Beogradski salon vina 2017: Šta je ko naučio!

Beogradski salon vina 2017: Šta je ko naučio!

Beogradski salon vina praktično od osnivanja, a to je sada već 14. godina, nosi reputaciju smotre na kojoj se mora biti i postojati, koju morate videti i na kojoj morate biti viđeni. Međutim, poslednjih nekoliko godina sve više vinara kao da preispituje ovaj zaključak.

Zašto?

Nezvanično, razlozi se kreću od nezadovoljavajućeg poslovnog efekta, preko primedbi da su štandovi preskupi, pa do toga da je manifestaciji potreban dodatni sadržaj, nekakav drugačiji ugao koji bi privukao neku novu, drugačiju publiku.

bsw30Dobrog raspoloženja među publikom nije nedostajalo

Šta god bilo, spisak značajnih srpskih vinarija koje su iz ovog ili onog razloga počele da preskaču Salon iz godine u godinu je sve duži i organizator će tu morati uskoro nešto da učini kako bi zadržao status među sve većim brojem sličnih manifestacija ne samo u regionu, već i tu na kućnom pragu – u Beogradu.

No, pozabavimo se sada onim što nam je Salon 2017 doista doneo.

Tokom dva, ili zapravo tri dana gde je onaj prvi bio rezervisan za stručnjake i profesionalce (ili one koji mogu to sebi da priušte) prikazao je zapravo dva lica – jedno tipično festivalsko, hedonističko i opuštajuće u četvrtak, kad su za „odabrane“ na repertoaru bile retke etikete, en primeur vina, vedete sa Decantera, i drugo, koje je tokom petka i subote podsećalo na uzavrelu veliku vinsku radionicu.

BSV 13I Dule Savić voli Tvrdoš vina, koja su uz Vukoja činila reprezantaciju Hercegovine

Ako bi trebalo najkraće da opišemo BSV 2017 to bi glasilo ovako: Stekli smo utisak da se radi o manje-više prezentaciji srpske vinske scene, sa dosta velikim nedostacima u broju i značaju prisutnih vinara. Nekoliko izvanrednih radionica oduševilo je prisutne, ali i oduzimalo vreme od ipak zamamnog degustacionog posla u velikoj dvorani. Sa druge strane, što reče jedan izlagač, prijalo mi je što je daleko manje vinarija jer time ima više slobodnog prostora oko stolova, lakše se kreće i diše. „Višak“ prostora učinio je da je gužva naoko manja, ali se čini da je posetilaca bilo isto kao i ranijih godina.

Iako bi tu i tamo među izlagačima promakao poneki hrvatski, slovenački ili mađarski štand, nešto uvoznika ili pak mogućnost da probate još uvek nekako „mrdajuće“ francusko vino iz 1976. godine, zapravo su izvanredni Crnogorci i Makedonci bili onaj krucijalni potporni „štap“ kako bi Salon uopšte poneo naziv internacionalnog.

U tom „internacionalnom“ smislu možda najveća žal ostaje što Beograd nije bio dovoljno atraktivan poput ovogodišnjih sajmova u Banjaluci, Sarajevu ili Zagrebu da dođu Hercegovci i na licu mesta potvrde zašto se kod njih trenutno dešavaju možda i najzanimljivije stvari na celokupnoj regionalnoj vinskoj sceni. Srećom, vinarija Podrumi Vukoje 1982 svojim provereno vrhunskim vinima donekle je ublažila taj ozbiljan regionalni nedostatak i još jednom dokazala da joj je mesto u samom vrhu balkanske vinske piramide.

BSV 9Chateau Kamnik, tvrđava ekskluziviteta

Inače, što se tiče izlagača izvan Srbije, makedonska vinarija Chateau Kamnik  donela je izvanredna bela vina koja se bogatim i nekako drugačijim aromama poprilično razlikuju od severnijih sortnih srodnika. Na radionici Chateau Kamnik top 10, koju je vodio enolog, tvorac ovih vina profesor Goran Milanov, podvučeno je da etikete Cuvee de Prestige, Ten Barrels Syrah, Merlot Single Vineyard, Ten Barrels Cabernet Sauvignon , Vranec Terroir, Merlot Signature, iz raznih berbi, ni sa jednog svetskog nadmetanja nisu donele manje od zlata! Uz vrhunski kvalitet vina i estetika Kamnika privlači pažnju, a tu se jako lepo priključila i vinarija Dalvina, kako izgledom boca tako i lepom demonstracijom teroara u njima. Nije prošao nezapaženo ni štand vinarije Lozar, na štandu vinarije Tikveš posebno interesovanje vladalo je za novo vino Plavec, dok je po običaju ispred štanda Bovina uvek bila poveća grupa znatiželjnika željnih da probaju neka od najskupljih vina na Balkanu – My Way i Era! A tu je naravno i najpoznatiji makedonski „garažista“ Brzanov oko koga je ubedljivo najveća gužva vinskih sladokusaca koji su otkrili njegova čarobna vina

