Teroar na dlanu

Zamišljen kao velika vinska radionica za profesionalce, vinoljupce i vinare, gde će se o problemu vina, vinske kulture i ekonomije govoriti bez previše filozofije uz, naravno, degustaciju probranih etiketa koje su iznele urbanu Wine Jam filozofiju tokom ovih godina, Terroirs je nonšalantno očarao sve prisutne. A njih je bilo u zavidnom broju, uključujući i grupu stranih novinara kojima su in vivo ovog puta otkrivene tajne teroara Beogradskog vinskog rejona tokom poseta vinarijama Jeremić i Janko.

Da su vinari ozbiljno shvatili ideju Wine Jam Terroirs videlo se po tome što su mnogi na štandove doneli i izložili deo svog teroara na kojoj loza uspeva. Poprečni preseci u staklenim dekanterima, bocama, sudovima, masni pesak iz deliblatske peščare, kamenito tlo iz Negotinske krajine… Ovaj dodir sa prirodom zainteresovao je prisutne gotovo isto koliko i izložena vina. A njih je bilo u izobilju. Po jedna vinarija iz Makedonije i BiH, Lozar i Fazan, provereni proizvođači rakija i tvrdih sireva, izvrsna manastirska vina sa Hilandara, iz Bukova, kaberne fran i tamjanika Bela reč iz manastira Studenica, činili su svojevrstan začin ovoj prezentaciji sjajnih, uglavnom srpskih vina iz gotovo pedeset vinarija. Ne treba zaboraviti ni čuvenog vinskog blogera Željka Garmaza koji nije doneo grumen hrvatskog teroara ali je pobudio veliku pažnju svojom knjigom „Dalmacija“, čarobnim pričama o vinima i vinarima Jadranske regije. I ne samo knjigom, oni koji ga poznaju nisu se odvajali od njegovog štanda samo da ne propuste retke, arhivske i moćne etikete koje ilustruju autohtone sorte i jedinstvene stilove vinara sa jadranske obale i ostrva.

Medijski teroar, vinski novinari Nenad Basarić i Željko Garmaz

I dok je prvog dana bio prisutan veći broj profesionalaca zaintrigiranih pratećim diskusijama te jednom degustacijom sovinjona zatvorenog tipa, drugog je dana vinska publika navalila iz sve snage potvrđujući poverenje koje je serijal Wine Jam manifestacija stekao kod urbanog dela te iste publike.

Kad je o kreativnim radionicama reč, WINE BRANDING kojim je Wine Jam Terroirs praktično započeo, odlično je zamišljen kao pokazna situacija između kreativnih agencija i vinarija u procesu stvaranja brenda. Kako bi sve bilo zanimljivo publici, odabrani se specifični slučajevi, mala vinarija koja ima dobar proizvod i teško pamtljivo ime (Čaša vina i priča),  još nepostojeća vinarija sa Orašca koja trenutno ima samo dosta hektara vinograda i ideju da proizvodi vino i, konačno, slučaj Udruženja vinara Negotinske krajine koje želi da brendira čitavu regiju.

Radionicu su vodila četiri vrhunska marketinška stručnjaka, Igor Savić (Havas Adriatic agencija), Slobodan Jovanović Coba (Coba & Associates), Vuk Lončarević (Unibrand) i Milan Letić (Peter Gregson agencija). Zaključak bi mogao da glasi: O brendu treba razmišljati praktično još pre početka rada na vinariji; dobar proizvod mora da prati isto tako dobra etiketa, detalji mogu biti izuzetno bitni; ma kako naziv ili ime vinarije, vina ili brenda bili zanimljivi ne smeju nipošto biti opšta mesta, jer to niko jednostavno ne pamti i svaki proizvod mora imati nešto specifično za šta će se kupac uhvatiti i što ostaje u pamćenju. Konačno, pa i kad je o udruženjima reč, sve je najbolje prepustiti profesionalcima.

Utiske o srpskim vinima iznela je i grupa inostranih vinskih novinara

Za mali krug uglavnom proizvođača i medija na festivalu je upriličena i degustacija srpskih sovinjona – Matalj, Veličković, Deurić, Đurđić, Pusula, Rnjak, nekoliko varijanti vinarije Kovačević i Todorović brzo su nas uverili da na jako maloj razdaljini u kilometrima uspevaju sovinjoni potpuno različitog stila, pri čemu je svaki bio nešto posebno u svom domenu, što svakako predstavlja veliko bogatstvo srpskog vinskog diverziteta.

Gotovo istovremeno na spratu iznad započela je I zanimljiva radionica gde je medijator bio Zlatko Živanić, menadžer prodaje vinarije Deurić, a na pitanja iz domena KUDA IDE VINSKA SRBIJA – BEZ DLAKE NA NEPCIMA odgovarali su predstavnik mlade ali ekskluzivne vinarije Lastar Denis Mirković, predsednik Udruženja somelijera Srbije SERSA Dejan Živkoski, te urednik Vino.rs Nenad Basarić, kao predstavnik najpopularnijeg vinskog medija u regionu koji uz to ima i jednu od najvećih onlajn prodaja vina na ovim prostorima. Koliko se vina prodaje u vinotekama, na pragu vinarija, u restoranima, kakav je odnos prodavaca i proizvođača, jesmo li značajno ili ipak sitno tržište, teme su koje su očigledno izazvale veliko interesovanje i povremeno vrlo živu diskusiju, a zaključci su ipak tamo negde, između polica vinoteka i trgovinskih lanaca, restoranskih stolova i debljine novčanika.

Drugog dana okupljenima su se predstavili strani novinari koji su imali priliku da obiđu nekoliko vinarija iz okvira Udruženja vinara Beogradskog rejona i da lično prenesu sopstvene, većinom pozitivne utiske. Nešto kasnije rakijaši su uzeli deo slave u svoje ruke na prvoj Rakija Jam vođenoj degustaciji gde su Ilija Malović i Zoran Radoman („Rakija, uglavnom“) predstavljali rakije i otkrivali zanimljive tajne iz sveta ovog vrhunskog pića koje se, kako je neko napomenuo, u Srbiji u preko 90 odsto slučajeva kupuje za poklon, a ne za lično uživanje!

Konačno, reč su dobili i oni najmlađi (a ipak punoletni) na radionici NOVE GENERACIJE U VINSKOM SVETU.

- To je naš Wine Jam podmladak, mali vinar Todorović i njegova generacija, svi oko dvadeset i kusur godina – kaže nam ideni tvorac Wine Jama Vladan Stanojlović Kika. – Lepo su već evoluirali što se ukusa tiče i sad su iznosili sopstvena zapažnja, kako se to oni odlučuju za vino, šta im se sviđa a šta ne, i ono najvažnije, kako zapravo ta generacija koja se već dosta razlikuje od ove naše, komunicira o vinu. Mladi i vinska kultura, to jeste poenta i smer u kom se pravcu dalje razvija Wine Jam.

U svakom slučaju Wine Jam Terroirs nije klasičan sajam, kakvih u Srbiji ima podosta, već pre svega opuštena edukativna manifestacija sa stilom koja u fokusu ima vinsku kulturu i čiji je cilj da se ide u edukaciju kroz realni doživljaj vina i bez mnogo filozofije.

- Kad pričamo o brendigu u vinarstvu, manje više svi znaju o čemu je reč, ali zašto je on uopšte potreban, na to treba odgovoriti. Koji su to trendovi koji dolaze, hajde nešto mi da predvidimo, o tome ćemo da pričamo. Teroar jeste generalno zanimljiv kao tema, ali poznavajući mnogo ljudi koji piju vino, shvatam da dosta njih ne znaju previše, nego se prave. Tipičan je tu odgovor: „Neće da ispadnu glupi“. Ali u suštini ne kapiraju, tačnije, mali broj kapira da teroar drastično utiče na vino. I to su sad mogli uživo da shvate jer smo pokušali da pokrijemo gotovo kompletan teroar Srbije, ljudi su mogli direktno da vide te razlike, pogotovo što su vinari bukvalno doneli i delove svojih vinograda, što je sjajno. Vinarije Đorđe je donela sto kila peska, da vidiš kako loza raste iz njega – kaže na kraju Stanojlović.

Pravljenje vina nesumnjivo je ozbiljna stvar, ali balans između ozbiljnog i zabavnog je ono što samo Wine Jam ovde uspeva i da ponudi.

Foto: Ivana Čutura