VIMMID vinarija na granici

Uz prepoznatljivi Aglaja Roze od sorti merlo, prokupac i pino noar, te potpuno novi barikirani Aglaja Chardonnay 2015, i činjenicu da je kaberneu iz berbe 2015 ove godine zafalio samo poen na najvažnijem svetskom ocenjivanju Decanter da se okiti srebrom, uputili smo se na krajnji istok, u Negotinsku krajinu.

- Hteli smo na početku da razbijemo čuveni srpski aksiom kako ortački posao ne može da uspe.

Vladimir Frunzarelović: „Iz ovog će peska nići prokupac, začinak, crna tamjanika...“

Tako svoju vinarsku priču započinje tehnolog, otac četvoro male dece i vlasnik vinarije VIMMID iz Negotina, Vladimir Frunzarelović Frunza, jedan od retkih domaćih vinara kom je to vinarstvo primarni izazov i biznis.

Otprilike tu, gde se sa brda Bukovo otvara pogled na Negotin u dolini, nekadašnji veliki evropski centar vinske industrije u doba kad je filoksera opustošila francuske i druge vinograde, počinju vinogradi Vlade Frunze i njegovog kuma i kompanjona Miloša Miloševića. Treći u trouglu, Vladin brat Boban, je ona važna karika sa sedištem u Beogradu gde se nalazi veća polovina tržišta kom su Aglaja vina namenjena. I tu, u novim, mladim nasadima iznad puta, shvatamo da se nalazimo u nekakvoj čudnoj zemlji granica. Ispred nas na nekih sedam-osam kilometara vazdušne linije je na Dunavu tromeđa Srbije, Rumunije i Bugarske.

Mlad vinograd, mladi radnici, mlad gazda. Ko to kaže da je mladost pobegla iz Krajine

Ovaj je kraj čuven po simbolima, istoriji, preplitanju mitova, pa se deo tog folklora upio i u ime i nastanak vinarije koja proizvede do 30.000 litara u vrhunskim godinama kakva je bila 2016. od čega se dve trećine flašira. Vimmid su početna slova porodičnih imena, dok je priča sa Aglajom malo komplikovanija.

- Aglaja znači „bezuslovna ljubav“, ona je boginja svetlosti, raskoši, sjaja prema grčkoj mitologiji. Ima jako mnogo značenja, ali nam u početku to nije bila ideja, to sam tek kasnije negde pročitao - seća se Vlada čiji nadimak Frunza znači na vlaškom „list“, a taj je list i njegova struktura prožeta svetlošću zaštitini znak na svakoj etiketi njihovih vina. - Aglaja je bila ideja kuma Miloša, jer se tako zove glavni ženski lik iz romana Dostojevskog „Idiot“, devojka koja u neku ruku predstavlja ljubav, večnost, onu božansku iskru u duši.

Vlada je tehnolog, diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu a rakija kupinovača mu je bila diplomski rad. Vino je ipak prva ljubav i najlepša stvar koja je mogla da mu se desi u tehnologiji, kaže. Njime se bavi desetak godina, dok čitava priča vinarije VIMMID kreće 2010. godine.

Hodamo kroz mlad vinograd iznad puta koji preseca Bukovo, parcele povremeno razdvojene. Prošle godine posađeni su merlo, kaberne i fran na tri hektara, prokupac, crna tamjanika i začinak tek treba da se sade, idealan je potez. Sad je tu žito kao ovez a da bi se zemlja vratila jer je šuma iskrčena. Mala kućica, stari hrast, komšije koji kopaјu, sve је tu….

- Imamo šest hektara u rodu, tri zasađena, jedan će biti dogodine. Ovde na Bukovu je dosta peska, od Dunava valjda. U Smedovcu, u vinogradu gde su sovinjon i semijon, bele se kamenčići svuda, kao da si ih namerno sejao. A namerno sejemo prokupac, začinak, crnu tamjaniku. Po tipu vina ta sorta može da da dobru ružicu, roze, možda sa nekim bojadiserom da bude skroz muskatno crno, tako se ranije radila negotinska varijanta tamjanike. Game kao bojadiser i tamjanika crna. Videćemo u kom će smeru sve ići, da li samo u roze što je moja ideja, videćemo... - govori zamišljeno dok mladi momci goli do pasa u vinogradu zabijaju drvene stubove u zemlju. Popne se na stolicu, uzme drugi stub, pa udri...

Bukovački kaberne, sa lakim dodirom ženske ruke

Sedamo u kola, idemo dalje, ubrzo skrećemo u gustu ladovitu šumu, svuda table „posed manastir Bukovo“. Nekad je to bilo trista hektara, danas je verovatno tek polovina vraćena. U jednom trenu otvara se čistina, vinograd, žene vredno rade na mestu odakle se kao na dlanu vidi Negotin pa na istok maltene do Karpata. A desno, u zelenilu nalik na smaragd smestio se manastir Bukovo i poljoprivredna škola iz koje su potekli mnogi poznati profesori i kalemari.

Vinograd u kome smo je jedan od nekoliko. U Smedovcu je onaj iz doba kad je radio gigant Krajina vino, posađen 1976. godine. Sovinjon, semijon, pola -pola, gusta sadnja na čokot, nisko, šareno sađeno u vinogradu. Ali vidi se gde je koja sorta.

 A tu preko, u smaragdnom zelenilu, manastir Bukovo i poljoprivredna škola

- Mnogo lep vinograd, istorijska priča, a postoje i tri mala vinograda sve zajedno oko hektar površine gde su pino noar i semijon u selu Trnjane ka Zaječaru odakle su mamini otac i majka. Imamo tamo dosta zemlje, ali ovde je najbolje za vinograd pa moramo da kupujemo. Samo otvaranje firme košta petsto dinara i tako je nekako sve i krenulo. Ali sad kvalitet ne sme da padne jer negotinski kaberne mnogi već prepoznaju. Tu su Bukovo, Matalj, Dajić, evo i Aglaja, ima njih još. U negotinskoj kaberne priči ima dosta ljubičastih nijansi, drugačiji je sklop flavonoida, antocijana, razlikuje se ovo vino jasno od drugog srpskog kabernea. Zato i imamo više crvenog vina u podrumu, dve trećine.

A kako bi konačno probali vina u tom podrumu, dok ulazimo u Negotin, u splet uličica, Vlada koji je i potpredsednik Udruženja vinara Negotinske krajine otkriva nam kako su u početku želeli da uzgajaju i prave vino od sorti pino noar i rajnski rizling. Ali da je priča krenula pravcem koji diktira teroar. A u Krajini, kako rekoše stručnjaci i kako se pokazalo, teroar je bogom dan za kaberne, game, pa i pored visokih dnevnih temperatura - šardone. A organska proizvodnja?

- Trudim se da živim zdravo, na nivou da znam kakva je piletina od koncentrata. Ali da bih radio organski vinograde moram imati dvadeset radnika koji će stalno biti na polju i kopati kad je mlad vinograd. A radnika u Negotinu nema ni za lek.

Iako su se kao VIMMID proslavili sa kaberneom, čini se da za jednom drugom sortom Vlada pomalo žali.

Podrum mali ali vina velika, bolje nego obrnuto

- Pino noar najteže uspe, ali na muci se poznaju junaci. Takođe, on je meni prva crvena sorta i najveća ljubav. Međutim, kako to biva, imamo svega pola hektara sađenog 2012. godine. Možda ga bude i sortnog u nekoj budućnosti kad budemo imali dovoljno svoje sirovine. Iskreno, ne znam koliko je Negotin dobar teroar za pino. Možda onaj deo prema planini Deli Jovan koji je hladniji, ali kaberne sovinjon je sad naš pečat, kao i sovinjon semijon, dok se šardone javlja kao posebna priča.

Tu, u jednom dvorištu oko neke voćke nekoliko omanjih zgrada, jedna evidentno duža. Na vratima oznaka „VIMMID vinarija“, unutra proizvodni deo i barik podrum. Ima svega, francuskog, slavonskog hrasta, korišćene francuske Taranso buradi u kojoj se čuva vino za posebnog kupca u Luksemburgu. Ukupno preko 40 barika i poneko bure od 300 litara u koje većim delom ide merlo, a šardone obavezno, ali uvek u novi hrast. Kod crvenih vina oko 60% bude iz korišćenog barika, a ostatak iz novog. Takođe u boci kaberne sovinjona uvek ima malo merloa, do dozvoljenih 15%. U jednom delu podruma neobične boce još bez etikete...

- To je vino rađeno specijalno za kupca, someljera iz Luksemburga. U pravom dvorcu imaju prelepu vinariju međutim prave isključivo bela vina, fenomenalni rajnski rizling, pa zato samo crvena kupuju od nas.

Večita dilema - sortni merlo ili kupaža?

Uz rad u svojoj vinariji, Vlada je kao tehnolog i prijatelj vinarije manastira Bukovo, a radiće i u još jednoj novoj negotinskoj vinariji u izgradnji. Za to vreme Miloš rešava papirologiju i ekonomske probleme u VIMMIDU i Bukovu, a Boban iz Beograda osluškuje tržište pa je tako nastala jedna ideja:

- Ljudi očito vole posebnije od posebnog, te smo rešili da odradimo zbilja posebnu etiketu, skuplju flašu. Da vino umesto godinu, što je mera za kaberne, odleži osamnaest ili dvadeset meseci u francuskom drvetu. To će se vino iz berbe 2015. pojaviti oko Nove godine.

Za to vreme sovinjon, semijon, roze, pino noar, merlo se rade zajedno, a prokupac odvojeno jer kasnije stiže. Kao i malo šardonea. U rinfuzi prave kupažu sorti šardone, sovinjon, italijanski rizling, dok je roze od raznih sorti, ali je merlo u većini. Sva vina koja probamo su iz poslednje berbe 2016. godine. Sovinjon semijon se sprema za flaširanje, polusuv sa osam grama šećera a ekstrakt visok, kao za crvena vina. Pre četiri godine rađena je i slađa varijanta sa čak 20 grama, ali ovo vino sa Smedovca ima izražene kiseline i malo vanilice, pre bi se reklo da se oseća slatkoća drveta nego zaostali šećer. Jako pitko, slasno, može da ide uz pečenje, a nežna bademasta aroma u završnici veoma je produžava.

- Generalno volim suva vina ali ovo zbilja prija - uživa Vlada u svom najprodavanijem vinu čiji je jedan deo otišao ovog leta u Crnu Goru. - Manja količina, oko 15% kupaže odležava u bariku pet meseci.

Nešto duže, devet meseci odležava 60% šardonea koji će u elegantni Aglaja Chardonnay sa divnim notama dinje, kajsije, i kiselinama koje lepo pokrivaju voće da ne bude previše naznačeno, a opet sa jako dugom završnicom.

-  U februaru nam obično već nestane belog vina. Berba šardonea kreće najranije 15. avgusta, ako krene kasnije, vino pregura i 14% alkohola. Prokupac koji ide u rinfuzu i roze je iz kooperacije i kasnije sazreva. Imali smo ga pre u selu Trnjane ali nema ga više.

Pijemo roze sa puno više merloa, malo pinoa i prokupca. Cokćemo, ukusno, lepršavo vino. Nema ko da proba da ne kaže što je lepo. Nos je možda malo manje izražen, ali roze, iako bojom podseća na lososa je perfektan uz jagnjetinu, teletinu, više nego uz ribu. Vlada priznaje da je prvih godina dodavao 10% šardonea u roze, ali sad više ne, kao i da je ranije prokupac vodio u kupaži, a sad merlo. Baš taj merlo i želimo da probamo jer je uvek u kupaži, nikad sortan. Izrazito crven za razliku od ljubičastog kabernea, iako je još uvek u mlečnom vrenju, pokazuje veliki potencijal. S jedne strane snažan - podseća na makedonski, s druge, divne kiseline otkrivaju idealan trenutak branja oko 15. septembra.

- Ne znam - naglas razmišlja vlasnik i enolog vinarije - Stvarno je dobar, možda bi mogli da napunimo neku malu, strogo limitiranu seriju. Svež je, voćan, već sad jako lep a biće u bariku do novembra gde će još malo da se zaokruži. Prosto mi je žao da sav ode u kaberne, ali jednostavno, mnogo nam je još jedna etketa za ovako malu vinariju.

Krajina puna vinske istorije i tradicije:
O čudesnom vinogorju i putu od svetske slave do opšteg zaborava pročitajte ovde

No, čini se da postoji još jedan bitan razlog da sve ostane kako jeste. I ranije su ovde punili sortni merlo, i možda je Negotin zbilja prava priča i za ovu sortu, ali srpsko tržište ume da bude pomalo zahtevno.

Kod nas sve mora biti „ful“ i „haj“, pa tako ovde svi piju samo kaberne. A i kad je oktobar kišan, kaberne ume da im bude odličan, ništa ne smeta. Čak ljudi ovde i vole da bude malo „zelenči“, kaže Vlada na rastanku. I šta će im onda merlo...