Istorija zapisana u lozi crnogorskih sorti

Izuzetan broj vrhunskih stručnjaka širom sveta odazvao se pozivu preduzeća Plantaže 13 Jul da da svoj doprinos Prvoj internacionalnoj konferenciji o vrancu i drugim crnogorskim autohtonim sortama vinove loze koja se održala 20. i 21. novembra u prestonici Crne Gore. Daleko važnija od samih rezultata istraživanja koja su radili eksperti iz Crne Gore, Italije i Španije na zajedničkim projektima, bila je iskazana sinergija među učesnicima Konferencije, bilo da su iz Albanije, Hrvatske, Francuske, Španije, Italije, Srbije, Grčke, Kanade, Makedonije ili da je reč o domaćim naučnicima. 

Tokom dva dana održano je čak 28 vrhunskih prezentacija iz oblasti bioinformatike, genetike vinove loze, vinogradarstva, vinarstva a prisutni su kao na dlanu dobili pregled gotovo svih autohtonih i drugih sorti zemalja iz kojih su došli učesnici Konferencije. Posebno je bilo zanimljivo slušati o gotovo nepoznatim i drevnim sortama Kavkaskog regiona gde je praktično vinska priča pre nekih osam milenijuma nastala, ili manje poznatim lozama Albanije, Grčke i Centralne Evrope, pa i zaviriti preko plota u Dalmatinske vinograde koji takođe kriju veliki broj autohtonih loza.

Iako je sorta vranac na neki način trebala biti u centru pažnje s obzirom na činjenicu da pokriva preko 82 procenta svih crnogorskih vinograda i čak 70% Ćemovskog polja, najvećeg evropskog vinograda u vlasništvu Plantaža koje se prostire na 2.310 hektara, prava zvezda je zapravo bila njegov direktni roditelj - kratošija. Ne samo zbog činjenice da ju je ova Konferencija, kako istorijskim pisanim podacima, tako i najsavremenijim naučnim istraživanjima dovela do statusa verovatno najstarije i najznačajnije vinske sorte ovih predela iz koje su nastale čuvene hrvatske plavac mali, plavina, grk i crljenak, već i što je dokazana veza sa velikim brojem manje ili više poznatih i nepoznatih crnogorskih sorti. Tokom višegodišnjeg istraživanja na terenu a gde su uzorci kasnije ispitivani u čuvenim naučnim laboratorijima Španije i Italije, utvrđene su snažne genetske veze sa sortama plavina crna, žitkovina, crna tomba, crni krstač, i mnogim dosad neimenovim a pronađenim, što je dokaz više o najširoj rasprostranjenosti kratošije po čitavoj teritoriji Crne Gore ili kako u svojoj knjizi piše akademik Marko Uličević, da je kratošija glavna i najstarija crnogorska sorta vinove loze prisutna u svim vinogradima u ovoj republici.

On je ujedno bio i prvi koji je krajem pedesetih godina prošlog veka naslutio direktnu vezu između kratošije i zinfandela što je kasnijim DNK uzorkovanjem i dokazano, baš kao i činjenica da je reč o potpuno istoj sorti bilo da se zove kaštelanski crljenak, zinfandel, primitivo ili kratošija.

Uostalom, zbilja je bilo zanimljivo pratiti na ovoj Konferenciji put kojim su se određene sorte kretale iz svojih prapostojbina sa ostrva ili obala Sredozemlja, preko Jadrana, Italije, Sicilije do Španije i potom na sever. Veliki broj sinonima sorti godinama je zbunjivao naučnike, takođe veliki broj homonima na terenu unosio je dodatnu pometnju, ali su u međuvremenu osvojene mnoge nove tehnike, izrađena savršena oruđa za analizu koja dopire ne samo duboko u genom, već samim tim i u istoriju pa i geografiju svake loze.

Umesto zaključka na kraju teksta, treba odmah primetiti: do sad se DNK analizom moglo tvrditi da su kratošija i vranac u bliskom srodstvu, gde se samo nije znalo ko je roditelj a ko potomak, ali daleko savremenijim i detaljnijim metodama i tehnikama naučnika sa španskog Instituta za vino i vinovu lozu ICVV izneseni su gotovo nepobitni  dokazi kako je kratošija mnogo starija sorta od vranca, a da je njegov drugi roditelj zapravo „duljenga“ koja se nalazi samo u kolekcijama sačuvanih sorti. Treba napomenuti da je za dalji istorijski diverzitet crnogorskog sortimenta uz kratošiju izuzetno bitna bila i sorta „razaklija“, te da su te dve zapravo praroditelji velikog broja kasnije nastalih sorti.

Takođe, kao jedan od pisanih izvora „starosti“ kratošije u velikom broju referata pomenut je Statut grada Budve iz prve trećine XV veka gde se u čitavih dvadeset poglavlja govori o vinu i vinogradarstvu na teritoriji ovoga grada a jedno je posvećeno isključivo kratošiji što je verovatno najranije poznato pominjanje ove sorte i jedan od dokaza da se baš iz ovih delova Crne Gore ona širila regionom i svetom.

Za veliki broj autohtonih sorti u Crnoj Gori svakako je bila odlučujuća činjenica da ova država tokom duge istorije brojnih ratova nikada nije potpala pod Tursku vlast, pa je time i upliv internacionalnih sorti donekle izostao i više je sačuvan originalni sortni sastav iz daleke prošlosti što se lepo vidi kroz veliki broj divljih loza otkriven tokom ovih istraživanja ali i činjenicu da se ovde kaberne sovinjon uzgaja na svega 4% vinograda. Konkretno, mešoviti špansko-crnogorski tim pod vođstvom direktorice razvoja Planataža doktorke Vesne Maraš proučio je gotovo pet stotina uzoraka divlje i gajene loze gde su neki od vinograda bili starosti i preko tri veka.

- Ono na šta sam posebno ponosna su rezultati prezentovani kao završnica projekta koji smo realizovali sa Institutom za vino i vinovu lozu iz Riohe (ICVV), gde je viđen veliki diverzitet vinove loze na terenu i konačno jasno objašnjeno zbog čega mi ovde stalno govorimo o „maloj zemlji velikih vina“ - objašnjava doktorka Maraš. - Velikih zato što postoji bogatstvo sortimenta i genetskog nasleđa koje se najbolje dokazuje kroz crvene sorte kratošiju, vranac, ali i druge, očekujući da će i one ubrzo naći mesto u Plantažama. Znači, kratošija je definitivno najstarije ime za sortu zinfandel koja je po kazivanju akademika Uličevića čak prenesena iz Crne Gore u Kaliforniju i koji na osnovu vizuelnog opažanja još 1959. godine ističe da je kratošija identična zinfandelu, te postoji velika verovatnoća da su je naši doseljenici preneli u te krajeve. Veliko prisustvo ove sorte u svim vinogradarskim terenima Crne Gore u prošlosti, izuzetna heterogenost, čak 17 njenih biotipova ukazuje na dugo gajenje u ovim prostorima. Takođe prisutnost njenih brojnih potomaka (21) ovde i dan-danas, sve su to pokazatelji da je Crna Gora zemlja porekla ove sorte odakle se kasnije širila u region i ostale delove sveta. Konkretno, veliko zadovoljstvo su nam donela čak 28 referata podeljena u četiri sekcije.  U prvoj je bilo reči o genetskom diverzitetu i značaju autohtonih sorti u Crnoj Gori i generalno, za ostatak vinskih zemalja u svetu. U drugom, predstavila su se najeminentnija imena iz sveta genomike, bioinformatike, gde su izlaganja bila o značaju sorti u tradicionalnim vinogradarskim zemljama Evrope, dok je treća sekcija obuhvatila to isto na Balkanskom poluostrvu, naravno, sa izvanrednim referatima od najkompetetnijih ljudi iz nauke i struke. Mislim da su ti radovi na kraju rezultirali time da su i Balkan i Crnu Goru predstavili kao vrlo kvalitetno područje za proizvodnju i grožđa i vina i da je ovo generalno doprinos boljem pozicioniranju zemalja ovih prostora na vinskoj mapi sveta. Poslednja sekcija je predstavila sortu vranac, kvalitet grožđa i vina, pozicionirali smo mesto te sorte u genetskom poreklu ali i sortama Crne Gore, predstavili rezultate rada na klonskoj selekciji, informisali javnost o sedam selekcionisanih i priznatih klonova ovde u našoj kompaniji. Dali smo senzorne i enološke karatkteristike, a što je jako važno, završili smo referatom čuvenog konsultanta Dominika Delteila koji je prezentirao poziciju vranca na međunarodnom vinskom tržištu.

