Berba Fruškogorskih vinograda

Ono što nakon berbe ostane u rukama, ustima i pamćenju, teško je detaljno prepričati zbog obilja i bogatstva utisaka. Mirisi i dodir prirode, čudnovata lepota bregova pod izuzetno zdravom lozom što se slivaju ka reci i ravnici, smeh i dosetke berača na raznim svetskim jezicima, zadovoljstvo nošenja tereta punih gajbi tamno modrog i jako slatkog zrnevlja kupanog po kojom kapi znoja. A sve to uz lepe arome aperitiva ispijenih po dolasku u vinograd i naznake pravog gastronomskog i muzičkog slavlja zakazanog na vidikovcu sa koga se vinogradi ali i veliki deo Vojvodine od Dunava prema severu otvaraju pred žednim očima berača.

U ulozi domaćina, Gordan i Pavle Bašić

Iako je moguće kolima se popeti do vrha vinograda, parkirali smo se praktično u dnu jer se čini da je ogromni parking nešto više gore ispunjen do poslednjeg mesta. Luksuzni automobili, terenci, kvadovi, ispod trščane nadstrešnice sve već vrvi od ljudi i brojne dece koji i dalje nadiru. Sunce se igra sa oblacima, pa i povremeni naleti kiše učine da se masa samo malo sabije pod strehu, a zakazani početak dešavanja već ozbiljno kasni. Ali niko se ne buni jer su domaćini, Gordan i Pavle Bašić, vlasnici vinarije ozbiljno pripremili i preduhitrili svaku nelagodnost. Vino Fruškać, osnovna varijanta vinarije u sva tri kolora, crveno, belo, roze, iskazuje se kao vrhunski aperitiv praćeno izvrsnom domaćom „lozom“ i „šljivom“. Beli Fruškać je ekstra etiketa za cenu po kojoj se prodaje, roze mami divnim bakarnim tonovima i odgovarajućim ukusom, a crveni Fruškać očarava onim kiselinama koje razne vrste pitica i tradicionalni vojvođanski namaz „masti i aleve paprike“ podiže na viši nivo. Radne poklon-majce, lila i zelene u svim veličinama posebno raduju najmlađe ali i sve ostale goste među kojima su ambasador Republike Indonezije, ili kompletan kor kineske ambasade predvođen atašeom. Prvi čovek kineske delegacije je danas sprečen da dođe, ali bio je u poseti, jednoj od mnogih par dana ranije, i upoznat je dobro sa „situacijom“ u vinogradu.

Na pomenutim majicama stoji ispisano u obliku boce: „Fruškogorski vinogradi 6. diplomatska berba 2017, 10 godina vinarije 120 godina zadruge u Banoštoru“. Da se zna.

Konačno, duga kolona ljudi svih uzrasta kreće strmim putem uzbrdo gde nas čekaju makaze, gajbice i naravno redovi loze pod dosta teškim teretom. Grožđe još nije apsolutno zrelo (iako je veoma slatko), ali nam je današnji cilj ubrati tačno 1.000 kilograma. Zašto?

- Zato što imamo takav poseban zahtev od jednog kupca - objašnjava Gordan Bašić. - Platio je tu jednu tonu da se obere danas, a mi ćemo novac dati u dobrotvorne svrhe.

Motiv više da se zapne iz sve snage, a neki od berača pokazuju izuzetnu strast i stručnost, recimo, njegova ekselencija Hari Kandu, ambasador Indonezije. Kaže nam da je ovo već treći put kako na poziv braće Bašić dolazi u ovaj vinograd, a da su mu Quet vina, linija vrhunskih vina Fruškogorskih vinograda, omiljena, posebno Quet Merlot 18+ Edition i Quet Pinot Noir Rose.

- Zbilja uživam u svemu što se ovde odigrava – s osmehom potvrđuje gospodin Kandu. – Podržavam gest vlasnika vinarije da promoviše potencijale ovoga kraja, Banoštora i ovog vinograda i veoma sam optimističan u vezi Quet vina. Verujem da će ih kupci lako prepoznati jer im je kvalitet izuzetan a cena povoljna, što primećujem u trgovinama. To je izuzetno važno jer je vinska scena u Srbiji sve konkurentnija, a sudeći prema rezultatima izvoza u Kinu i perspektivna, barem za Quet vina. Mene to ne čudi, pa zaljubio sam se u ta vina, u merlo i rose od pino noara, a skoro svake večeri i moja supruga popije barem čašu nekog Quet vina.

A onda neko viče da je posao uspešno priveden kraju, da je slatka sočna tona obrana i da se krene još uzbrdo ka vidikovcu, sledećoj natkrivenoj stanici gde zadimljeni roštilji nestrpljivo čekaju prve berače, a odličan band samo što nije krenuo sa velikih svetskim hitovima. Sva mesta za stajanje i sedenje su gotovo u trenutku zauzeta, a oni koji preferiraju prirodni ambijent sa punim se čašama penju koji metar više prema novim redovima vinograda i tu u mekoj travi sanjare u čarobnom pogledu koji se pruža. A između redova loze, dok uživam u elegantnom Quet sovinjonu vidim postavljene reflektore, siguran znak da će ova divna fešta potrajati do duboko u noć. Naravno, uz brojne čaše upečatljivog mirisnog  traminca koji će se sljubiti sa vrelim mesnim đakonijama, a tek potom slede i crvene etikete.

Živeli i do sledeće berbe!