12. VINOcom: Uzavrela vinska scena regiona

Poenta je u širokom rasponu različitih vrhunskih vina – od stilova, sorti i berbi, pa do načina proizvodnje i različitih podrumarskih filozofija, od zadrtih i tradicionalnih do modernih i eksperimentalnih, od sasvim malih podruma do onih najvećih, od Vardara do Triglava. Ovo poslednje valja ipak shvatiti više kao lep & koristan ukras oko sveobuhvatne hrvatske vinske slike, koja je dominirala ovom dvodnevnom manifestacijiom u luksuznom Hotelu Esplanade.

Dobra atmosfera na svakom koraku, jedna od ukupno šest dvorana gde su bili izlagači 

A dominiralo je i dobro raspoloženje. Za hrvatske vinare dolazak na VINOcom očigledno je stvar prestiža, nešto slično kao što je slučaj s beogradskim Salonom vina u Hotelu Hyatt. Isto se može reći i za publiku, brojnu i mahom dobro obaveštenu o onome šta im se sipa u čaše. Valja takođe primetiti da je bilo taman toliko posetilaca iz Beograda kako ste neminovno morali da se prisetite da to nekada i nije bilo ništa čudno. Eto kako vino povezuje ljude.

Ono što pre svega karakteriše aktuelnu hrvatsku vinsku scenu jesu generalno visok kvalitet vina, barem onih izloženih ovde, zatim dominantna zastupljenost lokalnih sorti, te posvećeno traganje za što autentičnijim lokalnim izražajem podneblja.

Na čelu novog vinskog talasa Hrvatske, mladi vinari s Korčule

Grubo skicirano, hrvatski vinski mozaik sastoji se od kontinentalnih vinara koji se na sevrozapadu i istoku, posebno u Slavoniji, opsesivno i uspešno bave unapređenjem graševine; Istre koja akcenat stavlja na posebnost sopstvenog teroara, te malvaziju i teran kao njegov savršen odraz; I južne Dalmacije gde se uz obalu i na ostrvima zahvaljujući bogatstvu autohtonih sorti i talasu novih mladih vinara danas dešavaju apsolultno najzanimljivije stvari na hrvatskoj, pa možda i regionalnoj vinskoj sceni. Upravo odatle poslednjih godina dolaze najzanimljivija hrvatska bela vina, od pošipa, grka i malvazije dubrovačke, pa do prvih istinski modernih plavaca koji čitavu tu priču s plavcem malim, najpoznatijom hrvatskom crvenom sortom, dižu na novi nivo.

Josip Volarević (levo) sa gostima na štandu vinarije Volarević

U tom smislu, hrvatski vinski epicentri postali su ostrvo Korčula i najmlađe hrvatsko vinogorje Komarno, južno od ušća Neretve, a vinarije poput Volarević, Bire, Saints Hills, Krajančić, Rizman ili Zure pravi dragulji među vinskim podrumima u regionu. I što je najlepše, tih nekoliko pomenutih čine tek vrh vinskog ledenog brega koji krije još dosta podruma čija vina daju novi zamah vinarstvu na jugu Dalmacije uspostavljajući nove standarde na celokupnoj vinskoj sceni Hrvatske. I to se lepo videlo baš na ovom VINOcomu.

Vino Grk Bire nalazi se u vrhu najboljih belih vina Hrvatske

Malo je ovde mesta da bi se makar i ovlaš pobrojala vina iz tog dela Hrvatske koja zavređuju pažnju. Ali, ako bi tražili ona koja sasvim sigurno mogu da se nađu u najužem izboru za najbolja u Hrvatskoj, nemoguće je prevideti vina poput Grk Defora vinarije Bire, pošipe Intrada i Sur Lie vinarije Krajančić, Volarevićeve plavce pod etiketom Syrtis, pa Sv. Roko i Dingač iz superluksuzne vinarije Saints Hills…

Pravi mali hit među izlagačima iz tog dela Hrvatske bio je penušavac od grka Quinta Essentia vinarije Zure iz Lumbarde, na Korčuli, koliko smo shvatili jedno od najskupljih vina u Hrvatskoj trenutno, a iz iste vinarije i od iste sorte stigao je i izuzetno redak i zavodljiv beli prošek pod etiketom Elysion.

Vrhunska čuda od grka, penušavac i beli prošek vinarije Zure

Naravno, u bogatom vinskom mozaiku južne Dalmacije nemoguće je prevideti visok kvalitet vina iz onih uslovno rečeno tradicionalnijih podruma, što sve doprinosi dinamičnom vinskom okruženju i širokom spektru stilova i načina proizvodnje u tom delu Hrvatske. Tu je među izlagačima nedostajalo nekoliko značajnih imena s Pelješca, a od prisutnih izdvojili bi pre svega modernu vinariju Korta Katarina s odličnim plavcima i pošipom, te onaj neuhvatljivi spektakl od vina pod etiketom Bura Dingač, koji s vremena na vreme zasedne na vrhu raznih lista najboljih plavaca, baš kao i njegov „bliski rod“ Mare Postup i „američki prijatelj“ Benmoshe Dingač.

Mnogo toga dešava se i na Hvaru, mada je utisak da tu i dalje dominira Plenkovićev Zlatan otok kao jedna do najvećih institucija hrvatskog vinarstva.

Nova generacija vinara, Vinarija Radovan iz Istre

Na drugoj strani, do juče neprikosnovena Istra očigledno gubi nešto od dominacije koju je uspostavila na vinskoj sceni Hrvatske poslednjih decenija. Utisak je da se već poprilično marketinški naduvanoj priči o malvaziji malo toga novog može dodati, osim eventualno terana i tartufa, što naravno ne znači da ova aromatična „hrskava“ osvežavajuća vina i dalje nisu u samom vrhu najboljih belih vina Hrvatske, pogotovo ona s etiketama Santa Lucia Kozlović, Sveti Jakov Clai, Festigia Vižinada Riserva Laguna, Anno Domini Benvenuti, pa zatim Coronica, Radovan, Prelac, Tomaz... Ali, sve skupa, barem je to utisak autora ovih redova, među onim iskusnijim vinoljupcima u regionu došlo je do izvesnog zasićenja uniformisanim stilom i predvidljivošću onoga što čeka u čaši malvazije, bez obzira koliko vino bilo dobro.

Malvazije Coronica bile su među najboljima na sajmu

Zato je vatromet uzbuđenja prštao unaokolo štanda nevelike vinarije Bibich, iz okoline Šibenika, koja je nedavno stekla i širu ineternacionalnu slavu kada je njihov restoran posetio slavni američki TV chef Entoni Burden. Valjda u želji da i u Zagrebu upare svoja vina s lokalnom kuhinjom na način kako to i inače rade, ekipa iz ove vinarije, sve sa vlasnikom Alenom Bibićem na čelu, donela je sa sobom i pedesetak kilograma tešku tunu! Uparivanje, na žalost, nije moglo da se priredi tu na štandu (ako je to uopšte i bio plan), pa je džinovska riba prenošena & seckana tokom (duge) noći u nekoliko restorana. Na stranu epizoda s tunom koja se vozikala ulicama Zagreba, njihova vina od internacionalnih sorti grenaš, merlo i širaz, te lokalne lasine zaslužuju svaku pažnju, što su uostalom izgleda i imali sve vreme na štandu.

Našu pažnju privukao je i iskusni vinar Nikša Mimica, koji u svojoj vinariji Kuća sretnog čovjeka kod Omiša pravi originalni Pribidrag, odnosno tribidrag, ili crljenak kaštelanski, kako još u Dalmaciji zovu tu sortu za koju su genetičari dokazali da je u stvari isto što i čuveni američki zinfandel ili italijanski primitivo, a koju u Crnoj Gori i Makedoniji prepoznaju kao kratošija. Ovako ili onako, u pitanju je dobra vinska priča za čitav region s marketiškim potencijalom koji bi trebalo da bude važniji od nadmudrivanja čiji je naziv najstariji.

Glavni urednik Vino.rs s Ivanom Dropuljićem, direktorom VINOcom 

Kada smo kod starih i nedovoljno poznatih vina izvan lokalnih sredina, bilo je vrhunsko zadovoljstvo probati i nove berbe žlahtine s Krka, vugave s Visa, maraštine i bogdanuše s Hvara, plavke, babića…

Jedan od dominantnih segmenata na VINOcomu, potpomgnut i sa nekoliko radionica, predstavljala su vina iz Slavonije. Pored vrhunskih i stilski maksimalno raznolikih graševina iz već etabliranih podruma Krauthaker, Enjingi, Belje, Antunović, Iločki podrumi, u Baranji, na istoku uz obalu Dunava, u vinariji Kalazić nastaju i neka od najboljih crvenih vina kontinentalne Hrvatske, u šta smo se uverili probajući njihov Cabernet Sauvignon 2011 i Pinot crni 2009.

Penušava vina s Plešivice već nekoliko godina veliki su hit u Hrvatskoj

Konačno, šetnju vinskom hrvatskom na VINOcomu valjalo bi završiti s vinarima iz Plešivice, vinske podregije nedaleko od Zagreba na jugozapad, koja je poslednjih godina došla u fokus zbog velikog broja kvalitetnih penušavih vina, te raznovrsnih portugizera. I doista, tu se po podrumima izgleda dešavaju mnoge zanimljive stvari, a Tomac Amfora, koji je bio (kako tvrde) prvo komercijalno penušavo vino iz amfore na svetu, uživa gotovo (polu)božanski status među tamošnjim vinskim znalcima & profesionalcima. Nama je ipak naglašenom elegancijom najviše pažnje odvukao Tomac Rose Brut od pino noara s nešto malo šardonea – po duplo nižoj ceni.

Za ovu priliku, među zaista brojnim vinarima Plešivice koji su tu doneli svoja vina, skrenuli bi još pažnju na moderne penušavce iz vinarije Griffin, vlasnika Krešimira Ivančića, koga pojedine hrvatske kolege novinari nazivaju i nekrunisanim kraljem hrvatskih penušavaca, te one iz vinarije Šember, gde pored penušavih vina prave i veoma zanimljive rajnske rizlinge i pinoe.

Trnjak za budućnost, Vinogradi Nuić

Ako izuzmemo domaćine, koji su brojnošću jednostavno pokupili gotovo svu pažnju posetilaca, vinari iz Bosne i Hercegovine ostavili su najveći utisak. Nema šta, u BiH se definitivno mnogo toga značajnog dešava na vinskoj sceni, a predvodnici tih promena su vinarije iz Hercegovine, pre svega Podrumi Vukoje 1982 iz Trebinja, a zatim i one na potezu od Čitluka do Mostara: Škegro, Nuić, Brkić, Anđelić, Fazan, Vinarija Čitluk, Sivrić, Rozić, Crnjac & Zadro… Neke od njih bile su prisutne i na VINOcomu, gde su razumljivo izazvale veliku pažnju. I zahvaljući baš njima, žilavka i blatina su danas dobile novi (internacionalni) ugled, čak i neka od najvećih svetskih priznanja, kakvo je bilo ono na Decanteru ove godine kada su vina Žilavka selekcija 2016 i Blatina selekcija 2015 vinarije Crnjac & Zadro proglašena za najbolja u regionu!

Radovan Vukoje (levo) jedna je od najvećih vinarskih zvezda u regionu

Naravno, pored ove dve sorte tu je i vranac, pre svega onaj iz podruma Vukoje, za koji godinama važi da je jedno od najboljih vina u regionu, a kao novi lokalni adut Hercegovine i Dalmatinske zagore krupnim koracima na scenu izlazi sada trnjak, sorta koja izgleda ima sve predispozicije da postane još jedna velika vinska priča u regionu. A ona je, reklo bi se, već sada dovoljno velika u flaši Nuićevog Trnjak vrh, tek jednog od nekoliko uspešnih primera vina od te sorte na ovom sajmu.

Vinarija Škegro jedna je od vodećih u Hercegovini

Inače, što se nastupa vinara iz Hercegovine tiče, valja napomenuti da je posebno zadovoljstvo bilo probati oranž varijantu žilavke iz vinarije Škegro pod etiketom Krš Orange, te da je, ako je suditi po broju otvorenih buteljki za štandom, jedno od najpopularnijih novih vina u regionu ovog leta Tribunia Chardonnay & Malvasija dubrovačka Vukoje, bilo takođe i među najpopularnijima na ovogodišnjem VINOcomu!

Vrhunska vina iz Makedonije, sa štanda Chateau Kamnik

S velikim adutima na VINOcom su prispele i vodeće makedonske vinarije: luksuzni Chateau Kamnik, za čiju je radionicu Velika vertikala merloa vladalo izuzetno veliko interesovanje, ambiciozni Stobi, koji se predstavio s izuzetnim vinima iz serije Private Reserve, atraktivni i originalni Bovin sa svojim jedinstvenim vrancima, te gigantski Tikveš.

Vinar u centru pažnje, Stojan Ščurek

Nasuprot Makedonije, odakle je stigla „teška vinska artiljerija“, Slovenci su se predstavili krajnje stidljivo, tek s nekoliko vinarija među kojima je (po običaju) najviše pažnje privlačio legendarni Stojan Ščurek. Ponekad i jedan vredi za petoro…

Konačno, kada se brojni utisci poslože, VINOcom je ove godine doneo dva dana nabijena pozitivnim utiscima i dobrim raspoloženjem, kako kod izlagača tako i kod publike, te spoznaju da je vinska scena u regionu življa nego ikad. Očigledno je da sada više nema stajanja. Ko zastane, kajaće se!