Spiritus movens tokom oba dana konferencije, naučnik i blues harmonikaš Miodrag Grbić

Doktorka Maraš je inače u svom zanimljivom izlaganju opisala zbilja težak i zahtevan postupak dobijanja sedam sertifikovanih klonova vranca 2014. godine što su ujedno prvi sertifikovani klonovi ove sorte na području regiona. Potom je Tatjana Košmerl iznela veoma opipljive podatke o razlikama između ovih klonova i koliko su neki od njih bolji ili drugačiji od kontrolnog uzorka uz dodatnu zavisnost da li je u pitanju bila berba 2013. ili 2015. godine. Pa tako prema rezultatima senzorne laboratorije u Italiji, jedan od klonova je najsuvlji sa najpunijim telom, ima najbolji balans, drugi daje harmoničnija i voćnija vina, treći je najdugovečniji sa velikim predispozicijama za odležavanje. Široka paleta novih mogućnosti kod proizvodnje vrhunskih vina.

I dok je Bojan Gašović, direktor prerade grožđa i proizvodnje vina, teoretski približavao sedam varijeteta vranca odnegovanog u podrumima Plantaža učesnicima Konferencije, Vrhunski vranac, Pro Corde, Vranac Barrique, Vranac Reserve, Premijer, Medun i Vranac Stari podrum, prisutni izlagači i naučnici imali su tokom dva dana priliku da se upoznaju sa ovim „uzorcima“ in vivo, ali i majstorijama crnogorske gastronomije, kako u restoranu hotela, Starom podrumu ili u velelepnom podrumu Šipčanik gde je na završetku održana gala večera a gosti su imali priliku da uživaju i u spletu tradicionalnih pesama i igara u originalnim narodnim nošnjama i koncertu klasičnih gitara. Cenjeni naučnici su dokazali da umeju i da se opuste, a posebno je čitavoj priči dao notu čuveni kanadski biolog, genomičar i biotehnolog Miodrag Grbić koji je uz veliki duh i pozitivnu energiju sve vreme tokom konferencije, na pozornici pokazao virtuoznu umešnost u sviranju blues usne harmonike na oduševljenje prisutnih.

Novitet koji se tek pojavio u prodaji, extra devičansko maslinovo ulje iz Plantaža

- Ovo je definitivno istorijski događaj za koga je malo ljudi verovalo da će se dogoditi na ovim prostorima, a profesor Grbić je to pomenuo i uporedio sa donošenjem prve štamparije na Cetinje (1493. godine, samo godinu dana nakon Kolumbovog otkrića Amerike - prim.), ili telegrafa. Ali, prosto je ovo bila naša obaveza prema tim prethodnim generacijama da nešto tako uradimo - izjavila je na rastanku Verica Maraš izvršna direktorica Plantaža. - Srećna sam što sam deo te priče iako nisam ni vinar ni vinogradar,  već sam sa svim kolegama, čitavim timom, inicirala da se to uradi. Ali kockice su se jednostavno skokcale, ekipa iz Španije je bila fenomenalna, to je toliko dobronamernih ljudi, toliki entuzijazam da prosto nemam reči. Naravno, tu se ne zaustavljamo i treba sve ubrzati je mi u Plantažama činimo preko 90% crnogorskog vinogradarstva. A država je mlada, tek desetak godina nezavisnosti, ima puno posla kod prilagođavanja, institucije nisu još dovoljno jake i nekako smo mi tu sad, maltene preuzeli ulogu poljoprivrednog Instituta i institucija kojima ovaj zadatak po prirodi stvari pripada. A mogli smo jer smo imali ljude, sredstva, pre svega dobru volju i jedan divan splet okolnosti da uspemo okupiti sve te ljude i dođemo do svih iskazanih rezultata. Naravno, treba još dosta truda i rada da se sve dovede do maksimuma, ali jedna velika vrata su svakako otvorena. U suštini, u Crnoj Gori imamo jako mnogo autohtonih sorti, diverzitet  je veoma bogat, ali u ovom trenutku još nedovoljno valorizovan pogotovo na komercijalan način. Imamo izvoz u preko 40 država svih kontinenata sveta, i samo u Afriku ne. Vino i turizam su proizvodi po kojima nas svet prepoznaje, ali to nije samo more, planine, jezera, prirodne lepote, već kompletan spoj istorije, gastronomije, jedna lepa priča koja nije na početku, ali je praktično tek u razvoju.

Sve spremno za gala večeru i rastanak do novih susreta

Foto: Ivana Čutura