Vinski park budućeg vinskog grada

Dve istovremene vinske manifestacije u Beogradu, i olovno nebo sa sumornom meteo prognozom činile su se za trenutak kao nepremostiva prepreka pionirskom pokušaju Udruženja proizvođača vina Fruške gore i lokalnoj gradskoj upravi, da u najvećem sremskom gradu Mitrovici, postave temelj uzletišta vinske kulture ove vinorodne sredine. Pa iako je internet prognoza za Mitrovicu obećavala popodne bez padavina, baš u momentima kad su proizvođači zauzeli svoja mesta a posetioci prestali da budu slučajni prolaznici i dohvatili prve čaše, krenulo je da rominja. „Kreće“ reče neko od organizatora sa setom u glasu. Ali i stade gotovo momentalno, i krenu fešta.

Zadovoljni ministar Nedimović: Razloga za zadovoljstvo ministra Nedimovića je očito bilo, a ako se obećanja ispune, biće još više

Staro, mlado, bicikli, psi svih rasa, fantastično ozvučenje, prelepi gudački, kao i tamburaški koncerti evergrin hitova u izvođenju dama, muzika birana s merom bili su samo pozadina izložbe većinom iznenađujuće dobrih vina i izrazito opuštene atmosfere. Kako se veče bližilo kraju masa sveta je postajala sve gušća, grupa vrhunskih srpskih kuvara u pokretnoj kuhinji sve oznojenija, park sve uži, ali osmesi kao krucijalni lajt motiv čitavog događaja ni u jednom trenutku nisu bledeli sa lica. Mladi momci koji traže slatka vina(!) i devojke u potrazi za belim i izrazito suvim, ali bez imalo nelagodnosti da postave brojna pitanja vinarima za malim ali efikasnim štandovima, vrhunska su baza uspostavljanja novog vinskog sveta u Sremu koji i dalje važi za jedan od centara rinfuzne vinske tržnice.

Morava 2016 otišla u Beč, očekuje se barem zlato

Upravo je ta činjenica bila glavni razlog pokretanja ove manifestacije, objašnjava Ramazi Inaišvili, jedan od menadžera vinarije Erdevik, koji je na sebe preuzeo najveći deo organizacije na terenu i naravno bio toliko zaposlen da ga na kraju nismo ni uhvatili okom kamere. „ Nama, vinarima sa Fruške gore, cilj je da u Mitrovici probudimo vinsku kulturu, promenimo način konzumiranja u smislu da ljudi probaju što više i to nekih drugih vina te da mogu da ih uporede sa onim što inače piju. Jednom rečju, da probudimo konačno taj vinski Srem“ - rekao je i odjurio da usmeri gomile leda za kible koji je pristizao brže nego što se topio, a na radost izlagača.

Pregršt medalja za prvu godinu postojanja vinarije Lastar, malo li je?

Naravno, kako bi ova manifestacija imala bolje šanse da postane tradicionalna, uz veliki trud i optimizam domaćina, neophodna je pomoć institucija. Ali sudeći prema reakcijama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je Vinski park zvanično otvorio i čini se i sam bio zatečen količinom dobrih emocija, ta pomoć neće izostati u šta iskreno veruju vodeći proizvođači sa Fruške gore. Gordan Bašić, potpredsednik Udruženja Fruškogoraca i prvi čovek vinarije Fruškogorski vinogradi kao i njegov kolega iz Male Remete, Mitar Deurić lider vinarije Deurić, svojim prisustvom i učešćem u organizaciji dokazuju da čvrsto veruju u data obećanja.

Zar ste sumnjali da je Mitrovica vinski grad, pita se vlasnik vinarije Deurić?

Konačno i reč dve o vinima i vinarima. Sve je teže u obilju pronaći etiketu koja vam se baš ne sviđa, dok je onih dobrih i zanimljivih pregršt. Pored izlagača iz najbliže vojvođanske okoline, izuzimajući vinariju Zvonko Bogdan, malo je, ali sasvim dovoljno bilo onih iz regiona Centralne Srbije. Despotika je posebno oduševila vinom Morava 2016 iz poslednje berbe, možda najperspektivnija a svakako najmlađa vinarija Lastar obznanila je svoje međunarodne uspehe i oduševila svežom tamjanikom i rozeom, dok je u kasnim satima otvoren barikirani šardone Triangl, zbilja jedinstveno vino na nosu koje će sve svoje draži pokazati tek za godinu-dve. Najduži put, posle vrhunskog merloa što izaziva opštu pažnju, vinarije Izba Jovanović iz okoline Niša, prešle su sestre Aleksić i još jednom dokazale da njihova vina ne samo drže kvalitet već i značajno napreduju. Inače, sve uslovno govoreći „poznatije“ vinarije bile su stacionirane u krugu oko centralne velike fontane u parku ukrašene svećama, cvećem, šarenim jastucima, sitnom dečicom koja se igraju u ritmu muzike.

Uz Novi Sad i Mitrovica će biti centar vinskih zbivanja

„Moramo imati neke koze“ začulo se sa štanda oko koga se tiska gomila ljudi. Vinarija Erdevik se pročula po rozeu Tri roze koze, a sad ga nestaje, pa su na tržište izbacili i novu etiketu, belu varijantu Tri bele koze koje nisu roze uz doskočicu „Beže koze crvene a stižu nam bele“. Zapravo, to je već poznati čisti sovinjon blan iz 2015. godine, samo je urađen ribrending etikete a kako ubrzo iz Erdevika stiže i barikirani sovinjon, postojala je potreba da se na tržištu ta dva vina jasno razlikuju mada ovaj klasični, i dalje oduševljava svežinom i putenim tonovima.

Nova etiketa na štandu vinarije Erdevik. Možda koze nisu roze, ali nisu ni pobegle daleko

A „koza“, šaljivih i zanimljivih etiketa, zlatnih listića u bocama, sve prisutnijeg merloa, koliko vam volja. Mnogi hvale čuveni i Dekanterovim srebrom okićeni kaberne Momentum vinarije Veritas kao najbolji kaberne Fruške gore, drugi traže jednu od najboljih garažnih vinarija Chichateau, treće oduševljava sjaj zlata u boci Brestovački Gold istoimene vinarije, ili njihova duhovita etiketa Sivi pinot rose boje. Ali nisu samo etikete dobre, i vina su, baš kao na štandovima Ilić-Nijemčević, Komuna ili recimo za nas potpuno nepoznate vinarije MK sa jako upečatljivim etiketama i nazivima objektivno dobrih vina. Ipak, možda najveće iznenađenje predstavlja izlazak na tržište prve, estetski upadljive ali elegantne etikete Manastirsko crno 2013 iz podruma manastira Šišatovac. Vino, kupaža kaberne sovinjona, frana i merloa izuzetno je pitko, toplo, puno divnog crnog i crvenog voća, savršeno glatkih tanina. Vrhunsko za 800 dinara koliko staje zasad samo u manastiru, ali biće ga i u vinotekama.

Iguman Andrej na vinskom zadatku. Svi su želeli da probaju vino ali i da se slikaju sa duhovnim vinarima

- Slab sam ja poznavalac vina - kaže iguman Andrej, ali rado priča o njemu, o dobrosusedskim odnosima sa prvim komšijom Đorđem Stojšićem iz vinarije Chichateau i njegovim saradnicima koji savetima i znanjem pomažu da Manastirsko crno bude to što jeste. - Kao dobrim komšijama, a i vinogradi su nam komšijski, dali smo im i jednu parcelu koju su oni posadili, a mi ćemo se širiti vremenom kako budemo jačali. Zasad vinograda imamo možda jedno jutro, no posadili smo i jedan mlad od sorte portugizer.

Đorđe Stojšić pokušava da ideje i nade većeg broja fruškogorskih vinara pretoči u stvarnost i bolju budućnost

- Ovo vino odležava u slavonskom, mađarskom, američkom i francuskom hrastu, a mi uz pomoć drugova iz manastira svake godine pravimo malu količinu crvenog vina. Manastir je inače izrazio želju da imaju i belo vino pa ćemo na jesen raditi malu količinu šardonea - potrđuje Đorđe Stojšić, a kakvo je interesovanje izazvalo manastirsko vino pokazuje podatak da su sve donesene zalihe ispijene do dna u Vinskom parku mnogo pre kraja manifestacije.

I dok uz prve otkucaje ponoći gužva lagano jenjava stičemo uverenje da je i nebo zadržavši kišu dalo svoj prilog kako bi se naredne godine našli na istom mestu.