Matalj: Vinarska kruna nad Bukovom

Matalj: Vinarska kruna nad Bukovom

Miris najbolje ocenjenog srpskog belog vina na ovogodišnjem Decanteru privukao nas je u Negotin. Ali smo se pored potrebe da uživamo u elegantnom šardoneu Terasa 2013, na put zaputili iz još jednog, intrigantnijeg razloga: Nikola Mladenović Matalj privodi kraju izgradnju nove, velike i kako bi sam najradije rekao „prave“ vinarije.

Vinarija Vimmid 028

Nekadašnja „Škola za vinodelje i voćarstvo Bukovo“ iz XIX veka, a današnja „Poljoprivredna škola“ u kojoj je znanja i veštine sticao nekadašnji predsednik Jugoslavije Dobrica Čosić, uglavila se u masnom zelenilu brda Bukovo pokraj istoimenog manastira čija belina isijava okupana suncem. A na vrh tog brda iznad svetinje, stameno stoji novoiznikla vinarija Matalj, kao ptić na obodu gnezda što samo čeka trenutak da poleti preko Negotina.

Matalj 071Nova vinarija Matalj ili svetlo na kraju tunela

- Nismo imali objekat ni za minimalnu namenu, kuburili smo sa degustacionim prostorom, kao što kuburi i dosta vinara u Negotinu ali i čitavoj Srbiji, uz mučno pitanje: Gde da prime goste? – jasan je Nikola Mladenović Matalj. – Nama nije problem vinograd, već prostor gde da proizvodimo vino i gde da priuštimo degustaciju, što je počelo ozbiljno da nam smeta u poslu. Znači, ideja je u proizvodnji jer se mi bavimo proizvodnjom.

Matalj 090

Oko naoko poprilično gabaritne građevine na 220 metara nadmorske visine još se nalaze bageri, iskopine, poneki majstor, a cigla i dalje dominira fasadom. Ali iza, prema gustom bukovačkom šumarku posađeni su i potpuno novi vinogradi. Mlada crna tamjanika tek kreće, no ima i već ozbiljnih redova loze. Još jedan veliki deo prizemlja zgrade otvoren je sa obe strane i tu su već doneseni najveći tankovi, muljača. Ali sve to nekako pada u drugi plan pogledom koji se odavde otvara na Negotin i čitavu ravnicu tromeđe, gde Dunav spaja ili razdvaja balkanske susede. Nacionalne ali i vinske. Bukvalno kao da vam je sve to pod nogama, a Matalju nekako i jeste, apsolutni je šampion sa svojim vinima bio i ovamo i onamo, crvena vina od sorte kaberne  Kremen i Kremen Kamen već godinama haraju balkanskim prostorima, a sad je i šardone „dobacio“ do vrednog srebra i Londona.

Matalj 007

Vinarija je projektovana na 1.600 kvadrata od čega je otprilike 20 procenata turističkog i degustacionog sadržaja, ostalo je čista proizvodnja. U ovom trenutku sve je spremno da primi one poslednje, završne radove. Belo i prekrečeno, beskrajno glatki i ravni podovi, linije gotovo bez preseka, još sve higijenski omeđeno džinovskim najlon folijama. Buduća degustaciona sala konfigurisana je da primi oko 100 posetilaca, a možda najatraktivnija biće ogromna terasa vidikovac na spratu, pored dva oformljena apartmana.

Matalj tri

- Građevina ima impozantnu kvadraturu, ali će enterijerski, što se već sad može videti, biti najjednostavnije bela sa jasnim, čistim linijama i željom da vino dominira u kompletnoj priči. Imamo velike prozore iz degustacione sale ka unutrašnjosti vinarije, gde ćemo pričati o vinu bez fascinacije okolnim stvarima. U fokusu je prodavnica vina, terasa kao trenutak za opuštanje. Tu su i dva apartmana koji su praktično za radnike ili za goste, nipošto za turiste. Degustacija nam je vrlo važan segment, ali ne na nekakav megalomanski način jer grandioznost uopšte nije deo našeg stila i duha. Ne planiramo restoran, imamo mini kuhinjicu, po potrebi možemo da pripremimo nešto sezonsko uz vino.

Matalj 008Kad pukne pogled preko Negotina

U ovom trentuku dok su u proizvodnu halu ubačeni samo pojedini najveći vinifikatori i tankovi, prostor se, tako otvoren, čini ogroman. Nejasna silueta vinara na drugoj strani vinarije gotovo je nevidljiva u blještavom svetlu. Matalj kaže da je ideja za objekat njegova, a da ju je realizovao arhitekta iz Loznice. Praktično, zamisao je da čitava vinarija podseća na modernu pimnicu, s tim što je rađena sa dvobrodnim krovom čime se hvata kontakt sa tradicijom, istorijom Negotinske krajine, uz podsećanje da je pimnica bilo i ima i trobrodih i četvorobrodih i sa blagim ukopom u brdo. Barik podrum je kod Matalja kao celina relativno izdvojen i nešto više ukopan.

- Pimnice nisu imale veći ukop – podseća on. – Uslovi za čuvanje i odležavanje vina nisu bili tako zahtevni u XIX veku i uglavnom je ukopavanje bilo u nivou dva-tri metra. Takakav smo koncept uglavnom ispratili...

Matalj 017

Vinarija Matalj gabaritno raste u svim pravcima. Osim mladih zasada loze kraj ove građevine vinogradi se prostiru na još dve pozicije. Parcela od 12.5 hektara nalazi se u Mihajlovcu, dok je ona od oko pet hektara u Tamniču. Pa i tu je posađeno još hektar ipo kabernea i kaberne frana, dok deo kabernea dolazi od jednog kooperanta sa njegovih pet hektara parcele.

Kako je nastajao Mateljev kaberne koji je dva puta
poneo naziv najboljeg vina Srbije!

- Kaberne fran je zanimljiva sorta, stiže između merloa i kabernea. Inače, čitava priča je da danas imamo tri četvrtine proizvodnje internacionalnih sorti, a ostalo su naše domaće sa kojima ćemo svašta pokušati da uradimo. I za to nam je trebao ovaj iskorak jer želimo da imamo što više više tehnologije, da eksperimentišemo što više sa tankovima, amforama u adekvatnom prostoru koji konačno imamo.

Matalj 019a

Ne podižemo proizvodnju, ona je i dalje na 200 tona grožđa i oko 100.000 litara vina godišnje. Ono što mene zanima jeste da dobijem dobro vino, kao kad pomirišeš neki Simčićev šardone, kad osetiš tu neku dubinu koja jedino laiku ništa ne znači. Naravno, i tamo ima promašaja, ali svejedno, mi idemo u podizanje kvaliteta i ne u razvoj portfolia, jer bukvalno želimo da našu zemlju takva kakva je „prebacimo“ u vino. Za desetak godina, koliko se bavim ovim poslom, zaključio sam zasigurno samo jedno: Što manji prinos, to veći kvalitet! Naravno, do određene mere od 700-800 grama po čokotu. Posle se potpuno gubi ekonomski i svaki drugi smisao.

Amfore za bagrinu

Pitamo Nikolu da li je razmišljao koje će grožđe ići u amfore?

- Definitivno razmišljamo o bagrini, lepuškasta, sa bakarnom pokožicom, maceracijom. Već godinama je prozivam i ta priča sad deluje pomalo „oftrendi“. Ali zato što sam bio u defanzivni sve dok nismo došli na ovaj nivo sa vinarijom. Znači, čim sledeće godine uberem tri-četiri tone moje bagrine krećem da radim s njom.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama