprodalo, a otišlo bi i da je koštalo 50 ili 100 evra. Imamo još nekoliko boca koje čuvamo kao suvo zlato i koristimo isključivo za „vertikale“. Mi zaista dajemo maksimum znanja, truda i emocije da bi stvorili vina svetskog ranga i kvaliteta pri čemu jako pazimo i na to da cene ne budu vrtoglave već razumne, u skladu sa izradom i potencijalom vina.

Vina Chateau Kamnik prodaju se uglavnom u vinotekama, ekskluzivnim restoranima i hotelima. Jedan od izuzetaka je linija Winemaker’s Selection, njihov odgovor u kategoriji komercijalnih vina visokog kvaliteta. Baš kao i etikete Sexy, koje idu odlično u klubovima i diskotekama, dok je to isto vino flaširano u boce pod nazivom Pure Elegance namenjeno restoranima.

Savršeno održavani vinogradi spuštaju se prema kotlini u kojoj se nalazi Skoplje

Da prodaju sve što naprave, nemaju problema, a kada je reč o tržištima izvan Makedonije kažu da prvo ispoštuju potražnju iz Srbije, jer im je najvažnija -  ali su istovremeno izuzetno ponosni i na to što su prvi iz regiona ušli na japansko tržište gde su i dobili duplo zlato za Vranac na takmičenju Sakura Awards 2015.

Terroir Vranec 2011 Grand Reserva dobio je 2013. godine na Decanteru priznanje za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji vina iznad 15 funti, što je najznačajnija nagrada za neko makedonsko vino ikada!- U tokijskom Sky baru žene bukvalno obožavaju našu klasičnu Temjaniku koju plaćaju po 90 dolara! Jedanaest puta skuplje nego ovde! Možda deluje neobično, ali Japanci tvrde da sjajno ide uz njihovu hranu. Krenuo je sad i drugi izvoz za Australiju, ima nas u Americi, čak i na Floridi. To su ta neka ekskluzivnija tržišta gde ne mogu baš svi da uđu, ali sad moramo stati jer nemamo dovoljno vina za sve! Postigli smo naš cilj - da nas ima svugde po malo.

Želimo da čujemo i to kako vide sebe na aktuelnoj makedonskoj vinskoj sceni.

- Chateau Kamnik je postao sinonim za vrhunska makedonska vina u svakom smislu, od samog vina, do dizajna etikete. Modernim i inovacijskim pristupom, naša je vinarija na jedinstven način uticala na pozitivne marketinške promene u makedonskoj vinskoj sferi. Drago nam je da smo postali zemlja gde su vinska „njuškala“ sve prisutnija. Jednom rečju, postali smo vinska destinacija. Gordi smo kad idemo po svetskim sajmovima, gde sad vidimo kako ljudi ne prolaze samo pogledom kroz makedonska vina, već traže gde smo i nalaze nas – kaže Natalija.

I doista, danas je retkost naći ljubitelja vina u regionu koji neće Chateau Kamnik staviti u sam vrh najboljih vinarija. Iki Malinkovski  je izgleda već sada ostavio za sobom trajnu vinsku zaostavštinu na ponos Makedonije i čitavog regiona. Svoju devizu „strast za savršenstvom“ preneo je svima, i definitivno uspeo u tome.

Galerija

Foto: Ivana Čutura