I dok su proverena vina Kozlovića, Meneghettija i već promovisane u Srbiji vinarije Feravino imala publiku koja je znala šta tražii očekuje, za mnoge su otkriće bile etikete Capo sa horoskopskim znacima, vinarije koja je pored radionice imala i lepo uparivanje sa hranom u restoranu Steak & Wine između dva salonska dana. Konačno, Skaramuča, dalmatinska vinarija sa Pelješca redovno prisutna na svim ovdašnjim dešavanjima sa svojim dingačem i plavcem, prezentovala je i novu liniju Elegance.

bsw10Vinski velikani za svaki ukus i svaki džep, sa štanda Plantaže

Promocija etikete Epoha na ovom Salonu i već klasično enormno interesovanje za liniju Stari podrum stvaralo je veliku gužvu oko štanda crnogorske vinarije Plantaže, gde su Malvazija i linija Pro Anima svojom svežinom, slasnim aromama ali i ozbiljnošću pobrale brojne aplauze. Istovremeno, slobodno se može reći da je veliki posao „pečatirala“ na ovoj sceni i vinarija Lipovac čija priznanja sa Decantera sve jače blistaju u prikazanim modernim i vrlo ukusnim vinima.

U odvojenoj sali desetak slovenačkih vinarija nude oranž, organska i biodinamička vina. Gužva je tu osetno manja. Čini se da je nepce srpskog vinoljupca pretvrdo za oranž ukuse, pa mu je i interesovanje za ovaj svetski trend slično. Šteta! Franco Terpin iz istoimene vinarije nosi majcu na kojoj s ponosom ispisano stoji „Dobio 50 poena od Parkera“. Da li su mu vina doista toliko loša? Nama se svakako nisu učinila takva… A veseli duh ovog vinara dodatno se poigrava i sa etiketama, pa na jednoj stoji ime sorte „jakot“. Okreni-obrni, ispadne – tokaj! I to sasvim solidan. Kod Šumana jako kompleksno vino Sundrops 2013, blend sorti traminac, muškat i sovinjon. Fine kiseline pretvaraju se u zavodljivu slast nakon nekoliko gutljaja. I sivi pino očarava baš kao i nekoliko etiketa vinarije Polič. Posebno zanimljiva je priča Marinka Pintara koji je u ime Konzorcija upuščenih vinogradov izneo nekoliko oranž ali i crvenih etiketa sa glavom bika u zahvalnost životinji bez koje i čijeg rada ni vina ne bi bilo.

Iz kategorije neobičnih vina, možda je najprijatnija kasna berba malo poznate sorte šojrebe, jako slične sovinjon blanu, iz biodinamičke austrijske vinarije Umathum koja se konačno predstavila beogradskoj publici.

bsw28S vinarijom Deurić nikad nije dosadno

Što se vinarija iz Srbije tiče, veliki broj vinskih izložbi, gotovo na nedeljnom nivou, učinio je da praktično i nema velikih iznenađenja, novina, premijera. Da ne bude baš po sistemu Déjà vu pobrinula se vinarija Deurić, koja je premijerno ponudila penušavac od šardonea D 2015, ali i Sauvignon Blanc, Pinot Noir, te Talas Beli, sve berba 2016. I još smo imali priliku na njihovoj „vertikalnoj“ radionici da probamo Urban Rose 2016 od pino noara i predpremijeru penušavca od iste sorte.

Od noviteta zapazili smo Radovanovićev maksimalno elegantni Pino Sivi, Kiša sa novim veoma osvežavajućim i vibrantnim rozeom nalik na ružicu, te tamjaniku Aždaja 2016 vinarije Spasić, koja je 13 meseci provela u bariku. Vino je sveže, ima neku finu gorkost, ali u ovom trenutku Spasićeva Lekcija nam je favorit.

BSV 19 Ovogodišnji Salon po već ustaljenoj praksi nudio je veči broj zanimljivih readionica

Vinarija Kovačević nastavlja eksperimente s oranž vinima i amforama, a Aleksandar Zeremski je prvi put predstavio pakovanja Belo Brdo od 0.375 litara, kao i belu etiketu Sauvignon Blanc sa 14,5 procenata alkohola, te moćan rajnski rizling koji bukvalno može da se žvaće. A zbog čega te male boce?

- Mala boca, to su tri lepe čaše. Ona bi ribu ili piletinu i šardone, ti bi Alma Mons. Svako dobije svoje, savršeno zavtorenu bocu sa pampurom. Rizling je inače moja velika ljubav, a nedovoljno je zastupljen na srpskom tržištu. Imam male površine pod njim, a daje vanserijske rezultate pa ga radim ga kao belu etiketu u inoksu i crnu u baricima od 500 litara.

bsw27Ponovo u centru pažnje, ekipa sa štanda vinarije Lastar

Još jedan je adut izvirio ispod „tezge“ u providnoj plastičnoj boci. Najnovije čedo vinarije Lastar, Pinot Noir 2016 pre dve nedelje izvađen iz drveta, a posle godinu odležavanja u francuskom bariku. Sad je u tankovima na sjedinjavanju, za mesec dana će ga flaširati i ponuditi u prodaju početkom jeseni 2018.

- Doneli smo da se proba ovaj pino koji prikazuje dodatni uspon u smislu u kom je vinarija Lastar koncipirana, a to je da gađa onu najvišu kategoriju sa fokusom na pino noar i šardone – objašnjava Denis Mirković iz ove vinarije dok lagano proslavlja pojedine analize po kojima je Lastar roze najbolji roze Srbije u odnosu kvaliteta i cene.

bsw26Bez doktora ne valja, Radovan Đorđević iz vinarije Čokot

Nešto dalje sve bolja crna tamjanika Raj, pa Čokot, Podrumi manastira Bukovo sa sjajnim šadoneom, rozeom, Podrum Stari hrast, Podrum Đorđević, Bikicki prirodno vino, Art wine,na kraju hodnika Vinarija Trišić čije crveno vino, kao i ona VIMMID-a iz Negotina, stoje rame uz rame sa najboljim makedonskim i crnogorskim vrancima, dok negotinska kupaža sovinjona i semijona svežinom nadmašuje mnoge bele vedete. Tu je i vinarija Ivanović sa rozeom 2017. gotovo jedinim srpskim vinom iz najnovije berbe. Pitanje domaćim vinarima: Zbog čega nisu doneli više ovih novih vina, da probamo makar malo „anprimer“ tu, po mnogima, čudesnu godinu?

BSWV25Tri Quet vinska musketara

A kad je o en primeur vinima reč, svaka čast performansu koji je pripremila vinarija Virtus na radionici koju je virtuozno usmerio i vodio najbolji srpski somelijer Vuk Vuletić uz tehnologa vinarije Milorada Halavanju. Izuzetna je hrabrost ponuditi najnoviju berbu, svaku sortu u dve varijante, inoks i onu iz drveta. Ali i jedinstvena prilika da se shvati i razume značaj teroara u jednoj zahtevnoj godini, a sve upareno sa retko probanim specijalitetima tipa gambora na krišci krastavca koji sjajno ide uz novi pino griđo. Bez ostatka! Vinarija Virtus verovatno je najviše nagrađivana vinarija Srbije ove godine, a sad, kad tvrde da im je ovo bila ubedljivo najbolja berba iz koje su dobili najbolja vina, šta će tek sad biti?

BSV 4Dokaz kao dokaz, Mladen Dragojlović

I za finale, tehnolog Mladen Dragojlović održao je jednu od poslednjih radionica na Salonu pod nazivom „Može li vino bez vinara“. Za prisutne, uradio je veoma jednostavnu i zapravo genijalnu stvar uparivši po jedno dobro i ne previše skupo vino od mladih ali perspektivnih vinarija Despotika (Dokaz) i Lastar (Tamjanika i Chardonnay Triangl) sa vinima nekih drugih, ovaj put anonimnih proizvođača, rađenim više tradicionalno i na ne tako moderan tehnološki način. Naravno, ta vina su bila potpuno ispravna iz istih ili sličnih berbi kao ova „firmirana“, ali ako bi prvo probali poznatu etketu, a potom onu anonimnu, šok je bio preveliki. Bukvalno ste morali vino da pljunete iako bi ga inače, možda, potpuno normalno pili uz neko meze. To se realno dešava u svetu vina ako ne znate za bolje.

Dakle, neke smo stvari naučili. Znamo za bolje i to je dobro. Zato je neophodno da taj zaključak uzmu u obzir i organizatori Beogradskog salona vina.

Mali crnogorski dragulji

BSV 3 antrf Crna GoraPredsednik Udruženja vinara Crne Gore i ponosni vlasnik autohtone čubrice, Rade Rajković

Posebnu pažnju na Salonu privuklo je nekoliko malih crnogorskih vinarija.

Rade Rajković iz vinarije sa Ubla koja nosi njegovo prezime ujedno je i i predsednik Udruženja vinara Crne Gore koje okuplja oko 80 vinarija i mnogo više vinogradara koji proizvode vina periodično i za sebe. Vino Stup, kupaža vranca, kratošije i čubrice, bilo da je iz inoksa ili barika, odlično je. Specifičan oblik zasada, pergola, na 450 metara nadmorske visine i 1,2 hektara daje i belu kupažu sovinjona, smederevke i župljanke. U čitavoj priči bitna je zapravo čubrica kojoj je nedavno genetsko istraživanje dokazalo odliku autohtone crnogorske sorte.

- Kad sam bio mlad, onda smo moj brat, pokojni otac i ja sadili tu lozu, čubricu. Nisam tad shvatao važnost, al mi je nedavno profesor Vesna Maraš, kad sam joj ispričao šta imam u vinogradu, rekla: „Bolje da imaš sto trsa čubrice nego hiljadu vranca!“ Tek tad sam shvatio vrednost te loze, a posle su krenuli još neki da je sade.

BSV 7 antrf Crna Gora

Inače, od njega smo saznali i to da će po novom Zakonu o vinu u Crnoj Gori od 2019. godine moći da se proizvodi vino isključivo od grožđa proizvedenog u Crnoj Gori!

Do njega još jedan Rajković, Miloš, i odličan, gust sortni marselan u boci. Milošev otac je bio jedan od osnivača i direktor Plantaža do 2008. godine, a prvi je u Montenegru posadio marselan. Danas se u okviru sopstvene vinarije Buk u Bukoviku podignute 2010. godine otac bavi vinogradom, Miloš je direktor vinarije a zet je tehnolog. Proizvode godišnje oko 11.000 boca, a sad su posadili malo muskat otonela. Zašto muskat otonel? Zato što je otac, dok je studirao tehnologiju u Novom Sadu zavoleo ovu sortu. U Crnoj Gori se slabo rade muskatna vina, ima istina nešto malo muškaćele, a sad je tu i muskat otonel, onako, za vinski turizam u predelu Skadarskog jezera. Rade i šardone, roze od kabernea, kaberne frana, marselana i pet posto muskat otonela, te vranac sa 14,5% alkohola koji nisu doneli jer još nije spreman.

BSV 20 antrf Crna GoraJelena i Žarko Kopitović (levo) predstavili su na Salonu zanimljiva i malo poznata vina

Konačno u liniji je i vinarija Kopitović. Isto sjajna vina, neobični nazivi poput Poskok ili Šćepan Mali. No ispred svih premijera, plava etiketa, kupaža autohtonih kratošije, vranca i još dve sorte – Kraljevski pečat.

- Ime smo vinu dali po veoma starom i vrednom pečatu koji smo pronašli ispod naše konobe – kaže Jelena Kopitović ćeka vasnika vinarije Žarka. – Nakon ispitivanja ispostavilo se da je to pečat države koja danas ne postoji a nekada se zvala Ujedinjene dve Sicilije, gde su Španci i Francuzi polagali pravo na zajedničke teritorije. Ovaj se pečat koristio kao diplomatski pečat, a u kupaži su još sanđoveze u ime Italije i kaberne da podrži francuski deo priče.

Vinarija Kopitović poseduje dva mala vinograda ukupno oko jedan hektar a grožđe dokupljuju. Otac Žarko tvrdi da je jedan vinograd star preko 45 godina ali ga nema mnogo, a uz vranac i kratošiju gaje i autohtonu sortu lisicu koja je nalik gameu i služi za kupažiranje. Njihova lisica bila je u fokusu pažnje svetskih naučnika koji su nedavno radili DNK analize u Crnoj Gori u potrazi za genetskim nasleđem i retkim autohtonim sortama.

Tri sunca za ponos

antrf TRi sunca

Na radionici vinarije Fruškogorski vinogradi najavljena je nova premijum linija pod nazivom Tri Sunca iz koje prvo vino, traminac kasna berba već oduševljava degustatore. Jedan od gostiju u publici bio je i Francuz Erik Moro, konsultant za vinogradarski deo priče ove vinarije iz čuvene kuće Mišela Rolana. Pitali smo ga za mišljenje koje ponegde preovladava, da su vinogradi iz kojih dolazi Quet možda najbolji na Fruškoj gori?

- Istina je, a mi smo otišli korak dalje radeći na raznim procesima kao što je selekcija genetskog materijala iz autohtonih sorti, napravili smo dvanaest različitih tipova podloge, mnogo istražujemo na temu gde ćemo i šta tačno saditi, ne razmišljajući o marketingu i prodaji već isključivo o teroaru.

* Možete da uporedite rad u Fruškogorskim vinogradima sa drugim vinarijama u svetu?

- Radim u više zemalja i najvažnije je kad imate ljude voljne da vas saslušaju. Kada sam dolazio bio sam ubeđen da su ljudi na jugu zatvoreniji, da su više u fazonu: „Znam ja sve, ne treba mi tu neki Francuz da mi prosipa pamet“. Ali, ovde sam sreo potpuno otvorene ljude i bio sam zbilja ponosan kad mi je jedan šezdesetpetogodišnjak sa velikim iskustvom u vinogradu rekao: „Gle, nešto sam naučio od tebe“!

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama